Вујовић: Сјећање на Његоша живи у сваком кораку којим храбро идемо напријед

Његош путник, како по простору, тако и по духовним свјетовима, подсећа нас да кроз знање, разумијевање других култура и отвореност према новим идејама можемо пронаћи дубље схватање свијета и себе, зато нас његова дјела воде ка откривању нових хоризонта, како бисмо као народ, чврсто стајали у свијету, поносни на своје коријене, а отворени за разумијевање различитости.

То је поручила министарка културе и медија др Тамара Вујовић на матинеу који је у част Његошевог дана организован у Краљевском позоришту "Зетски дом" на Цетињу, а на којем је изведена мини представа “Посљедње путовање” по мотивима путописа Љубомира Ненадовића, у којој су играли Милош Пејовић, Вукан Пејовић и Немања Тодоровић.


“Његош је знао да путовати значи учити. На сваком кораку, у сваком сусрету, он је упијао знања, идеје и културне вриједности других народа, али се истовремено трудио да сагледа свијет из визуре Црне Горе и нашег народа” поручила је Вујовић.

“Његошев дух путника нас данас инспирише. Подсјећа нас да кроз знање, разумијевање других култура и отвореност према новим идејама можемо пронаћи дубље схватање свијета и себе. Нека нас његово дјело води ка откривању нових хоризонта, како бисмо, као народ, чврсто стајали у свијету, поносни на своје коријене, а отворени за разумијевање различитости”, рекла је Вујовић.

“У то име, нека се у срцима свих нас пробуди Његошев дух путника и филозофа. Нека сјећање на њега живи у сваком кораку којим храбро идемо напријед”, јасна је Вујовић.

Она је подсјетила да су Његошева путовања кроз Италију, описана кроз сусрете и пријатељство са Љубомиром Ненадовићем, била путовања срца и ума, тражења истине и смисла постојања.

“Италија, коју је посјећивао, није га импресионирала само својим културним богатством и умјетношћу, већ и дубоким мисаоним слободама које су га подстакле на интроспекцију и промишљање о природи човјека и друштва”, рекла је Вујовић.

Она је рекла да “Током обиласка Напуља и Рима, путници посјећују најпознатије споменике и галерије, гдје Његош размишља о пролазности и љепоти, контемплирајући над рушевинама античког Рима. Његошева пажња према детаљима и умјетничким дјелима показује га као проницљивог посматрача, дубоко повезаног с естетиком и филозофијом".

“Ненадовић нам је приказао Његоша као естету који посматра умјетност селективно, застајући само пред дјелима која га истински инспиришу, сликајући га као рањивог човјека свјесног блиског краја. Код њега доминирају тужне мисли, брине за себе и још више за отаџбину, све одише препознатљивим црногорским поносом”, рекла је Вујовић.

Ово путовање, иако прожето радозналошћу и естетском радошћу, остаје укоријењено у осјећају блискости с домовином и упитаност над страним обичајима и нормама, што га увијек чврсто веже са сопственом традицијиом и вриједностима, закључила је Вујовић.

На догађају у Зетском дому којем су просуствовале бројне званице из јавног и култирног живога, поред представе “Посљедње путовање” изведен је културно - умјетнички програм.

На матеу у Зетском дому имали смо прилику гледати КУД Његош у сплету црногорских игара, чути химну у изведби хора Музицке академије, а наступили су и чланови Балетског ансамбла Музичког центра ЦГ.