Представљене измјене образовних закона: бесплатне студије, оснивање Фонда за квалитет, ограничење броја мандата директорима школа, подстицаји послодавцима за укључивање у стручно образовање

Бесплатне основне и мастер студије, оснивање Фонда за квалитет којим ће се подстицати најбољи у образовању, оснивање Агенције за квалитет високог образовања, обавезна пракса на факултетима, подстицаји послодавцима за укључивање у стручно образовање, настава на енглеском језику у пет основних школа, само су неке од предложених измјена закона из области образовања, које су данас представљене јавности. На дешавању је говорио министар просвјете др Дамир Шеховић са сарадницима.

Реформом је обухваћено осам закона и то: општи закон о васпитању и образовању, закони о предшколском, основном, гимназијском, стручном, високом и образовању дјеце са посебним образовним потребама, те образовању одраслих. Као основни циљеви истакнути су: побољшање квалитета образовања и његово усклађивање са потребама тржишта рада, продуковање конкурентног кадра и креирање модела за награђивање најбољих.

Када је ријеч о Општем закону о васпитању и образовању, Министар је истакао да је по први пут у Црној Гори предложено формирање Фонда за квалитет и таленте. Средства Фонда ће се користити за награђивање најбољих ученика и професора, те унапређење наставе и услова у школама, и то на првом мјесту оним установама којима је то и најпотребније- сеоским школама. Такође, у пет школа у Црној Гори (Подгорица, НИкшић, Беране и Петровац) биће покренут пилот пројекат којим ће прваци добити могућност да дио наставе слушају на енглеском језику.

Предложеним измјенама број мандата директора школа ограничен је на два, а текући се рачуна као први. Циљ је, како је истакао министар, кадровска флуктуација на челним мјестима у образовним установама. Осим тога, директор школе који, кроз екстерну евалуацију, добије оцјену „не задовољава“ или достави нетачне податке о запосленима, сада стиче услов за разрјешење. Намјера је била усмјерење руководства школа не само у правцу инфраструктурног опремања, већ јачања квалитета наставе.

У дијелу предшколског образовања, најзначајније измјене, како је наведено, односе се на увођење енглеског језика у предшколске установе, као и отварање могућности да предшколске установе организују друге програме попут рођендана, радионица, чувања дјеце и сл. Тиме би се ефикасније ставили у функцију постојећи капацитети, а добијена средства искористила за унапређење рада вртића.

Основно образовање било је предмет посебне пажње, па је тако предложено смањење броја ученика у одјељењима са 30 на 28, како би се побољшао квалитет наставе. Такође, како ће основци од септембра радити по новом плану и програму који подразумијева смањење обима градива за 10 посто, то је измјенама закона предвиђено и смањење норме наставника, како поменуто растерећење основаца не би негативно утицало на статус наставног кадра.

Када је ријеч о Закону о васпитању и образовању дјеце са посебним образовним потребама, најзначајнија новина јесте да ће Асистенти у настави имати значајно унапријеђен положај. Прецизније, они ће бити ангажовани од стране школе, на основу уговора на одређено вријеме, и уз сва права која то подразумијева, укључујући знатно већа примања од досадашњих.

Кроз Закон о гимназији се, као и у основним школама, смањује број ученика у одјељењима на 28 са циљем јачања квалитета наставе, док се гимназије сада оснивају као опште и специјалистичке (математичке, филолошке, спортске и др.). Утврђује се бодовни лимит за упис у гимназију, што заправо значи да је потребно да ученик оствари минималан број бодова током екстерне провјере знања након основне школе и у два предмета од значаја. Реорганизује се полагање матурског испита.

Законом о стручном образовању такође се смањује број ученика у одјељењима стручних школа на 28, и уводи бодовни лимит за упис, као и у гимназијама. Оно што је посебно наглашено јесу подстицаји који ће бити дати послодавцима за активно укључивање у стручно образовање, и то на начин да се буџетом Министарства обезбјеђују средства за накнаде ученицима првог и другог разреда, а накнаде у трећем разреду су обавеза послодавца.

Измјенама закона о високом образовању, који је био предмет великог интересовања и у периоду рада на реформи, још једном је најављен уговорни модел финансирања Универзитета, те бесплатне основне и мастер студије за студенте Универзитета Црне Горе по реформисаном моделу студија. Основне студије по реформисаном моделу студија 3+2+3 ће се реализовати од студијске 2017/2018., и то као бесплатне за студенте који упишу прву годину. Мастер студије по реформисаном моделу студија од 2020/2021, од када ће такође бити бесплатне. Истовремено, наглашено је да студент који не оствари 45 ЕЦТС кредита губи статус буџетски финансираног студента.

Како би се обезбиједила независност и транспарентност у раду Савјета за високо образовање, предложено је да савјет бира Скупштина на предлог Владе. Такође, оснива се Агенција за обезбјеђење квалитета високог образовања по узору на европске земље, са циљем контроле квалитета овог образовног нивоа. Њена улога ће бити оцјењивање квалитета програма установе приликом оснивања (акредитација), као и оцјена рада установе сваких пет година (реакредитација), именујући комисије које укључују иностране експерте.

Биће обавезна и практична настава на установама високог образовања, па је утврђена процентуална заступљеност практичне наставе по предмету, односно години, од најмање 25%. Први пут ће се, у поступку акредитације тј. оцјене квалитета студијског програма, цијенити и постојање кредитног вредновања праксе..

Јавна расправа у вези са измјенама поменутих закона почеће сјутра и трајаће до 10. маја.