Павле Горановић за Побједу: Предност пројектима који одражавају црногорски идентитет

Црногорска култура након девет мјесеци добила је свог министра - човјека збиља од културе, књижевника Павла Горановића. У првом интервјуу који је дао једном медију након преузимања овог ресора, министар Горановић говори о актуелним приоритетима, могућностима за добра преусмјеравања на рачун квалитета у увијек малом буџету и најављује нови национални програм развоја културе.

ПОБЈЕДА: Шта вас је све сачекало по ступању на дужност? Које то потезе на почетку мандата морате направити?

ГОРАНОВИЋ: Министарство културе током прошле године имало је активности утврђене програмом рада Владе, Законом о култури, акционим планом за имплементацију националног програма развоја културе, програмом заштите и очувања културних добара, затим активности које произилазе из чланства Црне Горе у програмима УНЕСЦО и ЕУ, те другим међународним организацијама и асоцијацијама... Моје ступање на дужност министра почело је у вријеме када се разматрају извјештаји о раду државних органа у претходној години, тако да сам био у прилици да се веома детаљно упознам са свим пословима реализованим у овом ресору у 2014. години. Када то кажем не мислим само на рад Министарства, већ и свих јавних установа из његове надлежности. Основне активности које су ме дочекале по ступању на дужност јесу одлука о избору у односу на јавни позив за подношење захтјева за добијање финансијске подршке Министарства културе за реализацију 58 пројеката који се односе на конзерваторска и археолошка истраживања, као и на израду конзерваторских пројеката и спровођење конзерваторских мјера, као и одлука о суфинансирању пројеката и програма на основу конкурса из области културно-умјетничког стваралаштва, према којој су подржана 162 пројекта. Напомињем да су тај посао обавиле стручне комисије и да овај вид расподјеле средстава сматрамо најправеднијим. Први утисак је да је реализован веома респектабилан програм и да је ријеч о једном, у доброј мјери, заокруженом и утемељеном систему, који свакако треба даље унапређивати.

ПОБЈЕДА: Који су актуелни приоритети Министарства културе?

ГОРАНОВИЋ: До сада су актуелни приоритети Министарства били прописани националним програмом развоја културе, који се односи на период 20112015.година. Дакле, један развојни циклус завршава се управо ове године и то је добра прилика да се већ крајем 2015. сумирају укупни резултати примјене до сада прописаних мјера и активности. Али, и да се стартује са новим програмским начелима која ће обезбиједити досљедно, принципијелно, равномјерно и равноправо спровођење политике развоја у свим секторима културе и на свим нивоима, националном, локалном и међународном. Након опсежне анализе резултата програма, биће постављен нови оквир унапређења свих дјелатности културе који ће се спроводити у наредном периоду. Посебно важан сегмент дјеловања биће и реорганизација општинских установа, у складу са Законом о култури, те законима о архивској, библиотечкој и музејској дјелатности. Један дио општина већ је спровео ту реформу, док одређени број треба тек да уђе у овај процес. Општинске установе на сјеверу су, програмом подршке развоју културе на сјеверу које је осмислило, финансирало и реализовалао Министарство културе, добиле значајну подршку и унаприједиле како просторе у коме се налазе, тако и техничку опрему којом располажу, па су се стекли услови за неометано реализовање активности из свих дјелатности културе. У наредном периоду требало би, заједничким снагама, радити на осмишљавању програма који ће бити реализовани у тим установама, како би грађани, којима је то у крајњој линији и намијењено, били укључени у културни живот свих градова. У том контексту, актуелни приоритети би у овом тренутку били мониторинг свих до сада спроведних развојних приоритета, јер ће остварени резултати бити добра основа за будуће планирање и програмирање активности у култури. Дакле, чека нас нови национални програм развоја културе. Истрајно ћемо његовати мултикултурно биће Црне Горе и принципе равномјерног регионалног развоја културе, уз максималну могућу подршку свим чиниоцима у овој области.

ПОБЈЕДА: Уз посебан однос према мултикултурном бићу Црне Горе, најавили сте подршку савременом стваралаштву у свим облицима, као и валоризацију културне баштине. На дуже стазе, за какву културну политику ћете се залагати?

ГОРАНОВИЋ: Унапређење стања културне баштине, а превасходно културних добара, треба да буде, и то дугорочно, један од основних прироритета дјеловања Министарства културе. Ту очекујемо значајну подршку осталих министарстава, општина и јавних установа. Наравно, морамо с посебним сензибилитетом пратити савремену продукцију. Црна Гора може бити поносна на своје ствараоце. То нас обавезује да обезбјеђујемо све већу и праведнију подршку нашим умјетницима и институцијама. Залагаћу се за већу транспарентност и досљедно поштовање високих продукционих и умјетничких стандарда, као и критеријума који доприносе бољој регионалној и међународној промоцији црногорске културе. У том смислу, приоритет треба да имају они пројекти који одражавају и афирмишу особеност црногорског културног идентитета и аутентичне вриједности нашег мултикултурног насљеђа и традиције. Цијеним да Црна Гора посједује значајан потенцијал на том пољу, без обзира на то да ли је у питању савремено стваралаштво или културна баштина. Увјерен сам да би се таквим афирмативним приступом у његовању мултикултуралног бића Црне Горе ревитализовале помало заборављене и запостављене трајне вриједности црногорске културе и идентитета, унаприједили едукативни садржаји и сазнања која су доступна младим генерацијама.

ПОБЈЕДА: Шта је циљ оваквог концепта?

ГОРАНОВИЋ: Такав концепт може да обезбиједи препознатљивост црногорској културној сцени и да допринесе квалитетнијој понуди у култури. Савремени модел Црне Горе, као мултукултуралне заједнице,треба градити са пуном свијешћу о улози, значају и мисији мултикултуралности, међусобној повезаности и интеграцији која гарантује слободан појединачан развој, самобитност и особеност и, надасве, поштовање права на ту и такву различитост. Само на тај начин обезбиједићемо себи мјесто у модерном друштву европских народа, друштву толеранције и дијалога, поштовања права, али и обавеза сваког понаособ и свих заједно према заједничкој домовини и њеним вриједностима. Када су у питању други сегменти културне политике, залагаћу се првенствено за унапређење и развој институција културе, које треба да буду реализатори прописаног концепта развоја. То подразумијева прије свега сарадњу унутар тог сектора на националном и локалном нивоу, али и са цивилним сектором у култури, креирање и продукцију пројеката којима се афирмише црногорска мултикултуралност.

ПОБЈЕДА: Буџет за културу увијек је актуелна тема. Такав је какав је, па вас нећу питати зашто би (и како) морао бити већи, већ како паметно и сврсисходно расподијелити расположива средства на рачун квалитета?

ГОРАНОВИЋ: Буџет за културу је, као што кажете, увијек недостатан. Увијек би требало више, увијек постоје неке непланиране а важне активности. Добра околност по културу је Законом утврђени проценат издвајања, на који се држава обавезала и који обезбјеђује одрживост овог сектора. Сигуран сам да има простора и унутар оваквог буџета за сврсисходнију расподјелу расположивих средстава. Залагаћу се за такав приступ код реализације буџета, а по том основу и уз поштовање одређених развојних приоритета, треба да се остварује и буџет наших јавних установа. Питање прерасподјеле веома је значајно код овако конципираног годишњег буџета, као што је значајно и прилагођавање културних активности висини одобреног буџета и његово намјенско коришћење.