Закони који се тичу трансродних особа морају у стварности наћи своју примјену

Закони који се буду доносили, а тичу се људских права трансродних, родно варијантних и интерполних особа, морају у стварности наћи своју примјену како би Црна Гора постала толерантније и хуманије друштво, поручено је на панел дискусији коју је организовала Асоцијација Спектра.

Панел дискусија “Чија је наша родна равноправност?: Људска права трансродних, родно варијантних и интерполних (ТИРВ) особа у Црној Гори у односу на родну равноправност и процес приступања Европској унији“ се спроводи кроз пројекат "Родна разноликост - суштина родне равноправности".

Замјеник шефице Делегације Евроспке уније (ЕУ) у Црној Гори, Рикардо Сери, казао је да желе да финансијски подрже бројне ствари које раде људи из НВО сектора.

Он је рекао да је са његове тачке гледишта било доста напретка по питању побољшања права ЛГБТИQ особа, јер је прије десет година ситуација била “мање утјешна”.

Сада, како је казао, у Црној Гори постоји отворена дискусија, донијет је Закон о истополном партнерству, формирана је Радна група…

“Међутим, одређени проблеми у овој области су отворени и присутни, посебно у области запошљавања, и зато је важно је да се повежете са ријечима у којима изражавате подршку према ЛГБТИQ особама ”, поручио је Сери.

Потпредсједница Скупштине Бранка Бошњак, казала је да се нада да ће закони који се буду доносили, а тичу се људских права трансродних, родноваријантних и интерполних особа, наћи своју примјену и у стварности, а не само декоративно.

“Не само ради нашег пријема у породицу европских култура, већ и због потребе да се Црна Гора цивилизацијски, културолошки отвори и развије у једно толерантније и хуманије друштво”, истакла је Бошњак.

Према њеним ријечима, питање права на самоодређене и аутентичан живот трансродних и родно варијантних особа није само борба са насилним патријахалним стеротипама, већ борба за слободан израз личности свих.

“Људска права нијесу високо у рангу политичких агенда у Црној Гори, осим ако се дотичемо теме европских интеграција. Права не смију бити алат за постизање политичких циљева већ начин да се потребе човјека, групе, заједнице и друштва у цјелини признају и заштите”, поручила је Бошњак.

Зато је, како је казала, правно препознавање родног идентитета у правном систему императив, као и потреба да законска рјешења указују на родну разноврсност, а не стереотипну бинарност.

Бошњак је поручила да један од императива њихових будућих залагања усвајање закона о родном идентитету базираном на принципу самоодређења и стварање бољег амбијента у којем ће се сваки појединац осјећати прихваћено.

“Ту смо да као Скупштина доносимо правне акте и да направимо амбијент у којем нас неће плашити разлике”, истакла је Бошњак.

Посланица у Скупштини Црне Горе, Александра Вуковић, указала је да је потребно кренути од едукације, како би се упознали, прије свега, са чиме се трансродне групе суочавају у свом породичном окружењу.

“Јер говорити о овој проблематици у друштву, а не освијетлити ћелију у којој се тај проблем покреће, а то је породица, чини ми се да је узалудно”, рекла је Вуковић.

Према њеним ријечима, црногорско душтво у својим основним људским правима је често репресивно и тоталитарно.

“Сваки човјек који мисли да има више права и који намеће своје право узурпирајући туђе право заслужује да буде искључен из заједнице. Толико радикално бих ишла са тим зато што знам шта трансродне особе проживљавају у црногорском друштву”, истакла је Вуковић.

Извршни директор НВО Спектра, Јован Улићевић, каже да када се о постави питање чија је роднаравноправност намеће се одговор да је само женска.

Упозорава да сада у цијелом свијету владају антидемократски покрети, у Хрватској се спрема референдум о абортусу, у Србији се изгубило образовање које је адресирало род и пол као различите теме, социјални сервиси су потпуно деградирани и њихово тежиште је пребачено на НВО сектор.

Он поручује да је неопходно постићи консензус око вриједности.

„Морамо да спријечимо да се дешава континуирани злочин над цијелим друштвом, јер од родне равноправности неће имати бенефите само жене или ЛГБТИQ особе“, истакао је Улићевић.

Самостална савјетница Директората за унапређење и заштиту људских права и слобода, Семра Мартиновић, казала је да жене, дјевојке и особе другачијег родног идентитета још увијек имају мање шансе за економском аутономијом и суочавају се бројним облицама родно заснованог насиља и дискриминације.

„Ипак, напредак је остварен у постизању родне равноправсноти у посљедних четврт вијека и показао је да је промјена ипак могуће посебно ако долази са заједничком визијом“, рекла је Мартиновић.

Према њеним ријечима, напредак у поштовања људских права ЛГБТИQ особа у Црној Гори се огледа у унапријеђеном законодавном оквиру који обезбјеђује заштиту од дискриминације по основу сексуалне орјентације, родног идентитета, полних карактеристика, а који је позиционирао Црну Гору као водћеу земљу по овом питању.

Извршна директорка НВО Центар за женска права, Маја Раичевић, поручила је да сви морају бити свјесни тога да сви који су маргинализовани морају да имају свој глас, а да свако феменистичко организовање мора да има интерсекционалну призму.

„Има простора да градимо један истински покрет који ће да почива на разумијевању свих неправди и неједнакости које различите групе доживљавају. Можда не морам да знам како неко доживљава дискриминацију, али морам да чујем и о томе размишљам“, казала је Раичевић.

Коодинатор програма за изградњу заједнице НВО Асоцијације Спектра, Никола Илић, рекао је да се „Црна Гора дичила позицијом лидера у региону по поштовању права ЛГБТИQ особа“.

„Мене занима ко спроводи све те унапријеђене легислативе у пракси, јер када би сви они били апсолутно примјењиви ми данас не би имали разлога да будемо овдје “, казао је Илић и поручио да је НВО једини сектор који настоји да усвојене законе примијени у пракси и да поштовање људских права заиста заживи.

Представница ЛГБТИQ Асоцијација Qуеер Монтенегро, Сташа Баштрица, казала је да је проблем што већина лезбејки и бисексуалних и транс жена живи у Подгорици, и тако да људи са сјевера и јужног дијела уопште немају контакт са њима.

„Не можемо да трансродне особе гледамо као борце за људска права или неке људе који постоје у „својим балонима“ и да се баве оним пословима које други људи не желе да раде“, рекла је Баштица.