Одржана УНЕСЦО Конференција о културном диверзитету

Конференција “Културни диверзитет као покретач друштвеног развоја”, у организацији Министарства културе Црне Горе, Црногорске националне комисије за УНЕСЦО, а под покровитељством УНЕСЦО Регионалног бироа за науку. Конференција је посвећена имплементацији УНЕСЦО Конвенције о заштити и промоцији разноликости културних израза и разноврсним аспектима и изазовима њене свакодневне примјене. Конвенција је приоритетно усмјерена на заштиту и промовисање разноликости културних израза, кроз креирање повољног окружења у којем разноликост културних израза може бити афирмисана и обновљена у глобализованом свијету у корист свих друштава. Она потврђује везе које спајају културу, развој и дијалог и успоставља иновативне основе за међународну културну сарадњу.

Конференцију је отворио проф. мр Јанко Љумовић, министар културе Црне Горе, који је у уводном излагању говорио о значају Конвенције за Црну Гору и о њеној улози у креирању бољег амбијента да се културна разноликост потпуније развија. Он је посебно указао на улогу Конвенције у савременом политичком контексту: “У временима када је поштовање културне разноликости на глобалном нивоу доведено у питање и када се термин мултикултуралност више користи у теорији него у реалности, поштовање ове Конвенције и свих других међународних стандарда у овој области, додатна је опомена и обавеза свима нама који дјелујемо у области културе. Ако је цијела Конвенција усмјерена на поштовање разноликих културних израза у сврху очувања међукултурног склада на глобалном нивоу, а данас на макро и микро нивоу свједочимо културним искључивостима, очигледно да постоји потреба да додатно афирмишемо цивилизацијске вриједности које дијелимо”. Министар Љумовић је истакао да је црногорски културни систем примјер отвореног система, који своју отвореност темлеји на успостављеној традицији која је вјековима стварана на овим просторима и свједочи различита искуства која су у основи подразумијевала дијалог култура.

У уводном излагању Синиша Шешум, шеф Антена канцеларије УНЕСЦО у Сарајеву Регионалног бироа за науку и културу у Европи, у име госпође Ане Луиза М. Тхомпсон Флорес, директорице УНЕСЦО Регионалног бироа, истакао је да ће конференција служити и да презентује важне резилтате рпоејкта посвећеног културним индикаторима, који је био јако успјешан. Конвенција о разноликости и промовисању културних израза показује како култура подстиче одрживи развој, а представља и снажан механизам за јачање културних веза на националном и међународном ниову. Он је подсјетио и да овакав, свеобухватан приступ култури унапређује социјалну кохезију и омогућава генерисање нових радних мјеста, те да се тиме подстиче јачање интеркултурног дијалога на локалном, националном и глобалном нивоу. Шешум се осврнуо и на друге пројекте који се реализују у сарадњи са УНЕСЦО и изразио задовољство због континуиране и изузетно успјешне сарадње коју ова Канцеларија остварује са УНЕСЦО.

Први панел био је посвећен теми Конвенција – унапређење механизма заштите и промоције, а модерирала га је театролошкиња Наташа Нелевић, која је тежила да излагања и дискусије усмјери у правцу презентације онога што Конвенција доноси, али и свакодневне праксе у њеној примјени. Синиша Шешум, шеф Антена канцеларије УНЕСЦО у Сарајеву Регионалног бироа за науку и културу у Европи у излагању насловљеном “Увод у 2005 Конвенцију о заштити и промоцији разноликости културних израза”, изнио је све теоријске аспекте примјене Конвенције: како је настала, шта је условило њено усвајање, шта је циљ Конвенције, које су могућности које доноси, а шта је оно што се до сад показало као изазов у њеној примјени. Он је истакао да је Конвенција једини међународно правни инструмент који покрива све аспекте културне продукције, њен цјелокупан процес, те да је њена предност и то што у сам фокус активности ставља и цивилно друштво. Након њега, др Виолета Симјановска, директорица ПАЦ Мултимедиа из Скопља похвалила је напоре црногорске културне политике да данас организује овакав догађај. У излагању “Културни диверзитет и конвенције: примјена потписаних докумената - Студија случаја Македоније” представила је македонска искуства у примјени Конвенције, кроз анализу културног простора као културног контекста, представљајући пројекат Скопље 2014, након чега је услиједила дискусија.

Други панел био је посвећен теми Допринос културе одрживом развоју, а модерирао га је др Един Јашаровић са Факултета драмских умјетности, који је тежио да развије дискусију у правцу студија случаја и презентације пројеката.

Алма Мрган-Слипичевић, експерт ЦДИС из УНЕСЦО канцеларије у Сарајеву имала је излагање насловљено “Имплементација УНЕСЦО Индикатора утицаја културе на развој (ЦДИС) у Југоисточној Европи: резултати и утицај на политике“. Представила је међународна искуства имплементације ЦДИС-а и резултате различитих области које овај програм обухвата, као што су економија, образовање, јавне политике, друштвена партиципација, родна равноправност, комуникација и баштина, с нагласком на утицај ЦДИС-а на креирање политика и стратешко планирање.

Након њеног излагања, Драгољуб Јанковић из Министарства културе Црне Горе представио је процес имплементације и резултате УНЕСЦО пројекта Индикатори утицаја културе на развој (ЦДИС) у Црној Гори. Израђени индикатори и анализа, како је представљено, истичу потенцијале сектора културе у Црној Гори за економски и укупни развој, указујући притом и на просторе за унапређења, а добијени подаци значајан су потенцијал за будуће стратешке документе.

Др Христина Микић, директорица Фондације Група за креативну економију из Београда затворила је овај панел излагањем „Унескова конвенција као оквир за креирање локалних политика одрживости креативног и културног развоја”, осврћући се значај локалних/општинских културних политика посебно у домену креативних индустрија.
Трећи панел под називом Културни диверзитет између политике и праксе, модерирао је др Вук Вуковић са Факултета драмских умјетности, а циљ панела била је управо презентација конкретних активности којима се директно утиче на концепт промоције разноликости културних израза.

Суви Лааксо, координаторка Финског института за блиски исток (ФИМЕ) из Хелсинкија у свом излагању “Анализа мултикултуралних политика: умјетност у Финској“, говорила је о мултикултуралности у Финској и стратешком оквиру за друштвену интеграцију, са фокусом на културне политике и њихов утицај на позиционирање умјетника који нијесу финског поријекла на динамичну културну сцену Финске.

Наташа Нелевић, директорица НВО НОВА из Подгорице говорила је о пројекту који реализује у сарадњи са Министарством културе Црне Горе у излагању “Оснивање Музеја жена и промјена идеолошке парадигме”. Нагласила је потенцијал пројекта не само у смислу афирмативног утицаја на формирање савремених женских политичких, историјских и кутурних идентитета већ и на креирање националног историјско-идентитетског наратива и промјену укупне идентитетске и идеолошке парадигме.

Игор Ракчевић, предсједник Удружења ликовних умјетника Црне Горе у излагању “Искуства УЛУЦГ у имплементацији УНЕСЦО пројеката” представио је искуства ове организације у имплементацији пројекта који је био усмјерен на различитост као покретач јачања капацитета културних индустрија кроз формирање стабилног партнерства између носилаца регионалне ликовне сцене.