Отворена прва међународна конференција о Вранцу и другим црногорским аутохтоним сортама винове лозе

Прва међународна конференција о Вранцу и другим црногорским аутохтоним сортама винове лозе, коју је организовала компанија „13. јул Плантаже“, у сарадњи са Министарством науке Црне Горе, Министарством пољопривреде Црне Горе и Црногорском академијом наука и умјетности, свечано је отворена је данас у подруму вина Шипчаник. На конференцији ће бити представљени резултати рада на пројекту „Генетски диверзитет винове лозе у Црној Гори“, који је реализован у сарадњи са Институтом за винову лозу и вино (ИЦВВ) из Ла Риохе.

-Овај пројекат је од епохалног значаја јер отвара ново поглавље винског туризма. Не заборавимо да се туризам не може градити само на мору и планинама, већ се мора пратити аутентична гастрономска и културна понуда. Ова прича о историји вина у Црној Гори подиже атрактивност наше туристичке понуде и ствара основе за нови маркетинг црногорских вина, казала је на отварању конференције Верица Мараш, извршна директорица компаније „13. јул Плантаже”.

Истраживање представља својеврсни камен темељац за производњу нових вина. Компанија “13. Јул Плантаже” планира да шаље истраживаче у еминетне научне институције у иностранству, како би даље усавршили истраживања на аутохтоним врстама, а које могу дати нови приступ у типизацији нових вина.
Генерални директор Директората за научноистраживачку дјелатност у Министарству науке др Дарко Петрушић казао је у уводном обраћању да су Плантаже један од најзначајнијих црногорских брендова, као и да радује чињеница да ова компанија улаже у истраживање и иновације, што представља приоритет Министарства. Он је подсјетио присутне да је Министарство науке, кроз ИНВО пројекат, финансирало одређен број магистарских и докторских стипендија на престижним универзитетима широм свијета, те да је један од стипендиста био управо из ове компаније.

-Са компанијом “13. Јул Плантаже” смо имали доста пројеката. Треба истаћи њихову важну компоненту, интернационализацију, будући да његују успјешну сарадњу са Италијом, као и са Шпанијом, већ од 2013. године, казао је Петрушић.

Ово је до сада најобухватније истраживање радјено на виновој лози у Црној Гори. Укупно је обиљежено и узорковано висе од 500 чокота са различитих локалитета из свих црногорских виноградарских региона, како гајених тако и дивљих форми. Резултати истраживања су потврдили да се црногорско виноградарство базира на породици генетски повезаних сорти, што је карактеристично и у другим чувеним традиционалним регионима за гајење винове лозе и производњу вина. У Црној Гори ова породица је углавном створена око сорте „кратошија“.

Такође, откриће 63 непозната генотипа винове лозе на виноградарским теренима Црне Горе представља фасцинантно откриће и илуструје диверзитет винове лозе у земљи која је само 150 километара у пречнику.

Професор ганомике на Университету Wестерн Онтарио у Канади и гостујући професор на Универзитету у Ла Риоји, Шпанији др Миодраг Грбић казао је да ово истраживање генетског диверзитета винове лозе у Црној Гори представља историјски моменат коришћења геномскиг технологија и секвенцирања генома у једном истразивању у Црној Гори.

Геномске технологије су носилац развоја економије, привреде и технологије у XXИ вјеку, и основа економије знања и овај први корак представља не само спектакуларан научни резултат већ корак ка ширем коришћењу ових технологија и образовању стручњака за развој технологија базираних на знању.