Унаприједити економски положај новинара

Новинари су прошле године радили у отежаним условима, њихова безбједност је угрожена, а кључни случајеви напада на новинаре и даље нису ријешени.
То је оцијењено на конференцији „Слобода медија: јуче, данас, сјутра“ коју је организовао Синдикат медија Црне Горе у партнерству с Грађанском алијансом, уз финансијску подршку Европске комисије, Балканског фонда за демократију и Амбасаде Краљевине Норвешке у Београду.Министарка јавне управе, дигиталног друштва и медија, Тамара Срзентић, казала је да су финансијски проблеми, неадекватна и недовољна регулација, непоштовање професионалних и етичких стандарда, медијски закони који захтијевају хитне измјене, само неки од проблема медијског сектора на чијим рјешењима ће, како је поручила, сви заједно радити у наредном периоду

„Оптерећују вас лоши социо-економски услови, зараде запослених у медијима и даље су испод државног просјека, ковид криза и вама је промијенила границе радног времена, прековремени рад је углавном неплаћен, велики број новинара и новинарки немају уговоре на неодређено вријеме. Лош материјални положај редакција који не могу да уложе у истраживачко новинарство. Зато вас позивам да се у што већем броју организујете кроз Синдикат за медије и друга удружења која се баве медијима, и да кроз њих артикулишете проблеме и изазове са којима се свакодневно сусреће ваша професија“, рекла је Срзентић.

Истакла је да је став Владе да ниједан случај напада на новинаре, њихову безбједност и имовину медија не смије бити архивиран без конкретног полицијског, тужилачког и судског разрјешења.

„Када говоримо о конкретним будућим акцијама и активностима из нашег ресора, а у вези са рјешавањем изазова које смо препознали, наш фокус је у потпуности усмјерен на реформу медијског законодавства, Медијску стратегију, као и хитно активирање већ постојећег Фонда за подстицање плурализма и разноврсности медија. Реформа медијског законодавства посебан акценат ставиће на онлине медије, којих је у Црној Гори све више, а чије подручје дјеловања није до краја уређено, затим на унапређење заштите новинарских права, њиховог интегритета, као и извора“, појаснила је Срзентић.Први секретар Амбасаде Краљевине Норвешке, Стефан Алмехаген Сандстад, сматра да је слобода медија веома важна, да је цивилно друштво веома активно и да се нада да ће тако остати.

„Улога медија је снажнија него раније. Они морају омогућити грађанима да препознају кредибилне информације. Многи изазови су слични преко граница. Сви новинари у свим земљама су у ризику. Веома је важно да ширимо демократију и наставимо борбу за слободу медија. Дискусија између свих актера у друштву ствара боље услове. Комплетно законодавство мора да буде добро уређено и поштовано и потребно је усвојити најбоље праксе“, сматра Сандстад.

Генерална секретарка Независног удружења новинара Србије, Тамара Филиповић Стевановић, казала је да је Србија показала да је по гушењу слобода медија лидер у региону.

„Наша Влада је показала снажну намјеру да контролише проток информација и искористила ванредно стање за напад на професионалне медије. Забрињава да клеветничке кампање против медија врло често потичу од људи који обављају јавне функције, а онда се спуштају на нижи ниво. У претходних годину биљежимо пораст онлине застраживања новинара у свим земљама. У 2020. биљежимо и раст пријетњи новинаркама“, рекла је Филиповић Стевановић.

Указала је да се јавни тужиоци и даље суздржавају од подизања оптужница у случајевима пријетњи новинарима.
„Нема напретка ни у затварању најозбиљнијих случајева напада на новинаре“, рекла је Филиповић Стевановић.

Предсједница Синдиката медија Црне Горе, Маријана Цамовић Величковић, казала је да запослени у црногорским медијима нису осјетили обилну помоћ од државе, а да су „милиони еура који су се уназад годину слили на рачуне медија прошли поред њих“.

„Гдје је отишло најмање 2,5 милиона еура колико је држава само прошле године уплатила медијима? Неопходно је инсистирати на повећању транспарентности трошења тог новца. Ми смо тражили, јер једино то сматрамо исправним, да држава обавеже медије који добију помоћ током трајања корона кризе да не смију да отпусте запослене“, рекла је Цамовић Величковић.

Од почетка године у Црној Гори је регистровано 12 напада, пријетњи, увреда према новинарима и другим медијским радницима а, како је казала, према подацима Министарства унутрашњих послова током прошле године је било 18 случајева напада на новинаре.

„Када је у питању та евиденција као проблем видимо што је то евиденција заснована на занимању жртве напада, тако да ко год је новинар иде у тај регистар, иако сам случај не мора бити везан за његову професију. Када је у питању 2019. година поднијето је 37 тужби за надокнаду материјалне штете због повреде права личности, а током 2020. њих 22. Иако број тужби остаје велики, правоснажне пресуде указују на то да се досуђују вишеструко мањи износи од онога што се тражи тужбама, и медије најчешће туже грађани“, рекла је Цамовић Величковић.

Истраживачица Синдиката медија, Бојана Конатар, на панелу „Индикатори нивоа слободе медија и безбједности новинара“, рекла је да је велики проблем што се и даље не зна колико има новинара у Црној Гори.

„Ми и даље причамо о имагинарним људима. Посљедње истраживање које је урађено 2014. године броји 800 новинара, при чему је тада постојало 54 медија. Данас постоји око 200 медија, а и даље помињемо исти број новинара. Посебно су проблематични услови рада новинара на порталима“, рекла је Конатар.

Истакла је да је цензура била врло присутна током 2020. године, посебно током извјештавања о литијама и изборима.

„Црногорско новинарство је и даље максимално посвећено извјештавању у јавном интересу, али добијамо мук када се покушава доћи до податка колико има медија у Црној Гори, колико ти медији запошљавају новинара. Оно што је генерално оцјена је да су новинари током прошле године, због повећаног обима посла, и свих проблема које имају, заборавили истраживачко и аналитичко новинарство, али није се томе чудити“, рекла је Конатар.

Истраживачица Удружења БХ Новинари, Маја Радевић, казала је да је у Босни и Херцеговини више од 88 одсто медија погођено негативним економским посљедицама пандемије коронавируса и самим тим и положај новинара у редакцијама је угрожен.

„Политичари су веома активни, посебно у посљедње 3-4 године у покушајима контроле уређивачких политика и креирања медијских садржаја. Посебно забрињавајуће је да се све рјеђе говори о јавном угледу медија и стиче се утисак као да су се и бројни новинари, уредници, власници медија помирили са политичким утицајима и притисцима. Осјећај економске несигурности и бриге за егзистенцију директно води до цензуре, аутоцензуре и селективних објава информација“, казала је Радевић.

Током прошле године забиљежено је, како је навела, 69 случајева кршења новинарских права и медијских слобода, а само 30 одсто случајева пред судовима се заврше у корист новинара“, рекла је Радевић.

Истраживачица Хрватског новинарског друштва, Моника Кутри, рекла је да је прошле године било 12 напада на новинаре, а оно што је посебно забрињавајуће је да има јако пуно тужби против новинара и медија.

„Хрватско новинарско друштво је претходне године забиљежило најмање 924 тужбе против новинара и медија чије потражње износе око 10,5 милиона еура. То су енормне цифре. Претпоставка да је Хрватска много напреднија када је ријеч о слободи медија и сигурности новинара од осталих земаља на Балкану није тачна. Кад год се загребе испод површине може се наћи доста тога негативног и лошег. У 2019. години је било пет напада на новинаре“, рекла је Кутри.

Потпредсједник Синдиката медија Црне Горе, Радомир Крачковић, током панела „Дијалогом до боље заштите новинара“, казао је да прошле године усвојен кровни Закон о медијима који је донио добра рјешења, али и она око којих је било разних полемика.

„Ми смо у нашој анализи мапирали ствари које би могле бити додатно допуњене. То се првенствено односи на прецизно регулисање поступка регистровања медија, нарочито портала. Друга ствар која је веома важна је да је потребно прецизније дефинисати критеријуме за додјелу новца из Фонда за медијски плурализам и разноврсност медија. Имамо велика очекивања од новог Закона о аудио-визуелним медијским услугама који би требало да замијени досадашњи Закон о електронским медијима, првенствено из разлога што би требало, уколико се усвоје рјешења која постоје у нацрту, да знатно побољша положај локалних јавних емитера“, сматра Крачковић.

Програмски директор НВО Грађанска алијанса, Милан Радовић, истакао је да се изводи закључак да правосудне институције охрабрују нападе и пријетње на новинаре и да је прави моменат којим ће се мјерити напредак да се пријаве на другачији начин процесуирају и да постоји моменат санкционисања у превенцији напада на новинаре.

„И када дође до покретања поступка санкције су изразито ниске. Три новинара су прошле године хапшена због лажних вијести и Основно државно тужилаштво је одбацило све три кривичне пријаве. Међутим, након тога треба да се постави питање одговорности оних који су доносили одлуке да се новинари лише слободе“, рекао је Радовић.
Навео је да досадашњи налази указују да портали не објављују и не производе текстове који садрже говор мржње према рањивим категорија у друштву, али да се проблеми јављају у коментарима.

ПР прес сервис