САОПШТЕЊЕ

Баш као и у децембру када је уз буџет за 2017. годину усвојен Санациони план, бројне су неутемељене критике на нове владине мјере фискалне консолидације које ће бити уведене кроз Фискалну стратегију. 

Наиме, за пет мјесеци спровођења мјера фискалне стратегије имамо добре  охрабрујуће резултате. План санације буџетског дефицита и јавног дуга донијеће уштеду у износу од 126,9 милиона односно 3,2% БДП-а. Већ у првих 5 мјесеци биљежимо повећање наплате прихода од пореза за 39,14 милиона еура или за 7,7% више него у истом периоду 2016. године, као године, коју је такодје карактерисао снажан раст пореских прихода. Такође је у првим мјесецима 2017.године, заустављен раст текуће потрошње. Биљежимо јачање фискалне дисциплине и рационализацију потрошње. Примјена Закона о репрограму пореског дуга такође даје добре резултате, будући да ће 172 милиона еура предмет репрограма пореског дуга.

Данас имамо смањење броја незапослених на 48.400 лица или на стопу од 20.86%, захваљујући мјерама Владе на сузбијању фиктивне незапослености узроковане изгласавањем законских рјешења од стране ад хоц парламентарне већине у претходном  сазиву Парламента Црне Горе, која су снажно дестимулисала активнност на тржишту рада.

Економска активност претходних година и у 2017, односно мјере Владине економске политике су допринијели да је у прва четири мјесеца број запослених снажно повећан и то за 7.121 лица више у односу на исти период прошле године, што је наставак тренда раста запослености базираног на расту и напретку наше економије након обнове независности.

Први квартал прати повећање нето прилива директних страних инвестиција, туризам биљежи значајне стопе раста, побољшана је и покривеност увоза извозом робе.

Кредибилне међународне финансијске организације и институције изузетно позитивним оцјењују искораке које је Влада направила у претходним мјесецима, наш кредитни рејтниг је потврђен а очекујемо његово побољшање. 

Апсолутно су нетачни наводи да Влада мора да тражи “јефтин новац од ММФ-а”. Напротив, Влада није поднијела захтјев за било какав кредитни аранжман са Међународним монетарним фондом, а Црна Гора је међу ријеткима у региону која није у аранжману са ММФ-ом нити то има у плану. То се врло лако може провјерити већ сјутра на прес конференцији на којој ће бити представници ММФ-а.  

Могуће да критичари из незнања дају овакве изјаве јер мијешају могућу кредитну подршку Свјетске банке Влади Црне Горе за развојну политику.

Такође, апсолутна је неистина да ће Влада морати да прихвати препоруке које би зауставиле развој или довеле до губљења економске самосталности. Напротив, Влада мора да санира погубне политике и рјешења која је опозиција креирала у парламенту, која су у систем унијела дискриминаторска рјешења, негативно утичући на тржиште рада.

Чињеница да имамо пораст инвестиција, повећање броја радних мјеста говори у прилог томе да је очуван стимулативан бизнис амбијент И да развој није угрожен. Управо критичари Владине политике траже веће намете привредницима који би отежали њихово пословање што би се у крајњем се негативно одразило на запослене – дестимулисали би повећање зарада, нова запошљавања, а многе би гурнули у сиву економију. Ипак, поручујемо, да мјерама фикскалне консолидације није  заустављен раст И напредак наше економије. Напротив, обезбиједићемо ојачану макроекономску стабилност И бољи животни стандард.

Наведеним мјерама се нијесмо одлучили за повећање пореза на добит или за повећање пореза на зараде јер би то директно негативно утицало како на послодавце тако и на запослене. Нијесмо повећали доприносе на зараде, тј пореско оптерећење рада и дохотка, јер нам је циљ да се у континуитету повећавају зараде наших грађана и њихов стандард.

Да бисмо валоризовали природна богатства и потенцијале, привукли нове инвеститоре  који би у Црну Гору уложили новац, отворили нова радна мјеста, запосленима омогућили да усвоје нова знања И вјештине, што би све донијело нови квалитет нашој држави, морамо имати повољан бизнис амбијент а не гушење привредника. 

Што се тиче критика везаних за порез на луксуз, он као такав тренутно није препознат у европском законодавству већ се његове различите категорије различито опорезују, што је случај и у Црној Гори. Тако је на примјер Законом о порезу на непокретности регулисано опорезивање непокретности, зависно од тога да ли је ријеч о основној или секундарној непокретности, која се у различитим општинама опорезује по различитим стопама, зависно од политике локалних самоуправа. 

Такође, везано за оптужбе о социјалним немирима, Влада је водила  и водиће рачуна о најугроженијим категоријама тако да је превидјела мјере за праведнију социјалну политику, подстицајнију политику за планирање породице, већи дјечји додатак за кориснике социјалне помоћи за 20%, једнократних накнада за новорођено дијете и подстицање активне политике запошљавања. Истовремено, очување ниже стопе ПДВ-а и очување пореских стопа на зараде и  стопа доприноса, како би се допринијело убрзанијем расту зарада наших грађана.

У том контексту, тачно је да се виша стопа  ПДВ повецава за 2 процентна поена од 2018.године, али не значи аутоматски и раст цијена за толико. Данас се, поред изјаве да је Влада наводно захтијевала аранжман са ММФ-ом, могло  чути још једно прилично нестручно мишљење једног од “економских аналитичара” који измедју осталог констатује да повећање стопе ПДВ-а за 2 процентна поена значи да “производ који сада кошта 19 еура, бити 21 еуро “указујући или на непознаваје математике, или начина обрачуна ПДВ-а, а можда ни једног ни другог.

Пројекција Владе је да усљед повећања ПДВ-а може доћи до раста стопе инфлације највише до 1 процентног  поена,  али је важно истаћи да је очувана нижа стопу ПДВ-а, на основне животне намирнице и да њу нећемо мијењати, строго водећи рачуна о животном стандарду наших градјана.

Влада није посегла за замрзавањам пензија, него ћемо их повећавати у складу са законом у наредном средњорочном периоду, како би даље подигли стандард наших пензионера. За редовно ускалдјивање пензија, Влада је до 2020.године планирала 22,3 милиона еура.

Влада није посегла за смањењем зарада у просвјети, здравству, и осталим областима јавне управе, када је ријеч о државним службеницима и намјештеницима у категорији Д, сходно Закону о зарадама запослених у јавном сектору, након њиховог прошлогодишњег повећања.

Подсјећамо да Црна Гора биљежи констатнта раст зарада и пензија од обнове своје независности (просјечна зарада у односу на 2006.годину номинално је повећана за 82%, а просјечна пензија за преко 100%), које су највише у региону, да повећавамо запосленост, биљежимо економски раст, а са тим ће се и наставити. 

Предочене мјере фискалне консолидације имају за циљ смањење буџетског дефицита и јавног дуга односно повећање кредитног рејтинга Црне Горе као инвестиционе дестинације и даљи раст инвестиција које треба да омогуће још  бржи раст запослености и животног стандарда.