Вујовић: Његошева награда Дубравки Угрешић корак према инклузивном друштву

У вријеме афирмације женских права и репрезентације жена путем језика, додјељивање престижне Његошеве награде Дубравки Угрешић није само признање њеног неспорног талента и стваралаштва, већ и корак према инклузивном друштву које цијени и подржава женски израз.

То је истакла министарка културе и медија, Тамара Вујовић на догађају поводом додјеле Његошеве награде у Владином дому на Цетињу.

Министарка је казала да је чини поносном што је међународни жири Његошеву награду додијелио Угрешић, али и да је једнако растужује чињеница да је награда додјељујена постхумно.

"Шта Црна Гора данас слави, и зашто славимо?Славимо пјесника, филозофа, владара, владику. Славимо владара који је разумио да његов народ треба да постане просвећен, али и да остане свој, храбар и човјекољубив", навела је Вујовић.

Казала је да славимо пјесника, који је у Горски вијенац, преточио оно што се филтрирало вјековима из народне епске поезије, као што је рекао Иво Андрић, “одзив на звучну магију Његошевог десетрца која се увек јавља”.

"Славимо културу, јер је он у својим брдима, а сусрећући се са страним утицајима, знао да је ријеч, да је просвећеност и култура, та “луча” која нам је потребна", навела је Вујовић.

Она је позвала да изучавамо Његоша, читамо га опет, и да се у временима свјетских криза подсјетимо шта поручује у ,,Лучи микрокозми "шта је унатрашња суштина сопства, шта је то човјеков позив на овоме свијету, шта је слобода, и шта остаје иза човјека...".

"У ,,Лучи" ,такође - када се један прогласио Богом, многи су га као Бога и поздрављали… или како каже Дубравка Угрешић у једном есеју "када се пали ломача, обични људи носе шибице". Будимо изнад тога, будимо достојни величине људи сатканих од идеала и борбе", поручила је министарка

Позвала је грађане и грађанке да проучавају и "Лучу" - најзначајнији филозофски еп.

"Будимо свјетлост, покажимо које су наше вриједности, за шта се залажемо", навела је Вујовић.

Предсједник Црне Горе Јаков Милатовић казао је да универзалност, свевременост и хуманистичка димензија Његошеве етике и поетике има потенцијал да обједини идентитетске различитости, стварајући вриједност која једнако припада свима.

"Управо у томе лежи највећа снага и најважније својство сваке велике умјетности - да превазилази локалне одреднице и постане дио корпуса свјетске културне баштине", рекао је Милатовић.

Истакао је да је овогодишњи лауреат Његошеве награде Дубравка Угрешић својим талентом, прскосом, ведрином, духом слободе и непристајања исписала најљепше странице у најмрачније доба.

"Она је била глас будућности у вријеме кад су многи вукли регион и људе у прошлост. Никада се није предавала сили и мраку. Била је храбрија од многих који су се представљали као велики јунаци", казао је Милатовић.

Он је рекао да је Угрешић, својом вољом, одбацила наметнуте идентитетске одреднице које су ограничавале њен опус унутар једног колектива, борила се и изборила за своје право да буде позната само по свом имену и дјелу.

"Захваљујући изузетном списатељском дару, али и енциклопедијском познавању историје и теорије књижевности, изградила је јединствену поетику и стил који одликује разиграност, духовитост, модерност, али и критички приступ. Значај њеног дјела огледа се и у наглашавању позиције женског ауторства и феминистичког ангажмана у литератури и њеном тумачењу", додао је Милатовић.

Сматра да с правом Његошева награда припада Дубравки Угрешић, навидећи да њено велико дјело то заслужује.

Предсједник жирија, Неџад Ибрахимовић рекао је да, када књижевна награда аутору закасни или се његов књижевни опус пропусти препознати релевантним и важним у вријеме његова појављивања, то може значити двије ствари.

"То може значити да је или заједница (културна јавност) била недовољно припремљена за његове књижевно-формалне, структурне или аспектуалне иновације, за неке другачије и мање угодне тачке гледишта, или је чак и била припремљена за све то, али тај опус није жељела, није могла, није хтјела или из неких

разлога није смјела видјети", навео је Ибрахимовић.

Према његовим ријечима, тек када аутора више не буде, читаоци се нађу пред радикалним питањима која траже и радикалне одговоре.

"Са чиме се то ми нисмо могли носити и који нам се то одраз у књижевном огледалу није допао? И је ли сада вријеме да се с тим одразима суочимо? Зашто то о чему је Дубравка Угрешић писала нисмо жељели видјети?Па све оно на чему су изграђена постјугославенска друштва било је објекат њезина критичко-литерарног опсервирања", рекао је Ибрахимовић.

Представница Фондације Дубравка Угресић, Маја Водопивец, казала је да је вијест да је Дубравки Угресић постхумно додијељена једна од најзначајнијих награда за књижевност на југославенском простору дубоко дирнула Дубравкине најближе сараднике и пријатеље.

"Прва реакција скоро свих нас су биле сузе. Ово велико признање Дубравкиној књижевности и њеном личном интегритету би самој Дубравки значило и пуно више, јер напустила нас је са великом сумњом је ли све што је сама радила допринијело стварању једног бољег, поштенијег и праведнијег свијета", навела је Водопивец.

Како је додала, признање које заслужује на простору некадашње заједничке државе Дубравка за живота није добила, наводећи да је то бољело упркос свим великим међународним наградама, признањима, гостовањима.

"Дубравка Угресић је сачувала достојанство југославенских књижевности и платила највећу могућу цијену за то, сто заправо показује шта се добије када се пружи отпор. Дубравка је то знала и свјесно је тај терет поднијела упркос посљедицама", рекла је Водопивец.

Видео материјал можете пронаћи на линку.