УН санкције – Централноафричка република (ЦАР)

Аутор: МИНИСТАРСТВО ВАЊСКИХ ПОСЛОВА ЦРНЕ ГОРЕ

УН САНКЦИЈЕ - ЦЕНТРАЛНО-АФРИЧКА РЕПУБЛИКА (ЦАР)

Кроз задњих више од 50 година, Централноафричка Република (ЦАР) је искусила насиље, побуне и државне ударе (четири од пет предсједника државе од стицања независности уклоњена су с власти неуставним средствима). Оружани упади страних милиција и побуњеничких група, посебно на границама са Суданом/Дарфуром, Јужним Суданом, ДРК-ом и Чадом, доприносили су нестабилности. УН имају политичке и мировне мисије у ЦАР-у више од 15 година.

У децембру 2012. године, насиље је ескалирало у ЦАР. Појавила се побуњеничка коалиција Сéлéка (лабава алијанса три претежно муслиманске побуњеничке групе), незадовољна недостатком имплементације претходних мировних споразума (и мировног споразума с владом од 13. априла 2007. године и Свеобухватног мировног споразума из Либревилеа из 2008. године). Почевши од 10. децембра 2012. године, Сéлéка је напала и преузела контролу над неколико градова на сјеверу ЦАР, што је изазвало пажњу Савјета безбједности УН и изјаве за штампу 19. и 27. децембра у којима се осуђују напади. Интервенција Чада и Економске заједнице централноафричких држава (ЕЦЦАС) довела је до преговора са Бозизеовом владом у јануару 2013. године; споразума о прекиду ватре и Либревилског споразума од 11. јануара 2013. године којим се иницира трогодишњи план подјеле власти у којем би Национално прелазно вијеће (НТЦ) формирало владу јединства (потврђено у Резолуцији СБУН 2088, 24. јануара 2013. године). Овај план није успио. Бозизé је одбио да се укључи у миран процес транзиције а ЕЦЦАС није надгледала споразум. Сéлéка је задржала предност на терену и борбе су настављене. Побуњеници су преузели власт у земљи 24. марта 2013. године, због чега је предсједник Францоис Бозизé напустио земљу. Лидер побуњеника Сéлéка Мицхел Дјотодиа постао је предсједник. Афричка унија је 25. марта 2013. године суспендовала ЦАР и увела санкције (ограничења путовања и замрзавање имовине) седморици лидера Сéлеке. Кимберлијев процесс (у оквиру СТО) суспендовао је ЦАР трговину дијамантима у мају 2013. године.

Током 2013. године ситуација се погоршавала повећаном нестабилношћу, раширеним кршењем људских права и масовним расељавањем становништва. Без обзира на текуће дипломатске покушаје, па чак и неке договоре (Нџаменска декларација од 18. априла 2013. године о признавању владе Дјотодије), наступила је криза коју су карактерисали изостанак владавине права, недостатак основних услуга (вода, канализација, сигурност, образовање) и даље цијепање саме побуњеничке коалиције. Несигурност је негативно утицала на хуманитарни приступ, присиљавајући хуманитарне организације (многе које су биле мете напада) да смање или обуставе своје активности, док је потреба за хуманитарном помоћи порасла на више од половине од 4,6 милиона становника; 20% становништва је побјегло, оснажујући хуманитарну и регионалну кризу и повећавајући потенцијал за масовне злочине.

Сéлекин успон је такође оснажио неслагања вјерских заједница, односно између хришћана (80% становништва) и мањинског муслиманског становништва. Иако је предсједник Дјотодиа распустио побуњеничку коалицију Сéлéка у септембру 2013. године, чланови групе су се расули по земљи и починили злочине. Погубљења, силовања и пљачке од стране бивших бораца Сéлеке подстакли су вјерске тензије и формиране су хришћанске („анти-Балака“) милиције за борбу против муслиманске Сéлеке.

СБ УН је 10. октобра 2013. године усвојио Резолуцију 2121, оснаживши Интегрисану канцеларију УН за изградњу мира у ЦАР (БИНУЦА) и изражавајући спремност да се размотри “одговарајуће мјере” против оних који подстичу насиље. СБ УН је такође подржао распоређивање Међународне мисије подршке коју предводе Африци у ЦАР (МИСЦА), подржавајући заједничке напоре АУ и ЕЦЦАС.

СБ УН је први пут увео општи и потпуни ембарго на оружје ЦАР 5. децембра 2013. године усвајањем резолуције 2127 (2013) и истом успоставио санкциони Комитет за ЦАР. Према режиму санкција, Комитет има мандат да размотри именовање појединаца или ентитета на основу критеријума садржаних у ставовима 20 и 21 Резолуције 2399 (2018) како је проширена ставом 5 резолуције 2507 (2020) и потврђена ставом 5 Резолуције 2648 (2022).

Резолуцијом 2127 (2013) и Резолуцијом 2134 (2014), СБ УН је одлучио да уведе појединачне циљане санкције (ембарго на оружје, укључујући обуку и финансијску помоћ, појединцима и ентитетима; забрану путовања појединцима; замрзавање имовине појединцима и ентитетима). Резолуцијом 2536 (2020) СБ УН је одлучио да продужи циљане санкције. Ставови 1(а-и) резолуције 2648 (2022) и ставови 14, 17, 18 и 19 Резолуције 2399 (2018) садрже изузећа од тих мјера.

Резолуције

Резолуција СБ УН 2127 (2013) - уводи ембарго на оружје у вези са Централноафричком Републиком.

Резолуција СБ УН 2134 (2014) - Уводи забрану путовања и замрзавање имовине у вези са Централноафричком Републиком.

Резолуција СБ УН 2399 (2018) - Проширује општи ембарго на оружје, забрану путовања и замрзавање имовине до 31. јануара 2019. и мандат Стручне комисије до 28. фебруара 2019. Проширује санкционе критеријуме на оне који су укључени у планирање, усмјеравање или чињење дјела укључује сексуално и родно засновано насиље у ЦАР и проширује санкционе критеријуме на оне који су укључени у планирање, усмјеравање, спонзорисање или извођење напада на хуманитарно особље. Осуђује све акте подстицања на насиље, посебно на етничкој или вјерској основи, који нарушавају мир, стабилност или сигурност ЦАР-а и одлучује да појединци и субјекти који почине таква дјела, а затим се упусте у или дају подршку за дјела која нарушавају мир, стабилност или сигурност ЦАР-а могли би испунити критеријуме за именовање наведене у ставу 20. Подстиче државе чланице да захтијевају од авиокомпанија да унапријед доставе податке о путницима одговарајућим националним властима како би открили одлазак, улазак или транзит преко њихових територија појединаца које одреди комитет; и, између осталог, да извјештава Комитет о таквим путовањима. Такође подстиче државе чланице да доставе фотографије и друге биометријске податке појединаца које је Комитет одредио за уврштавање у Посебна обавјештења Интерпола и Савјета безбједности Уједињених нација.

Резолуција СБ УН 2507 (2020) о обнављању мјера о наоружању, транспорту, финансијама и путовањима против ЦАР до 31. јула 2020. и продужењу мандата Стручне комисије основане Резолуцијом 2127 (2013) до 31. августа 2020. године.

Резолуција СБ УН 2648 (2022) - Продужује ембарго на оружје, забрану путовања и замрзавање имовине до 31. јула и мандат Комисије експерата до 31. августа 2023. године. Додатно олакшава мјере ембарга на оружје за ЦАР за које је потребна само нотификација процеса снабдијевања оружјем и муницијом, војним возилима и опремом, и пружање повезане помоћи, снагама сигурности ЦАР-а, укључујући државне цивилне институције за спровођење закона. Чини процес обавјештавања флексибилнијим омогућавањем само „претходног обавјештења“ умјесто обавјештења 20 дана прије испоруке залиха. Тражи од власти ЦАР-а да до 15. маја 2023. године извијесте Комитет о напретку постигнутом у вези са РСБ-ом, процесом разоружања, демобилизације, реинтеграције и репатријације (ДДРР) у складу с Мировним споразумом путем мапе пута и управљања оружјем и муницијом. Тражи од генералног секретара УН да, у блиској консултацији са МИНУСЦА-ом, укључујући УНМАС и Панел експерата, извијести, најкасније до 15. маја 2023. године, о напретку који су постигле власти ЦАР-а у погледу кључних мјерила.

Приступ санкционој листи

Ажурираној санкционој листи Комитета СБ УН за ЦАР могуће је приступити на доље наведеној интернет страници:

хттпс://www.ун.орг/сецуритyцоунцил/санцтионс/2127/санцтионс-лист-материалс .

Санкциони комитет СБ УН за ЦАР

Санкциони комитет СБ УН за ЦАР, успостављен резолуцијом 2127 (2013), чије је трајање продужено резолуцијом 2648 (2022) надгледа санкције које је увео Савјет безбједности УН.

Интернет страници овог комитета могуће је приступити преко сљедећег линка:

хттпс://www.ун.орг/сецуритyцоунцил/санцтионс/2127 .

Смјернице комитета СБ УН за ЦАР доступне су на сљедећој интернет страници:

хттпс://www.ун.орг/сецуритyцоунцил/санцтионс/2127/цоммиттее-гуиделинес .

Преглед критеријума за стављање на санкциону листу

Преглед критеријума за стављање на санкциону листу Санкционог комитета СБ УН за ЦАР доступан је на сљедећој интернет страници:

хттпс://www.ун.орг/сецуритyцоунцил/санцтионс/2127 (Суммарy оф листинг цритериа).

Циљ санкција

Престанак непријатељстава, спровођење и изградња мира (пеацебуилдинг), људска права.

Врсте санкција

Путовања (индивидуалне забране путовања)

Замрзавање средстава (појединцима / ентитетима)