УН санкције – Либија

УН САНКЦИЈЕ - ЛИБИЈА

Током првих мјесеци 2011. године, низ народних протеста избио је широм Блиског истока и сјеверне Африке, захтијевајући веће политичке и економске слободе. Након свргавања предсједника Зине Ел Абидине Бен Алија у Тунису 14. јануара 2011. године и Хоснија Мубарака у Египту 11. фебруара 2011. године, извршен је значајан притисак на режим Муамера Гадафија у Либији, посебно у граду Бенгазију на истоку земље који је до средине фебруара 2011. године био под контролом опозиције.

Током грађанског рата у Либији, лојалне снаге Гадафију су оптужене за ваздушне нападе у Триполију над цивилним демонстрантима, што је изазвало широку осуду. УН су позване на акцију.

Резолуција СБ УН 1970 (2011), коју су предложили Француска, Њемачка, Уједињено Краљевство и САД, усвојена је након једнодневне расправе. Осуђена је употреба смртоносне силе од стране владе Моамера Гадафија против демонстраната који су учествовали у либијском грађанском рату и као одговор увела низ међународних санкција. Резолуција Савјета безбједности је била први пут да је Савјет једногласно упутио једну земљу Међународном кривичном суду. Такође, истом резолуцијом успостављен је Комитет Савјета безбједности за праћење спровођења ембарга на оружје Либијској Арапској Џамахирији.

Према Резолуцији СБ УН 1973 (2011), Либија је била први случај у којем је Савјет безбједности одобрио војну интервенцију позивајући се на “право на мир”.

Резолуције

Резолуцијом СБ УН 1970 (2011), донесеном 2011. године, уведен је ембарго на оружје, забрану путовања и замрзавање имовине у вези са ситуацијом у Либијској Арапској Џамахирији.

Резолуцијом СБ УН 1973 (2011), донесеном 2011. године, изричу се додатне мјере у вези са ситуацијом у Либијској Арапској Џамахирији и успоставља Панел експерата за помоћ у праћењу релевантних мјера.

Резолуцијом СБ УН 2009 (2011), донесеном 2011. године, ублажавају се, односно укидају неке од мјера у вези са ситуацијом у Либији.

Резолуцијом СБ УН 2040 (2012), донесеном 2012. године, измјењује се одредба која се односи на спровођење ембарга на оружје; проширује и модификује мандат смањеног панела експерата.

Резолуцијом СБ УН 2095 (2013), донесеном 2013. године, додатно се ублажава ембарго на оружје у односу на Либију; продужава се мандат Комисије експерата.

Резолуцијом СБ УН 2144 (2014), донесеном 2014. године, наглашава се усклађеност са модалитетима набавке оружја, укључујући осигуравање да трансфери стигну и остану код одређеног крајњег корисника, те подстиче билатералне консултације у вези с потраживањима за незаконито присвојена средства.

Резолуцијом СБ УН 2146 (2014), донесеном 2014. године, овлашћују се државе чланице да врше инспекцију бродова на отвореном мору за које је Комитет одредио да покушавају незаконито извозити сирову нафту из Либије. Одлучује се да се уведе низ мјера за таква пловила. Проширује се мандат и величина Панела експерата.

Резолуцијом СБ УН 2174 (2014), донесеном 2014. године, појачава се ембарго на оружје и проширује критеријуме за одређивање појединаца или ентитета као предмет забране путовања и замрзавања имовине. Тражи се од Стручне комисије да пружи информације о онима који испуњавају додатне критеријуме.

Резолуцијом СБ УН 2213 (2015), донесеном 2015. године, продужавају се овлашћења и мјере у вези с покушајима илегалног извоза сирове нафте из Либије, до 31. марта 2016. године. Даље се разрађују критеријуми за одређивање; продужава мандат Комисије експерата.

Резолуцијом СБ УН 2278 (2016), донесеном 2016. године, продужавају се овлашћења и мјере у вези с покушајима илегалног извоза сирове нафте из Либије до 31. јула 2017.године; продужава се мандат Комисије експерата.

Резолуцијом СБ УН 2362 (2017), донесеном 2017. године, проширују се овлашћења и мјере у вези с покушајима илегалног извоза сирове нафте из Либије до 15. новембра 2018. године и проширује њихову примјењивост на нафту. Даље разрађује критеријуме за стављање на санкциону листу; продужава мандат Комисије експерата до 15. новембра 2018. године.

Резолуцијом СБ УН 2441 (2018), донесеном 2018. године се продужавају овлашћења, као што је наведено у резолуцији 2146 (2014) и продужено резолуцијама 2278 (2016) и 2362 (2017), за додатних 15 мјесеци од датума усвајања резолуције; Позивају државе чланице да извјештавају Одбор о радњама које су предузеле за учинковито спровођење мјера забране путовања и замрзавања имовине; Даље разрађује критеријуме за стављање на санкциону листу и продужува се мандат Комисије експерата до 15. фебруара 2020. године.

Резолуцијом СБ УН 2509 (2020), донесеном 2020. године, надаље се продужавају, до 30. априла 2021. године, овлашћења предвиђена и мјере наметнуте Резолуцијом 2146 (2014), измијењеном ставом 2 резолуције 2441 (2018) и да измијени период именовања у ставу 11 Резолуције 2146 (2014) да буде једна година. Продужава мандат Комисије експерата до 15. маја 2021. и тражи од Комисије да пријави све информације у вези са незаконитим извозом или недозвољеним увозом нафте из Либије, укључујући сирову нафту и рафинисане нафтне деривате.

Резолуцијом СБ УН 2644 (2022), донесеном 2022. године, даље се продужавају до 30. октобра 2023. године овлашћења и мјере у резолуцији 2146 (2014), измијењена ставом 2 резолуција 2441 (2018) и 2509 (2020. Продужава до 15. новембра 2023. године мандат Комисије експерата.

Приступ санкционој листи

Ажурираној санкционој листи Комитета СБ УН за Либију могуће је приступити на доље наведеној интернет страници:

хттпс://www.ун.орг/сецуритyцоунцил/санцтионс/1970/материалс

 

Санкциони комитет СБ УН за Либију 

Санкциони комитет СБ УН за Либију, у складу са резолуцијом СБ УН 1973 (2011) која се односи на Либију надгледа санкције које је увео Савјет безбједности УН.

Интернет страници овог комитета могуће је приступити преко сљедећег линка:

хттпс://www.ун.орг/сецуритyцоунцил/санцтионс/1970 .

 

Смјернице комитета СБ УН за Либију доступне су на сљедећој интернет страници: 

хттпс://www.ун.орг/сецуритyцоунцил/санцтионс/1970/гуиделинес .

 

Циљеви санкција

Прекид непријатељстава, преговори о споразуму, спровођење мира, изградња мира, подршка демократији, људска права, одговорност за заштиту.

 

Врста санкција

 

  • Путовања (појединачна забрана путовања)
  • Замрзавање имовине (замрзавање имовине појединца/ентитета/влада )
  • Оружје (ембарго на увоз и извоз оружја)
  • Роба (забрана илегалног извоза нафте)
  • Транспорт (авијација, улазак пловила у луку и забрана бункерирања)
  • Финансијски сектор (државни фондови, Централна банка и финансијске трансакције)

Условна забрана летења током ЕП2.

 

Статус

На снази

 

Важење

26. фебруара 2011. године- данас

(преко 12 година)

Да ли вам је садржај ове странице био од користи?