Саопштење за јавност поводом одржане 34. сједнице Националног савјета за одрживи развој, климатске промјене и интегрално управљање обалним подручјем

Данас је у Подгорици одржана 34. сједница Националног савјета за одрживи развој, климатске промјене и интегрално управљање обалним подручјем којом је предсједавао Мило Ђукановић, предсједник Националног савјета.

Поводом обиљежавања двадест седам година од проглашења Црне Горе еколошком државом, предсјендик Ђукановић је оцијенио да је та одлука својевремено представљала одраз намјере да се заштите идентитет и традиционалне вриједности црногорског друштва. Уставно одређење Црне Горе као еколошке државе имало је далекосежне позитивне утицаје на изградњу институционалног система независне и економски стабилне државе, која сигурно корача ка свом дугорочном опредјелјенју односно оствареном чланству у НАТО-у и текућој интегарцији у ЕУ.

Предједник Ђукановић је исказујући високо поштовање за све што је урађено током црногорске историје, указао на неповољан фактор насљеђа током послијератног периода индустријализације када у довољној мјери нијесу афирмисани принципи очувања животне средине. У том смислу, посебно је значајно да је током претходног 27 годишњег периода саниран значајан број црних еколошких тачака, те да упркос нерационалностима нијесмо потрошили простор као непроцјењиви ресурс Црне Горе. То нам омогућава да данас много реалније промишљамо о будућности Црне Горе, уз пуну свијест о важности интегралне валоризације потенцијала која је зачета још у вријеме проглашења еколошке државе. Данас смо у прилици да искористимо ту шансу. С тим у вези, Национални савјет је исказао пуну посвећеност развоју Црне Горе као еколошке државе, указујући на неопходност консолидације укупних научних потенцијала и институционалних капацитета како би се омогућило спровођење уставног опредјелјенја о Црној Гори као еколошкој држави.

Национални савјет је подржао активности које је представио потпредсједник Владе Милутин Симовић, а које имају за циљ унапрјеђење стања природних ресурса у секторима водопривреде, шумарства и рибарства. Оцијењено је да је остварен задовољавајући прогрес у спровођењу одлуке о мораторијуму на експлоатацију шљунка у Црној Гори, изради пројеката регулације рјечних сливова, стабилизацији тржишта дрвних производа, превазилажењу неодговорног односа концесионара према локалној заједници, посебно локалној путној инфраструктури, те заустављању нелегалног риболова употребом динамита и јачању капацитета рибарске флоте.

Национални савјет је дао значајне смјернице за унапрјеђење спровођења Националне стратегије биодиверзитета с Акционим планом за период 2016-2020, прије свега у контексту обезбјеђивања одрживог финансирања биодиверзитета и ефикасне реализације активности у оквиру успостављања мреже НАТУРА 2000 у Црној Гори.

Подржани су закључци које је Скупштина Црне Горе донијела приликом усвајања Простосног плана посебне намјене обалног подручја Црне Горе и указано на неопходност поштовања мјера интегралног управљања обалним подручјем у фази реализације овог стратешког планског документа.

У примјени Националне стратегије одрживог развоја до 2030. године, утврђени су даљи кораци у циљу спровођења реформе Националног савјета, као савјетодавног тијела Владе, у Државни савјет за одрживи развој, и успостављања оптималне институционалне организације за спровођење политике одрживог развоја.

Национални савјет је размотрио и друга питања из своје надлежности.