Статус манифестација и фестивала од посебног значаја за културу Црне Горе, није и не може бити право које не подлијеже евалуацији

На прес конференцији која је одржана данас поводом имплементације Уредбе о критеријумима за одређивање манифестација и фестивала од посебног значаја за културу Црне Горе говорили су проф. мр Јанко Љумовић, министар културе и Драгица Милић, генерална директорица Директората за културно умјетничко стваралаштво.

Обраћање министра Љумовића преносимо у наставку:

Министарство културе као оснивач Међународног фестивала Котор арт препоручује Општини Котор као другом оснивачу фестивала да наставимо партнерски однос, и да се посветимо суштинским питањима егзистирања фестивала који свој додатни разлог имају у чињеници да је Котор иделан град за умјетност.

Међународни фестивал Котор арт у програмском аспекту прве године свог издања, дакле 2009. године имао је пет сегмената: Фестивал Теута – Нови антички театар, Которски фестивал позоришта за дјецу, Дон Бранкови дани музике, Интернационална смотра моде, Котор арТеатар премијере. 2016. године имао је такође пет сегмената, али промијењеног карактера. Од првобитног концепта остали су сегменти Которски фестивал позоришта за дјецу и Дон Бранкови дани музике, а поред њих фестивал чине сегменти Фестивал Клапа у Перасту, Пјаца од филозофа и Котор АПСС – радионица о простору и архитектури.

Влада Црне Горе је усвојила 2008. године Уредбу о критеријумима за одређивање манифестација и фестивала од посебног значаја за културу Црне Горе. На основу Уредбе Министарство културе је у сарадњи са четири општине додијелило статус сљедећим манифестацијама: Интернационалном ТВ фестивалу у Бару, Херцегновском филмском фестивалу - Монтенегро Филм Фестивалу, Међународном фестивалу Котор арт и Ратковићевим вечерима поезије у Бијелом Пољу.

Министарство културе је након четворогодишње примјене Уредбе о критеријумима за одређивање манифестација и фестивала од посебног значаја за културу Црне Горе, иницирало 2012. године приједлог реорганизације манифестација и фестивала, због промјена закона којима је дефинисано финансирање невладиних организација, као и на основу потребе да се институционално ојача њихов карактер.

Осим правних препрека, потреба за формирањем јавних установа поменутих фестивала била је и логична и пожељна трансформација њиховог статуса, јер осим програмских и умјетничких аспеката потребно је било ријешити низ других питања, од просторних до техничко-технолошких и продукционих услова за рад, адекватне примјене свих нормативних и стратешких докумената у култури, квалитетнију фестивалску продукцију, континуирани рад, могућност дугорочног планирања, ново повезивање у европске токове савремене умјетничке и фестивалске продукције.

Предуслов за то су били:

1. Формирање општинских јавних установа културе, које би биле правни сљедбеници постојећих манифестација и фестивала, и
2. Дефинисање њихових савјета, модела управљачке структуре, дакле сходно свим домаћим и међународним пословним стандардима у култури да се одреде јасни и транспарентни модели умјетничког и пословног руковођења.

Иницијативу Министарства културе, препознале су општине Бијело Поље и Херцег Нови. У Бијелом Пољу је формирана ЈУ Ратковићеве вечери поезије, ЈУ Херцег фест је додатно позиционирала свој важан сегмент дјелатности, организацију Херцегновског филмског фестивала Монтенегро Филм Фестивала.

Општине Котор и Бар нијесу прихватиле иницијативу.

Из тих разлога Министартсво културе одговорно прекида праксу да се због низа неријешених питања и правног статуса манифестација, настави са подршком манифестацијама и фестивалима на досадашњи начин. Уосталмо, то је у складу са Програмом развоја културе 2016-2020 у чијем је поглављу 3.1.6. Манифестације и фестивали наведено да “ће њихово организационо утемељење бити важно питање и услов даљег опстанка”.

Министарство културе је дужно да примјењује нормативна аката у пољу културе, Програм развоја културе, да реализује моделе финансирања који су транспарентни и који подразумијевају иста правила за све актере културног система.

Постојећа правна ограничења финансијске подршке од стране Министарства културе невладиним организацијама јасно иницирају потребу да примарни носилац продукције фестивала од јавног интереса морају бити јавне институције.

Стартешки гледано статус манифестација и фестивала од посебног значаја за културу Црне Горе, није и не може бити право које не подлијеже евалуацији, већ је то изазов одговорне и стваралачке позиције унутар система културе да препознамо садржај који доводи до развоја културе и који јача позицију савременог стваралаштва и умјетности у сваком елементу социо-културног ланца различитих умјетничких поља.
Поставља се питање зашто имамо сада додатни проблем САМО са Међународним фестивалом Котор арт?

Међународни фестивал Котор арт резултат је Споразума који су потписали Министарство културе, Општина Котор и организатори културних манифестација из Котора 29.12.2008. године.

Подсјећамо јавност да је Међународни фестивал Котор арт у програмском концепту значајно одступио од првобитног споразума о његовом организовању из 2009. године и да се након 2012. године и истицања првобитног четворогодишњег Споразума није приступило формирању општинске јавне установе.

Општина Котор је ове године, самостално донијела одлуку о финансирању три манифестације и то: Которски фестивал позоришта за дјецу, Дон Бранкове дане музике и Фестивал Клапа у Перасту.

Министарство културе цијенећи одредбе Уредбе о критеријумима за одређивање манифестација и фестивала од посебног значаја за културу Црне Горе, неће учествовати у потписивању Споразума о организовању Међународног фестивала Котор арт за 2017. годину по моделу претходних година, тачније на основу методологије примјењене од 2013. до 2016. године када су потписивани Споразуми о организовању Међународног фестивала Котор арт на годишњем нивоу.

Споразум о организовању фестивала представља акт којим се потврђује његов статус, а како није дошло до испуњености критеријума из Уредбе да се фестивал организује на партнерској основи са локалном самоуправом, нијесу се стекли услови да Министарство културе потпише модел Споразума како га тумачи једна страна. Општина Котор у свему што иницира Министарство културе види политички притисак, и иде корак даље са тврдњом да је у питању политички притисак Владе Црне Горе. Сматрам да је политички притисак то да је од 7. марта 2017. године и иницијативе Министарства културе да се одржи састанак министра културе и предсједника општине Котор, протекло 80 дана до 26. маја када је одржан радни састанак представника општине и министарства.

Осим питања комуникације Општине Котор и Министарства културе која детерминише заједничку мисију да развијамо културу у Котору, интерни проблем унутар сегмената Међународног фестивала Котор арт, иду дотле да се Министарству културе неформално предлаже да финансирамо само Дон Бранкове дане музике, јер одавно представници тог сегмента Которски фестивал позоришта за дјецу не виде као дио Међународног фестивала Котор арт. Важно је напоменути да одговоран и професионалан етички принцип представља и став да, подржавајући умјетничке и културне манифестације, подржавамо и однос умјетника према другима, а не само према себи.

Који резултат у коначном имамо? Успостављену праксу “договарања” путем медијских објава, на коју Министарство културе не жели да пристане и што сматра стварним политичким притиском. Увидом у медијски архив могу се пронаћи медијски садржаји који свједоче како је дио медијске заједнице “нагло” показао интерес за одбрану Међународног фестивала Котор арт, након година његовог оспоравања и игнорисања.

Несумњиво је да су манифестације са овим статусом у претходном периоду оствариле значајан искорак у квалитету програмске понуде и сарадњи са сродним институцијама и умјетницима из региона и много шире.

Неодржавање прошлогодишњег Интернационалног ТВ фестивала у Бару, потврдило је исправност нашег захтјева. Поред тога, постојећи институционални оквир је и препрека за ваљану евалуацију остварених резултата и постављених циљева, као и за директан увид у рационално и намјенско трошење новца из буџета. Такође, није у складу са дефинисаним приоритетима развоја културе, међу којима институционално јачање има примат. Институционално јачање сва три основна сектора културе: јавног, приватног и независног.

Стручна и професионална компаративна анализа са свим наведеним питањима, само у окружењу, тј. у региналном оквиру може јасно дати одговор на питање модела и организације фестивала, њихове диманике, развоја, управљања и процеса одлучивања.

Позивамо Општину Котор да донесе одлуку како види у будућности Међународни фестивал Котор арт. Министарство културе ће бити логичан и нужан партнер у процесу конституисања јавне установе Међународни фестивал Котор арт, али ће поштовати и сваку другу одлуку која може уважити околност и одговор да заправо можемо имати различите институције и различите пројекте, сходно њиховом досадашњем карактеру и у коначном пристанку самих умјетника и продуцената који чине постојећи институционални облик которског културног система.

Министарство културе ће уз сва наведена образложења, за која смо цијенили да су од значаја да са њима упознамо јавност, упутити приједлог одлуке Општини Котор да Министарство културе финансира у овој години три манифестације које је и Општина Котор својом одлуком финансијски подржала и то у износима:

- за 25. Которски фестивал позоришта за дјецу 30.000 еура за организацију фестивала и 10.000 еура за припрему Монографије «25. година Которског фестивала позоришта за дјецу» и израду документа «Стратегија развоја умјетничког стваралаштва за дјецу и младе у Црној Гори»
- за 16. Дон Бранкове дане музике 30.000 еура, и
- за 16. Међународни фестивал клапа 10.000 еура.