Влаовић: Имамо велику обавезу да помогнемо медијима и понудимо нова оптимална рјешења

Држава има велику обавезу да помогне медијима, а све у циљу њиховог даљег снажења и успјешног обављања врло сложене улоге у друштву, а заједнички циљ је да грађани буду што више медијски писмени, али и правовремено, објективно и тачно информисани, поручила је министарка културе и медија Маша Влаовић.

Она је то оцијенила на отварању и првом панелу током завршне конференције “Медији у Црној Гори – како до опоравка?”, коју је Центар за грађанско образовање (ЦГО) организовао у оквиру пројекта „Медији за мене”, који су подржали Амбасада Краљевине Холандије, Министарство вањских послова Краљевине Норвешке и Балкански фонд за демократију Њемачког Маршаловог фонда САД (БТД).

Влаовић је истакла да је обавеза државе да подстиче медијски плурализам и тако доприноси јачању демократије и стварању модерног европског друштва.

“Да бисмо унаприједили медијско тржиште, кроз сагледавање потреба свих субјеката који у њему партиципирају, почев од власника медија, новинарки и новинара, медијских радница и радника, као и јавности, морамо понудити нова оптимална рјешања“, поручила је Влаовић.

Управо због тога, приоритет Министарства културе и медија биће, како је најавила, измјене Закона о медијима, Закона о националном јавном емитеру РТЦГ, Закона о аудиовизуелним медијским услугама, а како би се што боље регулисала ова област и испуниле обавезе из Поглавља 10 - Информационо друштво и медији.

„Вјерујем да је један од начина опоравка медија стварање амбијента у којем можемо допринијети  успјешном рјешавању бројних случајева напада на новинаре, медије и њихову имовину. Ријешеност Владе и јака међусекторска сарадња у пружању  брзог одговора у расвјетљавању неријешених случајева,  те Измјене Кривичног законика којим ће се прописати строжије казне,  допринијеће да се медијски радници осјећају сигурније“, сматра Влаовић.

Вјерујући да је подршка снажним независним медијима најбољи начин супротстављања дезинформацијама, Министарство ће, како је казала, ускоро расподијелити 312 хиљада еура на конкурсима за дневне, недјељне, локалне штампане медије и интернетске публикације, те локалне јавне емитере.

„Такође, реализована је помоћ електронским медијима који програм емитују путем предајника Радио-дифузног центра са укупно 400.000 еура“, казала је Влаовић.

Према њеним ријечима, у Црној Гори, као и готово свуда у Европи, постоје притисци и покушаји притисака на независност медија, али и некада евидентне везе појединих медија са политичким партијама и другим центрима моћи.

„Све то угрожава професионално, независно, а посебно истраживачко новинарство. Ова Влада очекује да Радио Телевизија Црне Горе перманентно производи независну уређивачку политику ослобођену сваког политичког утицаја и да ова медијска кућа буде јавни сервис свих грађана Црне Горе“, рекла је Влаовић.

Извршна директорка ЦГО-а, Далиборка Уљаревић, казала је да се уочи пунољетства убиства Душка Јовановића, главног и одговорног уредника Дана, може констатовати да медијска сцена у Црној Гори и даље функционише под бременом напада на новинаре и имовину медија, јер највећи број таквих случајева остаје нерасвијетљен у цјелости, истичући да се биљежи 21 напад у 2021.години и пет напада у првих пет мјесеци 2022.године.

Према њеним ријечима, меку цензуру, која је деценију карактеристична за црногорски медијски сектор, употпуњују и селективне одлуке у дијелу државне помоћи, често упитне законитости.

„Додјелом државне помоћи медијима дискреционо и нетранспарентно, бивша Влада Здравка Кривокапића је наставила лошу праксу Влада ДПС-а. Остаје да се види како ће се примјењивати одредбе Закона о медијима које се односе на транспарентност оглашавања и других видова јавног финансирања медија“, казала је Уљаревић.

Указала је да РТЦГ остаје једна од неуралгичних тачки у области слободе медија.

„У претходном периоду, томе је допринио и контроверзни избор генералног директора, а чиме је угрожен и кредибилитет Савјета РТЦГ-а, затим проблематични прилози, али и начини на које су одређене теме отваране на јавном сервису, посебно, укључујући и оне који се односе на релативизовање агресије Русије на Украјину“, примијетила је Уљаревић.

То су, како је појаснила, само неке од посљедица лоше изведених измјена и допуна Закона о РТЦГ који није осигурао самосталност и плуралност Савјета РТЦГ, а чиме је настављен тренд политичког утицаја на РТЦГ, само уз промјену актера сходно резултатима посљедњих парламентарних избора.

„Томе треба и додати неодрживу финансијску позицију РТЦГ-а гдје су планирана лична примања током 2021. године чинила 51.72 одсто укупних планираних расхода РТЦГ-а, а трошкови производње и емитовања програма тек 24,29 одсто. И то све плаћају порески обвезници Црне Горе“, јасна је Уљаревић.

Она се осврнула и на механизме саморегулације и регулације који морају да се унапрјеђују, како је навела, али и на потребу да се јача медијска писменост.

„Ширење дезинформација и говора мржње примијетно је и кроз уплив дијела медија из Србије. Јавни простор је контаминиран говором мржње на националној или вјерској основи, обично усмјерен ка лицима црногорске или српске националности, а често и припадницима мањинских народа, ЛГБТ популацији, уз растућу мизогинију“, сматра Уљаревић.