Зеновић: Влада планира да до краја 2025. Црна Гора заврши најважнији дио обавеза

„Влада Црне Горе, стављајући приоритет на ЕУ агенду, планира да највећи дио обавеза и то оних суштинских, заврши у наредних годину и по дана, односно до краја 2025, како бисмо други дио мандата посветили успјешном привођењу крају свих обавеза и достизању унутрашње спремности за чланство у ЕУ“, казао је главни преговарач Црне Горе са Европском унијом Предраг Зеновић на консултацијама о Нацрту програм приступања Црне Горе ЕУ 2024–2027 који је данас одржан.

Зеновић је појаснио да је ППЦГ  кровни стратешки документ процеса европске интеграције Црне Горе који дефинише обим и динамику реформи које су потребне за усклађивање Црне Горе са правном тековином Европске уније. Истакао је да се документ односи на сва преговарачка поглавља и да су табеларном дијелу дате обавезе за свако од 33 поглавља.

„Нацрт програма приступања Црне Горе ЕУ 2024–2027. у оквиру сва 33 преговарачка поглавља, обухватио је укупно 714 планова, при чему треба имати у виду да се одређен број аката, понавља кроз више поглавља. Од 714 прописа, 158 их је планирано кроз стратешки, а 556 кроз законодавни оквир, док је од 556 планова чак 218 закона, а 338 подзаконска акта“, казао је Зеновић.

Он је казао да је, што се тиче прегледа планова по годинама, највише обавеза планирано за 2024. и то 335, док је за 2025. планирано укупно 228, за 2026. 100 прописа, а у 2027. је планиран 51 пропис.

Главни преговарач је истакао да је највише обавеза планирано у поглављима 12 – Безбједност хране, ветеринарство и фитосанитарна политика (96 обавеза), 14 – Саобраћајна политика (66 обавеза), 23 – Правосуђе и темељна права (51 обавеза), Слобода кретања робе (45 обавеза) и 27- Животна средина и климатске промјене  (42 обавезе). Како је појаснио, највећи број аката су планирали  Управа за безбједност хране, ветерину и фитосанитарне послове, Министарство финансија,   Министарство саобраћаја и поморства,  Министарство туризма, екологије, одрживог развоја и развоја сјевера и Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде.

Скуп, на којем су учествовали чланови преговарачке структуре и представници Одбора за европске интеграције Скупштине Црне Горе, као и четири невладине организације, био је прилика за размјену мишљења с циљем што квалитетније финализације овог стратешког документа.

Учесници скупа су честитали на одрађеном послу и уложеној енергији, али и препоручили да се у наредном периоду више искористе капацитети невладиних организација које представљају спону Владе са грађанима, имајући у виду да су стално на терену, као и да се у процес више укључе локалне самоуправе. Истакли су да је Програм приступања амбициозан план и да је важно сагледати расположиве капацитете и настојати да дефинисани планови буду реализовани.

Посланици Скупштине Црне Горе су указали на значај постојења политичке сагласности и опредијељености ка испуњењу постављених задатака и чланству у ЕУ. Такође су указали на изазове који се односе на конкурентност административне структуре и одлив кадрова.

Главни преговарач је истакао да је цивилни сектор значајан корективни механизам и да је важно његовати партнерство са невладиним организацијама.  Нагласио је да је њихова помоћ непроцјењива, како у дијелу критичког осврта, тако и у погледу давања иницијатива.

Када је ријеч о административним капацитетима, Зеновић је истакао да је важно да се на прави начин мотивишу и у систему задрже људи који имају институционалну меморију.

Оцијењено је да су консултације добра прилика да се, кроз дијалог, заједнички дође до квалитетног стратешког документа.