Глобална посвећеност унапређењу раног развоја дјеце у контексту циљева одрживог развоја наглашава темељну потребу да владе дефинишу стратешка документа који стављају рани развој дјетета у средиште фокуса. Такве стратегије треба да поставе јасну заједничку визију, принципе, националне циљеве и задатке у циљу допуњавања и јачања постојећег система који обухвата социјалну заштиту, здравство и просвјету, како би се развили синергетски ефекати и избјегло дуплирање ресурса. Националне стратегије треба да подрже интегрисане законске оквире, програме имплементације и интегрисане приступе финансирању и комуникацији како би се створило опште разумијевање и свијест о важности омогућавања услова малој дјеци да остваре свој пуни потенцијал. То ће помоћи и широј јавности да схвати како дјеца уче и какве користи имају од укључивања старатеља/ки – као и како их то доводи до тога да кад одрасту буду бољег здравља, да зарађују више и да буду друштвено ангажовани. Овакав интегрисани стратешки приступ може мотивисати појединце/ке и заједнице да предводе промјене, буду одговорни и да од оних који су на власти траже одговорност за постизање резултата