Шефа тима за поглавље 24 бирају ове седмице

Главна преговарачица Зорка Кордић рекла је да поступно обнављају састав свих радних група за преговоре. Сматра да је нон-пејпер добар оријентир Влади за фокусирање даљих напора у приоритетним областима.

Влада би ове седмице требало да изабере шефа радне групе за поглавље 24 у преговорима са ЕУ, најавила је главна преговарачица.

Поглавља 23 и 24, која се односе на правосуђе, људска права и слободе су кључна у преговорима са ЕУ, а према новој преговарачкој методологији, ниједно поглавље не може бити затворено док се не испуне привремена мјерила за 23 и 24.

Она је, одговарајући на критике да ни након шест мјесеци од избора нове Владе нема шефова радних група за поглавља 23 и 24, за “Вијести” рекла да је тим за поглавље 24 сада формално заокружен са Мајдом Мулић на челу тима, а одлука се очекује на Влади ове седмице. Мулићева је савјетница министра унутрашњих послова.

Кордићева је рекла и да су за поглавље 23 процедуре у току.

“У контексту припрема за примјену нове методологије, поступно обнављамо састав свих радних група за преговоре. Обновили смо позиве за чланство свим релевантним актерима и објавили јавне позиве за учешће цивилног сектора”, рекла је Кордићева.

Она је раније казала да је за шефицу радне групе за поглавље 23 предложена Лидија Машановић, генерална директорица за европске интеграције у Министарству правде.

У новом нон-пејперу Европске комисије (ЕК) о стању у поглављима 23 и 24, између осталог, сугерише се да хитно треба ријешити питање избора шефова и чланова радних група за та поглавља.

Из Удружења правника јуче су саопштили да је непримјерено да још нијесу изабрани шефови радних група за поглавља 23 и 24.

“Крајње је непримјерено да држава која девет година преговара са Европском унијом (ЕУ) тренутно нема именована лица за наведене позиције”, саопштено је из Удружења.

Извршна директорица Политикон мреже, Јована Маровић раније је за “Вијести” казала да нема оправдања зашто то још није урађено.

„Ово, најприје, указује на то да с крњим саставом преговарачки тим не може да се посвети задацима на прави начин, а истовремено се и шаље порука да упркос сталном увјеравању, преговарачки процес није приоритет за нову Владу“, сматра Маровићева.

У радном документу ЕК наводи се и да ће независно функционисање и интегритет Специјалног државног тужилаштва (СДТ) бити кључни за процјену напретка Црне Горе у поглављима 23 и 24, у погледу борбе против корупције и организованог криминала.

Из ЕК поручују да би повећање активности тужилаштва у случајевима корупције на високом нивоу и организованог криминала, требало да доведе до увјерљивијих резултата у виду оптужница, суђења, правоснажних судских одлука и одузимања имовине.

Кордић је оцијенила да нон-пејпер за владавину права представља добар оријентир Влади за фокусирање даљих напора у приоритетним областима и свакако ће послужити за израду тзв. мапе пута, чија припрема је договорена са шефовима радних група за сва поглавља.

“Европска комисија је овим учинила напор да помогне Црној Гори у идентификовању преосталих изазова за испуњење привремених мјерила за поглавља 23 и 24. Поред смјерница на цијелих 22 странице документа за конкретне подобласти поглавља, Европска комисија, у сусрет одржавању политичке међувладине конференције, стратешки указује на значај снажне политичке воље коју Црна Гора треба да демонстрира – нарочито у домену надлежности Министарства правде, као и да покаже спремност за политички дијалог како би правосуђе добило своје челне људе”, рекла је Кордићева.

Она је најавила да би прва политичка међувладина конференција између Црне Горе и ЕУ могла бити одржана у наставку Савјета ЕУ за опште послове, а који се планира за 22. јун 2021. у Луксембургу.

На међувладиној конференцији биће разматрана примјена ревидиране методологије проширења.

Савјет ЕУ договорио је 11. маја примјену ревидиране методологије проширења на приступне преговоре са Црном Гором и Србијом, након што су обје земље кандидати изразиле спремност да је прихвате.

У документу под називом Примјена ревидиране методологије проширења на приступне преговоре са Црном Гором и Србијом наводе се кључни елементи за побољшање процеса.

То су бољи фокус на темељне реформе, јаче политичко управљање, повец́ана динамичност и предвидљивост процеса, заснована на објективним критеријумима и ригорозним позитивним и негативним условљавањима.

“Ови елементи требало би да буду представљени на сљедец́ем састанку Међувладине приступне конференције са сваком од земаља кандидата на министарском нивоу”, наводи се у документу објављеном на сајту Европског парламента.

Црна Гора остаје посвећена чланица НАТО-а

Предсједник Владе Здравко Кривокапић учествоваће на Самиту лидера земаља чланица НАТО 14. јуна у Бриселу, потврдила је за “Вијести” његова савјетница за вањске послове Вања Радевић.

На Самиту учествују предсједници државе или владе земље чланице. Тако је, на примјер, предсједник Црне Горе Мило Ђукановић учествовао на Самиту средином 2018. у Бриселу, а тадашњи премијер Душко Марковић у Лондону крајем 2019.

Генерални секретар Јенс Столтенберг казао је да је и од Кривокапића и од Ђукановића добио увјерења да ће Црна Гора остати посвећена чланица.

“Оно што је за мене битно је да Црна Гора настави да показује на дјелима да је посвећена чланица”, рекао је Столтенберг на конференцији за новинаре.

ИЗВОР: Портал Вијести