УН санкције – Демократска Република Конго (ДРК)

Аутор: МИНИСТАРСТВО ВАЊСКИХ ПОСЛОВА ЦРНЕ ГОРЕ

САНКЦИЈЕ УН – ДЕМОКРАТСКА РЕПУБЛИКА КОНГО (ДРК)

Након година дуготрајне владавине режима који је предводио Мобуту Сесе Секо, Демократска Република Конго (ДРК) проживјела је два рата (1996-1997; 1998-2003) у којима је учествовало најмање шест њених сусједа. Напори да се окончају борбе резултирали су Споразумом о прекиду ватре из Лусаке, који су потписале Ангола, ДРК, Намибија, Руанда, Уганда и Зимбабве 1999. године. Савјет безбједности УН је распоредио Мисију УН у ДРК (МОНУЦ) да надгледа и подржава прекид ватре у складу са Резолуцијом СБУН 1258 (од 6. августа 1999. године). Прекид ватре није одржан и непријатељства су настављена. Лорен Десире Кабила, тадашњи предсједник ДРК-а, затражио је даљу интервенцију Савјета безбједности УН. Након упућивања мисије за утврђивање чињеница, у фебруару 2000. године Савјет безбједности је изразио озбиљну забринутост због извјештаја о илегалној експлоатацији природних ресурса и других облика богатства у ДРК-у, чиме се крши њен суверенитет.

Случају ДРК-а претходио је јединствен (за разлику од већине режима санкција) трогодишњи период, почевши од 2000. године, током којег су били присутни многи аспекти циљаних санкција. То је укључивало Панел експерата за природне ресурсе (ПНР) основан предсједничким саопштењем Савјета безбједности који је спровео истраживање, идентификовао имена појединаца за које се тврди да су учествовали у илегалној експлоатацији природних ресурса и објавио извјештаје. У 2002. години њихов извјештај садржи више од 50 појединаца. Лица која су се налазила на списку су њихово именовање у извјештају које је повлачило и доживљавала као индивидуалне санкције. Фаза без санкција припремила је политички простор за прави режим санкција, почевши од 2003. године.

Савјет безбједности УН је 28. јула 2003. усвојио Резолуцију 1493 (2003) којом се уводи ембарго на оружје против ДРК-а. Савјет безбједности УН-а је 18. априла 2005. усвојио Резолуцију 1596 (2005) којом су такође уведене циљане рестриктивне мјере. Савјет безбједности УН-а је 21. децембра 2005. године усвојио Резолуцију 1649 (2005) којом се проширују рестриктивне мјере на политичке и војне вође страних наоружаних група које дјелују у ДРК-у који ометају разоружање и добровољну репатријацију или пресељење бораца који припадају тим групама, те политички и војни лидери конгоанских милиција које примају подршку изван ДРК-а, а посебно оних који дјелују у Итурију, који ометају учешће својих бораца у процесима разоружања, демобилизације и реинтеграције. Савјет безбједности УН је 31. јула 2006. усвојио Резолуцију 1698 (2006) којом се проширују рестриктивне мјере на политичке и војне лидере који регрутују или користе дјецу у оружаном сукобу кршећи међународно право и на појединце који почине озбиљна кршења међународног права укључујући таргетирање дјеце у ситуацијама оружаног сукоба, укључујући убијање и сакаћење, сексуално насиље, отмицу и присилно расељавање.

Резолуције

Резолуцијом СБ УН 1493 (2003), донесеном 2003. године, одлучује се да ће све државе, у почетном периоду од 12 мјесеци, предузети потребне мјере да спријече директну или индиректну набавку, продају или трансфер оружја и било каквог повезаног материјала, као и пружање било какве помоћи, савјете или обуку у вези с војним активностима, свим страним и конгоанским оружаним групама и милицијама које дјелују на територији Сјеверног и Јужног Кивуа и Итурија, као и групама које нијесу потписнице Глобалног и свеобухватног споразума, у Демократској Републици Конго.

Резолуцијом СБ УН 1533 (2004), донесеном 2004. године, Савјет безбједности успоставља Комитет за санкције за надгледање ембарга на оружје наметнут резолуцијом 1493 (2003) и Групу стручњака за прикупљање и анализу свих релевантних информација у Демократској Републици Конго (ДРК), земљама региона и, као неопходно, у другим земљама, повезано са токовима оружја и пратећег материјала, као и мрежама које делују кршећи ембарго на оружје.

Резолуцијом СБ УН 1596 (2005), донесеном 2005. године, мијења се и проширује ембарго на оружје наметнут Резолуцијом 1493 (2003) и намећу се циљане путне и финансијске мјере за појединце које је одредио Комитет у складу са критеријумима наведеним у резолуцији.

Резолуцијом СБ УН 1649 (2005), донесеном 2005. године, обнављају се и проширују путна и финансијска ограничења до 31. јула 2006. године политичким и војним вођама, како их је одредио Комитет, страних и конгоанских оружаних група које ометају реинтеграцију бораца путем разоружања.

Резолуцијом СБ УН 1698 (2006), донесеном 2006. године, обнавља се ембарго на оружје, као и путовања и финансијска ограничења за појединце које је одредио Комитет у складу са критеријумима наведеним у резолуцији 1596 (2005) и 1649 (2006). Проширују се путне и финансијске мјере на политичке и војне лидере који регрутују или користе дјецу у оружаним сукобима и на појединце који крше међународно право што укључује циљање дјеце у оружаним сукобима. Налаже Групи експерата, поред задатака дефинисаних у резолуцијама 1533, 1596 и 1649, да препоручи изводљиве и дјелотворне мјере које Савјет може да уведе за спрјечавање незаконите експлоатације природних ресурса коју финансирају оружане групе у источном дијелу ДРК-а. Тражи се од генералног секретара УН да поднесе извјештај о потенцијалном економском, хуманитарном и социјалном утицају на становништво ДРК-а примјене могућих рестриктивних мјера на природне ресурсе.

Резолуцијом СБ УН 1809 (2008), донесеном 2008. године, наглашава се корисност дјелотворних партнерстава између Уједињених нација и регионалних организација, посебно Афричке уније, како би се омогућиле ране реакције на нове кризе у Африци. Исказује се одлучност да се побољша тај однос.

Резолуцијом СБ УН 2293 (2016), донесеном 2016. године, обнављају се мјере за наоружање, транспорт, финансије и путовања наметнуте Резолуцијом 1807 (2008) до 1. јула 2017. године и продужава мандат Групе експерата до 1. аугуста 2017. године. Поново се потврђује да се према ставу 2 Резолуције 1807 (2008), мјере више не примјењују на трансфер оружја и пратећег материјала Влади ДРК-а. Позивају се све државе, посебно оне у региону, да предузму ефикасне кораке како би осигурале да не постоји подршка, на њиховим територијама или са њихових територија, за оружане групе у, или које путују кроз ДРК. Поздрављају се мјере које су владе у региону предузеле за спровођење смјерница Групе експерата за дужну пажњу и подстиче све државе да наставе с напорима да окончају незакониту трговину природним ресурсима, посебно у сектору злата, и сматрају оне који у таквој трговини учествују правно одговорним. Подсјећа се на мандат МОНУСЦО-а да надгледа спровођење ембарга на оружје, подстиче се правовремена размјена информација између МОНУСЦО-а и Групе експерата и тражи од МОНУСЦО-а да помогне Комитету и Групи експерата, у оквиру својих могућности.

Резолуцијом СБ УН 2641 (2022), донесеном 2022. године, обнављају се, до 1. јула 2023. године, мјере наведене у ст. 1 до 6 резолуције 2293 (2016). Продужава се мандат Групе експерата која помаже Комитету за санкције до 1. августа 2023. године. Понавља се да се мјере наведене у ставу 1 резолуције 1807 (2008) и даље примјењују на све невладине субјекте и појединце који дјелују на територији ДРК. Одлучује се да се захтјеви за обавјештавање наведени у ставу 5 Резолуције 1807 (2008) више неће примјењивати на (а) залихе несмртоносне војне опреме намијењене искључиво за хуманитарну или заштитну употребу и сродну техничку помоћ или обуку, и (б) на пошиљке оружја и пратећег материјала за ДРК осим у вези са ставкама у Анексу А ове резолуције, које остају подложне важећим процедурама обавјештавања (све врсте оружја калибра до 14,5 мм и припадајућа муниција; минобацачи калибра до 82 мм и припадајућа муниција; бацачи граната и ракета калибра до 107 мм и припадајућа муниција; преносиви системи противваздушне одбране (МАНПАДС); противтенковски навођени ракетни системи. Одлучује се да се мјере из става 2. Резолуције 2641 (2022) примјењују на појединце и субјекте које је одредио Комитет за укључивање у производњу, израду или употребу у ДРК импровизованих експлозивних направа, или у наручивање, планирање, наређивање, помагање, подржавање или на други начин асистирање у нападима импровизованим експлозивним направама у ДРК.

Приступ санкционој листи

Ажурираној санкционој листи Комитета СБ УН за Демократску Републику Конго могуће је приступити на доље наведеној интернет страници:

хттпс://www.ун.орг/сецуритyцоунцил/санцтионс/1533/материалс

Санкциони комитет СБ УН за Демократску Републику Конго

Интернет страници Санкционог комитета СБ УН за за Демократску Републику Конго могуће је приступити преко сљедећег линка:

хттпс://www.ун.орг/сецуритyцоунцил/санцтионс/1533

Смјернице Комитета СБ УН за Демократску Републику Конго доступне су на сљедећој интернет страници:

хттпс://www.ун.орг/сецуритyцоунцил/санцтионс/1533/гуиделинес

Преглед критеријума за стављање на санкциону листу

Преглед критеријума за стављање на санкциону листу Санкционог Комитета СБ УН за Демократску Републику Конго доступан је на сљедећој интернет страници:

хттпс://www.ун.орг/сецуритyцоунцил/санцтионс/1533#суммарy%20листинг%20цритериа

Појашњење Комитета Савјета безбједности

хттпс://пресс.ун.орг/ен/2024/сц15689.доц.хтм

Циљеви санкција

Прекид непријатељстава, спровођење мира, подршка демократији, људска права

Врсте санкција