Нова форма Индивидуалног развојно-образовног програма ИРОП-а и Индивидуални транзициони план ИТП

У склопу Пројекта: ,,Свеобухватна подршка континуитету инклузивног образовања“ који се реализује од стране Министарства просвјете уз подршку УНИЦЕФ-а, а на основу приоритета датих Стратегијом инклузивног образовања(2014-2018), креирана је нова форма ИРОП-а и Индивидуални транзициони план.

У образовно-васпитним установама за ђецу с посебним образовним потребама која су усмјерена у инклузивно образовање, израђују се индивидуанил развојно-образовни програми. ИРОП је писани документ који се ради појединачно за свако дијете. Заснива се на динамичкој процјени функционисања ђетета, актуелног и планираног нивоа знања и вјештина. Он је скуп свих ђететових особина и потреба из којих произилазе циљеви предметног програма.

Међутим, поједини наставници као императив доживљавају испуњење постављених стандарда и очекиваних исхода знања усљед недовољне сигурности и самопоуздања код креирања и имплементације ИРОП-а, а који представља окосницу рада с ђецом с посебним образовним потребама. Израдом нове форме ИРОП-а жељели смо да наставнике охрабримо и дамо пуно повјерење у њихов рад и компетенције, како ИРОП не би доживљавали као административну обавезу без разумијевања, већ као могућност пуне аутономије која ће им омогућити прилагођавање способностима и потребама ђеце. Приликом екстерне провјере знања запажен је несклад очекиваног броја ђеце с посебним образовним потребама за провјеру знања и пријава послатих од стране школа, као и да у једном броју случајева ИРОП не прати рјешење о усмјеравању што је препрека прилагођавању и индивидуализацији провјере знања.

Стога је једна од препорука Стратегије осавременити ИРОП и оријентисати га ка мјерљивим резултатима образовног и развојног напретка ђетета и планирању будућих мјера подршке.

Формирана је Радна група и ИРОП-ом су дефинисане и операционализоване вјештине и темељни процеси којима ђеца треба да овладају у циљу развојних и образовних постигнућа.

Услиједило је савјетовање за наставни кадар како би се припремили за спровођење осавремењеног ИРОП-а. Фокус је у тимском приступу, конципирању циља, што подтазумијева усаглашавање циљева постављених предметним програмом са способностима и потребама ђетета те на основу тога постављање циљева у складу с могућностима ђетета. Затим, истиче се важност прецизног навођења конкретних активности / метода / облика рада којима се постиже постављени развојни и образовни циљ. Осим тога, указано је на значај осмишљавања начина и поступака којима се спроводи праћење, провјера и вредновање постигнућа (развојног и образовног).

Тим за израду нове форме ИРОП-а чине: Тамара Милић, психолошкиња Министарство просвјете; Анита Марић, логопедица, Завод за школство; Вјера Митровић Радошевић психолошкиња, Центар за стручно образовање; Милана Раичевић, психолошкиња, Сручна медицинска школа; Александар Вуксановић, специјални едукатор, Ресурсни центар за ђецу и особе са интелектуалним сметњама и аутизмом „1.јун“; Александра Траиловић Шљиванчанин, специјални едукатор, ОШ „ 21.мај“; Алмаса Беговић, логопедица, ОШ „Сутјеска“; Јадранка Гаврановић, педагогица, ОШ „Саво Пејановић“.

Тим је одржао савјетовања за све средње стручне школе, предшколске и основношколске установе у Црној Гори. Савјетовањима су присуствовали представници управе и стручне службе установе (средње школе 24.11. 2014.; образовно-васпитне установе śеверне регије 26.11.2014.; образовно-васпитне установе јужне регије (укључујући Цетиње) 27.11.2014.; образовно-васпитне установе у централној регији (Подгорица, Никшић, Даниловград) 28.11.2014. године.

Укупно 243 представника управе и стручне служба установа који ће информисати тимове за подршку ученицима који похађају наставу по принципима инклузивног образовања и креирати, пратити спровођење евалуирати исходе ипостигнућа до краја наставне године након чега се очекује да изнесу своје сугестије, препоруке за даљу имплементацију нове форма ИРОП-а која ће се званично примјењивати од школске 2015/16. године.
Индивидуални транзициони план (ИТП)

Један од приоритета инклузивног образовања који је планиран Стратегијом јесте повећање броја ученика с посебним образовним потребама у средњем образовању. Стога је настала потреба за формализовањем процедура и поступака како би се постигао континуитет образовања ученика с посебним образовним потребама. Круцијални задатак на овом пољу јесте операционализовати сарадњу основних са средњим школама, средњих школа и тржишта рада путем Индивидуалног транзиционог плана.

Индивидуални транзициони план (ИТП) је дио ИРОП-а. Спроводи се у двије фазе: на крају основне школе и на крају средњошколског образовања. Иницијално се успоставља комуникација и размјена информација између основних и средњих школа која ће омогућити идентификацију потреба и способности ђетета са циљем преласка на сљедећи ниво образовања уз подршку професионалне оријентације.

Њиме се прецизирају и транзиционе активности које ц́е бити завршене током године а које треба да подрже развој ђетета и након завршене школе. ИТП чине конкретни кораци које треба предузети да би дијете било у стању да усвоји вјештине што самосталнијег живота. Задатак му је да идентификује мјерљиве циљеве током посљедњег циклуса основног образовања како би на прави начин усмјерили ученика ка стручном образовању и запошљавању које ће му омогућити самосталан живот. Указује на склоности ученика, интересе и потребе; ангажује родитеље како би узели активно учешће у раду; идентификује ко је одговоран за различите аспекте процеса образовања; активности су координиране (између агенција, пружаоца услуга, стручног образовања и програма рехабилитације); поставља годишње циљеве, структуру корака који ће се предузети и вјештине које ће се користити; описује одговорности родитеља и ученика. Тим за израду и примјену ИТП чине: ученик, родитељи, наставници, стручни сарадници школа, стручњаци ресурсног центра, службе запошљавања и др. Школу треба упутити на сарадњу са установама, институцијама оргаизацијама које пружају услуге процјене способности и рехабилитације, као и службама запошљавања, послодавцима и др. Прецизира и транзиционе активности које ц́е бити завршене током године и оне треба да подрже развој дјетета и након завршене школе.

У даљем процесу образовања и васпитања оптимално је професионално оспособљавање кроз стручно образовање које омогућава стицање вјештина потребних за запошљавање, а тиме и остваривања животне самосталности. Индивидуализација се постиже модуларизованим програмима. Одабрана су два образовна програма и модуларизована на начин што је дефинисан пакет знања, вјештина и компетенција, начин скраћивања програма (који се предмети могу редуковати, искључити), прилагођавање практичне наставе, оцјењивање и верификација.

Ученик стиче потврду о завршеном дијелу програма (издаје је школа), односно сертификат стручне квалификације (издаје га Министарство рада и социјалног старања).

Ефективно инклузивно образовање се мјери кроз запошљивост, а његова ефикасност се огледа кроз стопу настављања школовања, одговарајући исход образовног система.

Због тога се у другој фази ИТП фокусира на припрему за запошљавање и вјештине за независан живот.

Организована је обука тимова основних и средњих школа и локалне комисије за усмјеравање, о ИТП-у, у Подгорици, 17. 02. 2015. године. Том приликом прошло се кроз кораке у инклузији ђеце с посебним образовним потребама. Рађено је на теме: умрежавање и примјена ИТП између основне и средње школе, избор занимања.

Тим за израду ИТП-а чине: Тамара Милић, психолошкиња Министарство просвјете; Анита Марић, логопедица, Завод за школство; Вјера Митровић Радошевић психолошкиња, Центар за стручно образовање; Милана Раичевић, психолошкиња, Сручна медицинска школа; Ана Ћалов Прелевић, психолошкиња, ОШ „Бранко Божовић“; Јадранка Гаврановић, педагогица, ОШ „Саво Пејановић“.