Отворена изложба “Израда Бихорског ћилима”

Вечерас је у Министарству културе отворена изложба “Израда Бихорског ћилима”. На отварању су говорили министар културе Александар Богдановић и предсједник Општине Петњица Самир Аговић.

Министар Богдановић је у свом говору истакао: “Поред несумњивог историјског значаја, израда бихорског ћилима у Црној Гори представља и онај дио насљеђа који је веома употребљив у савременој примјењеној умјетности, поготово у контексту обнове и чувања традиционалних заната као једног од механизама развоја креативних индустрија. Управо због тога, бихорске ћилиме који су овде презентовани морамо третирати као достигнуће који није само архивски податак минулих прегнућа народног стваралаштва, већ као особен феномен традицје чији ресурси адекватном примјеном и свременом контекстуализацијом могу да допринесу економском и туристичком развоју заједнице која га баштини.”

“Мотиви, колорит и методе ткања бихорских ћилима учинили су да њихова љепота и значај надиђу простор у ком су настајали, што нас обавезује на стварање једне промишљење стратегије за даљу популаризацију и валоризацију не само готовог умјетничког производа већи и свега онога са чиме ово културно добро кореспондира у ширем социо-културолошком контексту. Изложбом бихорских ћилима Министарство културе жели да подсјети на значај ове вишевјековне традиције за цијело друштво, како њеном умјетничком вриједношћу тако и изузетним примјером етничке и културне разноликости наших простора,” додао је Министар.

Предсједник Општине Петњица, Самир Аговић је рекао: “Овај пројекат је од изузетне важности не само за наше подневље, за тај шири чудесни крај Бихор, већ и за државу Црну Гору која је препознала вриједност самог Бихорског ћилима и на институционалан начин га заштитила, чиме је Бихорски ћилим, с правом, постао нематеријално културно добро Црне Горе. Овај пројекат има и симболичко значење, јер смо жељели да сачувамо од заборава изузетну умјетничку вриједност израде Бихорског ћилима. Бихорски ћилим је био статусни симбол сваке породице и он је говорио о иметку и значају неке породице у друштву. Бихорске дјевојке током ткања ћилима би исказивале своје скривене љубавне тајне, израђујући поруке вољеном којег су очекивале да обрадују са тим дјевојачким ћлимом, током удаје и преласка у нови дом. Са данашњег аспекта ми желимо да, поред тога што нам је намјера да очувамо традицију, учинимо кроз овај пројекат економско снажење наших жена. Вјерујемо да кроз социјално предузетништво, дакле у овом случају женско, можемо економски снажити данашњу Бихорку. Са друге стране желимо да оснујемо Музеј ћилимарства и тако учинимо квалитетнијом туристичку поуду у нашој средини.”

Израда Бихорског ћилима је нематеријално културно добро Црне Горе, заштићено 2016. године.

Из Рјешења о утврђивају статуса нематеријално културно добро: “Израда Бихорског ћилима представља процес израде – ткања ћилима од вунене нити, која се припрема на традиционалан начин предењем и бојењем. Бихорски ћилими су препознати по колориту, комбинацији боја, са флоралним и геометријским мотивима у традиционалној композицији у погледу естетике, умјетничке вриједности и мотива перунике, крушке, вијенца, небројених геометријских комбинација, цвијетних аранжмана и лисних лозница. Наведеним знањима и вјештинама посебно треба додати вјештину израде и коришћења вертикалног и хоризонталног (сједећег) разбоја којима се израђују традиционални бихорски ћилими са два глатка, идентична лица. Израда ћилима ткањем (ћилимарство) је традиционално занатско умијеће, али и ручно ткани ћилим има препознатљиве украсе, симетрично размјештене на његовој правоугаоној форми, различитих димензија и намјене, јединствене комбинације боја, у којима доминира црвена, у свим нијансама, затим црна и бијела, али и све нијансе и комбинације жуте, зелене и плаве боје.”

Изложба се реализује у оквиру програма Европске године културне баштине, којим координира Министарство културе.