Пажња: Садржај ове странице је дио архивског садржаја и односи се на претходне сазиве Владе Црне Горе. Могуће је да су информације застарјеле или нерелевантне.
Архива

Резултати конкурса Медитерранеа 18 – Бијенале младих умјетника Европе и Медитерана БЈЦЕМ

Објављено: 13.02.2017. 16:41 Аутор: Министарство културе
На међународном конкурсу за учешће на Бијеналу младих умјетника Европе и Медитерана - “Медитерранеа 18”, које се ове године одржава у Албанији од 4. до 9. маја, према одлуци међународног жирија, селектовани су:

• Синиша Радуловић и Теодора Никчевић, за област визуелних умјетности;

• Кристина Гвозденовић за област литерарног стваралаштва.

Селекција умјетника из Црне Горе вршена је на основу конкурса који је Министарство културе, као партнерска институција БЈЦЕМ-а, објавило у децембру 2016. године.

Селекција за област визуелних умјетности била је повјерена др Маји Ћирић, историчарки умјетности и независној кустоскињи из Србије. У образложењу свог избора др Маја Ћирић наводи да су Радуловић и Никчевић одабрани због њихове способности да одговоре на задату тему овогодишњег Бијенала “ХОМЕ (Хисторy+Цонфлицт+Дреамс+Фаилуре)” кроз призму савремености која критички користи визуелни регистар. “Синиша Радуловић (1983) представиће се видео радом „Индивисибле анд Инсепарабле“ у којем пропитује појам домовине у пост-транзицијском контексту. Под претпоставком да су прогрес према алијансама и заједницама били ништа друго до популистички трендови, Радуловић је креирао овај видео сачињен од елемената рециклираних, генеричких, политичких говора, националних митологија и тривија, а са циљем да допуни системске грешке. Радуловићев видео резултује комплексним структурама снимака који се преплићу са циљем да се створи хибрид који указује на парадоксалну репрезентацију самонаметнуте визије дома. Теодора Никчевић (1986) са предложеном инсталацијом „Бе препаред“ пропитује идентитет измедју оного што је наследјено и онога што је пожељно мењати, али и однос материјалног, когнитивног и емотивног. Никчевићева истражује породично наслеђе, не да би указала на разлику, већ на начин да уз помоћ формално-концептуалних карактеристика свог рада успе да створи нову мрежу односа која ће вибрирати савременошћу.”, истиче др Маја Ћирић у образложењу свог избора.

Жири за област литерарног стваралаштва, Марија Роза Сосаи, истраживач у области умјетничких пракси и образовних политика (Италија), Дриант Зенели, умјетник (Албанија) и Ема Андреа, кустос (Албанија), у образложењу свог избора истиче: “Употреба бајке као књижевног средства за подизање свијести о горућим питањима као што су оснаживање жена и родног идентитета карактеришу пројекат Кристине Гвозденовић. То је уједно и једини пројекат ове врсте достављен од свих земаља присутних у селекцији за литерарно стваралаштво који је у потпуности осмишљен и посвећен дјечијој публици. Ово су главни разлози због којих смо одабрали пројекат „Бајке са позитивним узорима“.
Да ли вам је садржај ове странице био од користи?