Вујовић: Квалитетна културна политика механизам који обликује идентитет друштва

Културне политике неизмјерно су важне за обликовање одрживог развоја, јер не само да чувају културну баштину, већ стварају простор за иновације, креативност и инклузивност и због тога су кључни елементи сваке одговорне културне политике. Улагање у инфраструктуру, едукацију, стварање подстицајног окружења за умјетнике и доступност умјетничких садржаја непоходни су кораци.

Министарка културе и медија др Тамара Вујовић то је поручила на отварању међународне конференције о културним политикама “Цултурал полициес. Девелопментс. Перспецтивес./Културне политике. Процеси. Перспективе” у организацији европске асоцијације Цомпендиум оф Цултурал Полициес & Трендс (СЕ), а која се одржава у Подгорици.

Вујовић је казала да ће стручни европски и домаћи умјетници и културни дјелатници подијелити увиде о данашњем стању у култури и расправом иницирати боље разумијевање сложених процеса у културним политикама и развоју, од умјетничког и филозофског тумачења, преко економског, друштвеног, еколошког и политичког.

“Разумијевање културних елемената за креирање политика које ће одговорити на специфичне потребе, неизбјежно је уколико тежимо напретку. Културна политика, као сегмент шире јавне политике, има за циљ да успостави оквир за очување, промоцију и развој културног идентитета друштва и не може бити неутрална, јер директно утиче на обликовање културних вриједности и симбола које друштво баштини и сматра зајефницким вриједностима." , казала је Вујовић.

Подсјетила је да је Црна Гора асоцијацији Цомпендиум оф Цултурал Полициес & Трендс приступила 2022. године и нагалсила да је само двије године касније добила улогу домаћина, годишњег окупљања делегата, из преко 50 земаља,сто је посебма цаст и одгоборност.

“Ово је изузетна част, али и одговорност . Различите перспективе, од умјетничких до политичких и филозофских, обогаћују нашу визију развоја, гдје дијалог и размјена идеја међу експертима из различитих области омогућавају креирање свеобухватних политика које одговарају на изазове савременог свијета”, казала је Вујовић.

културне политике су неизмјерно важне за обликовање одрживог развоја, јер не само да чувају нашу културну баштину, већ истовремено стварају простор за иновације, креативност и инклузивност, што је основа за напредак сваке заједнице.

“Културне и креативне индустрије подстичу иновације и од виталног су значаја за економски раст. Што се тиче Црне Горе важећи Закон о култури који, с обзиром на то да није мијењан од 2012. године, и није усклађен са савременим културним политикама и праксама, не препознаје Креативне индустрије. Такође ,измедју осталог, ни могућност финансирања независне културне сцене, а ту су и струковна удржења која имају статус невладиних организација, која једино могу да се финансирају кроз Конкурс о невладиним организацијама. Има још изазова, и зато смо приступили детаљној анализи Закона о култури како бисмо имали основу за његову измјену. ”, рекла је Вујовић.

Министарство културе и медија, како је казала, у континуитету реализује Конкурсе из области културно-умјетничког стваралаштва, културне баштине, као и креативних индустрија.

“У току су Конкурс за суфинансирање пројеката за развој креативних индустрија чији је буџет за ову годину до сада највећи и износи 300 хиљада еура, гдје је посебан део конкурса подршка развоју женског предузетништва. Ту је и Конкурс за дјецу и младе за суфинансирање пројеката и програма у области културно-умјетничког стваралаштва, под називом „Растимо уз културу“”, подсјетила је Вујовић.

Сматра да је важно не само формулисати план адекватне културне политике, већ осигурати и њихову реализацију, а улагање у универзитете и културне институције кључно је за очување и унапређење културне баштине, као и за развој друштва у цјелини.

“Културна политика није само скуп административних одлука, већ механизам који обликује идентитет друштва, промовише умјетничке вриједности и ствара услове за слободно изражавање. Њена сврха је да изгради културну “инфраструктуру”, подстиче умјетнички прогрес и развија културне навике грађана, али без уплитања у креативни процес умјетника или искоришћавања умјетности за идеолошке циљеве. Иако постоји много модела културних политика, ниједан није универзално идеалан. Ипак, оно што је кључно јесте да политика у култури ствара простор за умјетност која је аутономна и ослобођена притисака било које власти или идеологије”, мишљење је Вујовић.

Вјерује да улагање у културну инфраструктуру, едукацију, доступност умјетничких садржаја, те стварање подстицајног окружења за умјетнике, представљају кључне елементе сваке одговорне културне политике. Овакви панели су прилика да чујемо различита мишљења, процесе, и добијемо конкретне закључке који ће бити корисни за планирање и развој културне политике.

На отварању конференције је говорила и предсједница УО Асоцијације Цомпендиум Ана Виљароа захваливши на успјешној организацији, као и на великом одзиву чланова Цомпендиум-а из великог броја држава.