УН санкције – Јужни Судан

Аутор: МИНИСТАРСТВО ВАЊСКИХ ПОСЛОВА ЦРНЕ ГОРЕ

УН САНКЦИЈЕ – ЈУЖНИ СУДАН

Након деценија оружаног сукоба у најдужем грађанском рату у Африци, свеобухватни мировни споразум постигнут је између владе Судана и Суданског народноослободилачког покрета/војске (СПЛМ/А) у јануару 2005. Године којим се јужној регији Судана даје регионална аутономија и представљање у национални аранжман о подјели власти са суданском владом у Картуму. Уједињене нације су успоставиле Мисију у Судану (УНМИС) како би подржале имплементацију споразума који је укључивао планове за референдум о независности за југ. Када је референдум одржан у јануару 2011. године, готово 99% се изјаснило за независност, а земља је постала формално независна од Судана 9. јула 2011. године.

Упркос граничном спору са Суданом око регије Абyеи, спору са Суданом око статуса подручја Јужног Кордофана и изазовима неколико недржавних оружаних група које дјелују у земљи, укључујући Господњу војску отпора (ЛРА), Јужни Судан концентрисана на изградњу државе и националну консолидацију у прве двије године након независности. УНМИС, преименован у Мисија УН-а у Јужном Судану (УНМИСС), остао је углавном фокусиран на тензије између Судана и Јужног Судана 2011. године, али је постао све више забринут због насиља међу заједницама у Јужном Судану почевши од 2012. године.

У децембру 2013., предсједник Јужног Судана од стицања независности, Салва Кир, навео је да је тадашњи бивши потпредсједник земље Риек Мацхар (кога је Кир смијенио током реконструкције кабинета у јулу 2013.) био умијешан у покушај државног удара против његове владе. Мацхар је одбацио оптужбе, тврдећи да је Кир покушавао успоставити диктатуру у земљи и да је избила борба између снага лојалних двојици лидера у главном граду, Џуби, 15. децембра 2013. Савјет безбједности УН-а сазвао је неколико специјалних састанака о криза која је почела 17. децембра 2013. године, забринут због потенцијалних међузаједничких тензија (Кир је Динка, док је Мацхар Нуер). Резолуција СБУН 2132 (24. децембар 2013.) одобрила је јачање војних и полицијских капацитета УНМИСС-а у земљи и подржала иницијативу ИГАД-а за посредовање у сукобу. Тензије између владе и УНМИСС-а су се развиле у јануару 2014. због одбијања УНМИСС-а да дозволи владиним снагама да прогоне наводне побуњенике у својим комплексима у којима се налази око 70.000 интерно расељених лица (ИРЛ). Међународна кризна група извијестила је о више од 10.000 смртних случајева, а ОЦХА процјењује да је чак 468.000 људи расељено уз више од 190.000 склоништа у сусједним земљама.

Састанци између двије стране одржани су у Адис Абеби у јануару 2014. године, а ИГАД је посредовао у споразуму о прекиду ватре 23. јануара 2014. године, али су обје стране прекршиле примирје. Разговори су настављени 25. марта, али су борбе настављене у различитим дијеловима земље, а хуманитарна ситуација се погоршала. Кршења примирја су настављена у априлу, са све израженијим међузаједничким аспектом. Чинило се да се ситуација креће према грађанском рату, за који је високи комесар УН-а за људска права, Нави Пиллаy, упозорио да има геноцидни потенцијал. УН су осудиле акције с обје стране. Резолуцијом СБУН 2155 од 27. маја 2014. ревидиран је мандат УНМИСС-а да се фокусира на заштиту цивила, праћење и истрагу кршења људских права, стварање услова за пружање хуманитарне помоћи и подршку споразуму о прекиду ватре. У одвојеним преговорима, договорено је да ће снаге ИГАД-а бити под командом УНМИСС-а.

У предсједничкој изјави Савјета безбједности УН-а од 8. августа 2014. годиме, изражена је спремност да се размотре, уз консултације са релевантним партнерима, укључујући ИГАД и АУ, „све одговарајуће мјере, укључујући циљане санкције, против оних који предузимају радње које нарушавају мир, стабилност и сигурност Јужног Судана.” Експлицитна пријетња санкцијама УН-а није имала тренутни учинак, а до октобра 2014. било је више од 1,4 милиона интерно расељених лица и 458.000 избјеглица. Преговори уз посредовање ИГАД-а били су са слабим изгледима. Мацхар и Судански народноослободилачки покрет (СПЛМ) у опозицији жалили су се да је посредовање ИГАД-а било снажно пристрасно против њихових интереса, те су одбили потписати документе којима је Кир остао на функцији још 30 мјесеци. Мировни преговори су посустали у новембру, борбе су настављене, а у вријеме годишњице почетка сукоба у децембру 2014. године, више од 1,9 милиона људи било је расељено (од тога 1,5 милиона интерно), а сусједне земље су биле затегнуте због прилив избјеглица.

Регионални актери су играли важну улогу од почетка кризе. ИГАД је распоредио посматраче за прекид ватре почетком фебруара 2014., а Савјет за мир и сигурност АУ је издало саопштење и накнадно објавило своју намјеру да "предузме одговарајуће мјере" (пријетећи санкцијама) против оних који подстичу или одржавају насиље или поткопавају заштитни мандат УНМИСС-а. У саопћењу од 12. јуна 2014. Вијеће за мир и сигурност (ПСЦ) АУ поновило је своју спремност да проведе циљане санкције и друге мјере, на препоруку ИГАД-а, према било којој страни која настави да подрива мировни процес и не испоштује своје обавезе.

У Савјету безбједности водиле су се интерне дебате о томе да ли примијенити санкције – Русија и Кина су хтјеле да ИГАД први дјелује, док су САД у то вријеме наводно биле опрезне у погледу ембарга на оружје свим странама у сукобу, јер би то могло преокренути равнотежу у корист опозиције. Танзанијска преговарачка иницијатива у Аруши, која је комплементарна напорима ИГАД-а, резултирала је још једним споразумом о прекиду ватре између Кира, Мацхара и других опозиционих личности 21. јануара 2015. године, али су се сукоби још једном наставили.

Резолуције

Резолуцијом СБ УН 2206 (2015), донесеном 2015. године, изриче забрану путовања и замрзавање имовине појединцима или субјектима које је Комитет основан у складу с резолуцијом 2206 (2015) одредио да учествују или пружају подршку за дјела која угрожавају мир, сигурност и стабилност Јужног Судана.

Резолуцијом СБ УН 2428 (2018), донесеном 2018. године, обнављању се санкције уведене резолуцијом Савјета безбједности 2206 (2015) и продужава мандат Експертске комисије за Јужни Судан до 1. јула 2019.године.

Резолуцијом СБ УН 2521 (2020), донесеном 2020. године, обнављају се санкције уведене резолуцијом Савјета безбједности 2428 (2018) и продужава мандат Експертске комисије за Јужни Судан до 1. јула 2021. Године.

Резолуцијом СБ УН 2577 (2021), донесеном 2021. године, обнављају се санкције уведене резолуцијом Савјета безбједности 2428 (2018) и продужава мандат Савјета експерата за Јужни Судан до 1. јула 2022. године.

Приступ санкционој листи

Ажурираној санкционој листи Комитета СБ УН за Јужни Судан могуће је приступити на доље наведеној интернет страници:

хттпс://www.ун.орг/сецуритyцоунцил/санцтионс/2206/материалс

Санкциони комитет СБ УН за Јужни Судан

Санкциони комитет СБ УН за Ирак, у складу са резолуцијом СБ УН 2206 (2015) која се односи на Ирак надгледа санкције које је увео Савјет безбедности УН.

Интернет страници овог комитета могуће је приступити преко сљедећег линка:

хттпс://www.ун.орг/сецуритyцоунцил/санцтионс/2206 .

Смјернице комитета СБ УН за Јужни Судан доступне су на сљедећој интернет страници:

хттпс://www.ун.орг/сецуритyцоунцил/санцтионс/2206/гуиделинес .

Циљеви санкција

Прекид непријатељства, преговори о споразуму, људска права, подршка хуманитарним напорима

Врста санкција