Учешће црногорске делегације на 47. годишњем засиједању Генералне комисије за рибарство за Медитеран (ГФЦМ) у Риму

Од 4. до 8. новембра у Риму је одржано 47. годишње засједање Генералне комисије за рибарство за Медитеран (ГФЦМ), која дјелује у склопу Организације за храну и пољопривреду Уједињених нација (ФАО). На засједању је учествовала црногорска делегација коју су представљали генерална директорица Директората за рибарство, мр Катарина Бурзановић, и др Александар Јоксимовић, научни савјетник за рибарство из Института за биологију мора при Универзитету Црне Горе.

Делегације из 20 земаља Медитерана и ЕУ, заједно са својим чланицама, направиле су значајан напредак ка побољшању одрживости рибарства и аквакултуре. Усвојено је  17 кључних одлука, међу којима је 12 обавезујућих препорука. Ова годишња конференција симболично је закључила годину интензивних, заједничких напора и показала континуирану посвећеност чланова ГФЦМ-а у суочавању са све већим изазовима у сектору рибарства и аквакултуре.

Током засједања, Црна Гора је добила признање за усклађеност са Генералном комисијом за рибарство за Медитеран (ГФЦМ), чиме је награђен њен рад на интеграцији одлука ГФЦМ-а у националне правне оквире и тачном извјештавању о подацима. У име црногорске делегације, награду је примила генерална директорица Директората за рибарство, мр Катарина Бурзановић. У свом обраћању, захвалила је Европској унији и секретаријату ГФЦМ-а на препознавању напора Црне Горе у постизању међународних стандарда одрживог управљања рибарством.

Директорица Бурзановић је нагласила да је Црна Гора  у последњих 15 година усвојила значајне механизме заједничке рибарске политике и имплементирала их у своје законодавство.

Имајући на уму да су ГФЦМ препоруке базиране искључиво на научним а не политичким ставовима, чврсто вјерујемо да су ГФЦМ препоруке екстремно важне за одрживо коришћење доступних ресурса којих Црна Гора има на задовољавајућем нивоу управо због поштовања и имплементације ГФЦМ препорука у нашој земљи, истакла је директорица Бурзановић.

Одлуке усвојене на овогодишњем састанку укључују јачање мјера које се баве управљањем бројним приоритетним врстама ГФЦМ-а. Међу њима се истичу европска јегуља, црвени корал, црна пјегава орада, европски ослић, норвешки јастог, европска папалина, ромб, штука и јесетре.

Прелов рибљих ресурса у Медитерану опао је на најнижи ниво у посљедњих десет година, достигавши мање од 60 процената. Међутим, притисак риболова на мреже и даље је двоструко већи од одрживог нивоа. У Јадранском мору тренутно се финализује ригорозна евалуација стратегије управљања, што укључује драстично смањење годишњих квота улова за сардину и инћуна.

Просторно управљање морем било је важан дио дискусије. Успостављен је договор о оснивању подручја ограниченог риболова у Отрантском каналу, који се налази у Јадранском мору. Овом одлуком успоставља се кључно подручје у којем су забрањене активности приднених повлачних мрежа, попут кочарских мрежа, како би се очували осјетљиви морски екосистеми и унаприједила продуктивност живих морских ресурса. Фокус заштите је на кључним стаништима риба, укључујући станишта дубокоморских црвених козица. Такође, предвиђено је успостављање тампон-зоне с регулисаним риболовним активностима ради додатне заштите. То је једанаести ФРА који је основао ГФЦМ, а по величини ће бити упоредив с Луксембургом.

Аквакултура је била још једна кључна тема током дискусије. Препознат је напредак који је остварен у побољшању одрживог развоја овог сектора. С обзиром на изазове које климатске промјене доносе, укључујући појаву нових болести које угрожавају продуктивност и раст сектора, чланице ГЦФМ а су се сложиле да успоставе мрежу за праћење болести у аквакултури. Циљ ове мреже је минимизирање ризика повезаних с трговином и ефикасно реаговање на нове здравствене изазове.

Др Александар Јоксимовић је у том контексту истакао проблем болести керњи, која се, након што је забиљежена у Италији, проширила и на црногорски дио Јадрана, а сада се појавила и у хрватском дијелу Јадрана.

На маргинама састанка, генерална директорица Директората за рибарство, мр Катарина Бурзановић, састала се са Цхарлином Витцхевом, генералном директорицом Директората за поморство и рибарство ЕУ, која је похвалила напоре Црне Горе у процесу затварања Поглавља 13 - Рибарство.

Такође, одржан је билатерални састанак са генералним секретаром ГФЦМ-а, Мигуелом Бернаром, током којег је фокус био на значајној улози Црне Горе као будуће чланице ЕУ у креирању политике одрживог рибарства.