Влада Црне Горе на сједници од 28. октобра 2021. године, је на иницијативу Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде усвојила закључке којим се задужује Национални координациони савјет за борбу против организованог криминала и корупције да предузме активности у циљу спрјечавања даље девастације природних ресурса Црне Горе.

Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде, као орган надлежан за вршење надзора над радом Управе за воде и Управе за шуме и задужен за контролу тих органа, иницирало је формирање међуресорске радне групе у циљу утврђивања размјера нелегалних активности у водопривреди и шумарству којима се константно угрожавају природни ресурси.

Из Извјештаја о раду радне групе утврђено је да су прикупљени подаци о свим локацијама на којима је у претходном периоду по основу уговора о концесији, уговора о коришћењу шума и уговора у регулацији ријечних корита било омогућено привредним друштвима да користе ријечне и шумске ресурсе уз накнаду држави. На основу добијених података закључује се да су сви уговори били само “улазница” у ријеке и шуме које су због незаконитог дјеловања у овом тренутку угрожени. Такође, прикупљене су све информације о фирмама које су биле у уговорном односу са државном, којим трагом се дошло до сазнања да поједине фирме врше експлоатацију иако никада нијесу имале закључен било какав уговор са државом, а није мали број и физичких лица који посједују механизацију коју у исте сврхе користе. Уобичајена је појава ситуације да бивши концесионари настављају да екплоатишу материјал иако за то више немају дозволу, правдајући количине које су предмет контрола раније закљученим уговорима.

На основу добијених информација утврђено је да је једна од најкритичнијих дионица са које се у великој мјери експлоатише шљунак доњи ток ријеке Мораче, од Ботуна до Понара, као и простор ван ријечног корита гдје је и непосредним обиласком утврђено да нелегалну експлоатацију шљунка врши више субјеката. Контрола истих урађена је од стране припадника Управе полиције и Управе за инспекцијске послове, а договорена је и заједничка контрола пореске и тржишне инспекције чије резултате очекујемо. На предметној дионици налази се више сепарација за експлоатацију шљунка, при чему важно истаћи да ниједан субјект нема дозволу издату од стране Управе за воде за експлоатацију шљунка, те да једино Бемаx Д.О.О. има закључен Уговор о регулацији чије извршење је у децембру прошле године обустављено налогом надзора због утврђивања потенцијалног утицаја експлоатације на водоизвориште Боље Сестре, а која забрана је и даље на снази јер је и званично потврђена веза између експлоатације шљунка и смањења издашност водоизворишта, од када је свака активност коју ово правно лице предузима у ријечном кориту без дозволе од стране надлежног органа, односно незаконита.  

Један од значајнијих проблема који мора бити предмет детаљног разматрања јесте експлоатација материјала ван ријечног корита, са водног, пољопривредног и непољопривредног земљишта које се налази у непосредној близини ријека. На том земљишту налазе се ископине велике дубине које нико не контролише, па с тим у вези указујемо на посебан проблем не/надлежности као и чињеницу да такве активности могу довести до несагледивих посљедица.

Сличне ситуације су и на осталим водотоцима који су угрожени првенствено од стране оних који су у претходном периоду имали закључене уговоре о концесији на Лиму, Тари, Ибру, Грнчару и Грачаници (уговори су истекли током 2016.године) или Уговоре о регулацији водотока корита ријеке Мораче.

Када је у питању коришћење дрвних сортимената из доступних података произилази да територија Црне Горе годишње остане без више од 1.000.000,00 м³ дрвне масе, од чега је око 300.000,00м³ дозвољена сјеча, све преостало је незаконито посјечено. Примјера ради осврнућермо се на 2020.годину гдје је од 1.092.786 м³ посјечене дрвне масе регистрована сјеча само 256.000 м³ из државних шума и 111.000м³ из приватних шума, што укупно износи 367.000 м³. Дакле, како подаци МОНСТАТ-а указују да је извршена сјеча у 2020. години од 1.092.786 м³, то значи да евиденције Управе за шуме приказује само  33,5% од те количине, док иста нема евиденцију за 725.786 м³ или 66,5% посјечене дрвне масе. Ипак, нелегално посјечена дрвна маса код Управе за шуме је приказана у износу од 4.160 м³. Упоређујући податке МОНСТАТ-а и Управе зашуме долази се до закључка да Управа за шуме приказује бесправне сјече у износу од 0,57% у односу на податке МОНСТАТ-а, док подаци инспекцијских служби приказују 0,25% од укупне количине коју приказује Управа за шуме. Овакви подаци јасно говоре о неусклађености евиденција Управе за шуме и МОНСТАТ-а а и пропустима надлежних органа задужених за газдовање шумама као и инспекцијских органа чији се подаци значајно разликују. Са друге стране статистички подаци из области шумарства, као и подаци Националне инвентуре шума указују на то да се у промет стави најмање 0,5 до 0,65 милиона м³ дрвних сортимената из државних и приватних шума на годишњем нивоу.

Посљедично, подаци састојинских инвентура у појединим газдинским јединицама показују драстична смањења дрвне масе између два уређајна периода и обешумљавање, док се са друге стране такво стање не констатује инспекцијским извјештајима или се само дјелимично приказује, што указује на неспровођење инспекцијских контрола или пропуштање бесправних сјеча и промета нелегално посјечених дрвних сортимената.

С тим у вези, велики проблем представља стављање у промет бесправно посјечених дрвних сортимената из шума у државном власништву због којег је држава у губитку не само у смислу угрожавања природних ресурса, већ је онемогућена да валоризује ресурсе којима располаже и наплати само незнатан дио истих, јер се највећа количина прометује незаконито. Ситуацију додатно усложњавају нерегистроване сјече из шума у приватном власништву које доводе до промета дрвних сортимената без дознаке и увјерења о поријеклу истих.

Иако су статистички попуњени подаци контрола, суштински се исте не врше у добром смјеру због чега и не могу да допринесу сузбијању нелегалне експлоатације дрвних сортимената. Као очигледан примјер комисија наводи подручје Главног града Подгорице, гдје у достављеном извјештају није констатовано да се врши нелегалан промет ни једног метра кубног дрвних сортимената, а свједоци смо свакодневног прилива огромних количина огријевног дрвета у току сезоне, нарочито на путном правцу Колашин – Подгорица, поводом чега готово свакодневно можемо чути притужбе да се ради о дрвним сортиментима који нијесу обиљежени прописаним шумским жиговима, односно да нијесу легално посјечени.

Нелегална експлоатација ремети природни режим вода и шума, који је интерактиван, због чега ове активности морају бити спријечене како не би довеле до далекосежних посљедица у виду нестајања водоизворишта, угрожавања великих инфраструктутрних пројеката, измјештања ријечних корита, поплава, нестајања шумских површина, ширења шумских болести, појаве ерозије и клизишта итд.

Нелегално коришћење природних ресурса који су у државном власништву попримило је драматичне размјере. У том смислу сви државни органи морају учинити све из њихове надлежности како би се ова појава смањила или елиминисала. Значај сузбијања нелегалних активности није само у спрјечавању радњи које су у супротности са законом, а којима смо свакодневно свједоци, већ и у повећању прихода државе и можда још битније у спјечавању већих посљедица по природу и окружење. У том смислу сви државни органи треба да спроведу координисану акцију у циљу спјечавања даље нелегалне екплоатације природних ресурса, да настоје да се коришћење привредних ресурса спроводи на одржив начин, као и да се смањи ниво сиве економије, а да држава добије приходе.

Најзад указујемо на то да је из досадашњег утврђеног стања закључено да прекршајно кажњавање не представља адекватну санкцију у овим случајевима, а посебно имајући у виду да се ипак ради о крађи државне имовине сматрамо да кључну улогу морају имати правосудни органи, у првом реду тужилаштво. Сходно томе,  сузбијању нелегалног коришћења природних ресурса који су у државном власништву приступићемо заједнички и координисано, а посебно ради утврђивања постојања елемената организованог криминала и корупције у овим областима.

Природни ресурси су добра свих грађана Црне Горе. Дужни смо да природна добра оставимо нашој дјеци на коришћење ради сигурније будућности и квалитета живота. Сви који мисле да могу неконтролисано да девастирају природне ресурсе и богате се на тај начин суочиће се са одговорношћу. Држава има капацитете и одлучна је да заштити ресурсе који су природно благо свих нас.