САОПШТЕЊЕ: Министар Радуновић на отварању Самита НИН-а: Јачање макроекономске стабилности и подизање нивоа конкурентности предуслови динамичнијег развоја региона

Регион Западног Балкана у посљедњих неколико година биљежи опоравак од глобалне економске кризе, и све земље су, доминантно захваљујући побољшању економских перформанси и инвестиционој активности, у 2017. години достигле позитиван економски раст. У циљу достизања динамичнијег развоја, у фокусу економске политике у наредном периоду морају бити јачање макроекономске стабилности, уз обавезно подизање нивоа конкурентности економије, како би доходак по глави становника брже конвергирао са оним у ЕУ, поручио је министар финансија Дарко Радуновић на отварању Самита министара финансија, гувернера и директора пореских управа региона, који се данас и сјутра одржава у Бечићима.

Говорећи на тему финансијске и монетарне стабилности региона десет година након почетка глобалне финансијске кризе, министар је истакао да се посљедице економских потреса на свјетском тржишту и данас осјећају у домаћим оквирима. У том контексту, криза је дефинисала и изазове за Владе које се првенствено односе на питање двоструког дефцита земаља региона, односно дефицита јавних финансија и дефицита текућег платног биланса, као и високог јавног дуга, иако је, како је министар додао, у већини земаља успостављен његов опадајући тренд.

Представљајући примјер Црне Горе, министар Радуновић је истакао да је јачање фискалне стабилности у нашој земљи базирано на спровођењу мјера фискалне консолидације, које су инкорпориране у Фискалној стратегији Владе, а које за средњорочни циљ имају стварање суфицита у буџету и успостављање опадајућег тренда јавног дуга. Први резултати, како је министар саопштио охрабрују. Изворни приходи су повећани, побољшана је контрола текућих расхода и остварен је суфицит текућег буџета у износу од 0,3% БДП-а. Мјере, као је министар нагласио, нијесу успориле раст економије, напротив. Захваљујући расту инвестиционе потрошње у секторима грађевинарства, туризма и енергетике, уз високу домаћу тражњу, остварени раст БДП-а на крају 2017. износио је 4,4%. Мјерама је задржан и конкурентан порески амбијент.  

О достигнутим кредибилним економским резултатима, како је министар истакао, говори и раст повјерења међународних финансијских институција који се огледа у извјештајима еминентних кредитних агенција (С&П и Моодyс) у којима је побољшан економски изглед за нашу земљу, затим добијању гаранције Свјетске банке у износу од 80 милиона еура која је омогућила обезбјеђење средстава у износу од 250 милиона еура  за рефинансирање дијела јавног дуга под веома повољним условима, као и реализовање најуспјешније емисије еурообвезница откад  се Црна Гора појављује на тржишту ових хартија од вриједности. Емисијом од 500 милиона еура омогућено је рефинансирање обвезница које су доспијевале на наплату 2019, 2020. и 2021. године у износу од 362 милиона еура.

Заокружујући излагање, министар Радуновић је нагласио да ће Влада Црне Горе и у наредном периоду интензивно радити на даљем јачању фискалне стабилности, која у комбинацији са структурним реформама, нарочито на тржишту рада, као и у системима здравства и јавне управе и пензијском систему, ствара већи простор за потенцијални економски раст. Миинистар је пренио пуну посвећеност министарства на чијем је челу, свим мјерама економске политике и регионалне сарадње која јача макроекономску стабилност региона, и доприноси бржем привредном расту и укупном економском напретку региона. 

Министар Радуновић је учествовао и на првом панелу у оквиру којег су министри финансија земаља региона дискутовали на теме мјера за даљу стабилизацију јавних финансија региона, убрзаног приврредног раста, јавних инвестиција, мјера за смањење јавног дуга, структурним реформама, сивој економији, пореској и акцизној политици у региону, задуживању, смањењу пореског оптерећења на рад, уравнотеженом буџету те европским интеграцијама у контексту јавних финансија.