Пажња: Садржај ове странице је дио архивског садржаја и односи се на претходне сазиве Владе Црне Горе. Могуће је да су информације застарјеле или нерелевантне.
Архива

Усвојен Закон о државним наградама и Закон о измјенама и допунама закона о заштити културних добара

Објављено: 07.03.2019. 02:40 Аутор: Министарство културе
Скупштина Црне Горе је на другој сједници Првог редовног засиједања усвојила Закон о државним наградама и Закон о измјенама и допунама закона о заштити културних добара.

Ријеч је о законским рјешењима којима су редефинисани профил и концепт државних награда, као и створененормативне претпоставке за снажнију заштиту и очување културне баштине.

Током дискусије о предлогу Закона о државним наградама, министар Богдановић је указао да се значај државних награда огледа,не само у томе што се њиховим успостављањем на један посебан начин валоризује културно-историјски контекст и насљеђе, већ оне представљају и својеврсни показатељ вредносних судова у умјетности и стваралаштву, које афирмише и за које се одређена заједница залаже.


“Новим Законом задржали смо пет досадашњих државних награда, с тим што им је концепт промијењен, па ће се тако Његошева награда инаграда ПетарЛубарда, убудуће додјељивати сваке четврте године за укупан стваралачки опус, а не за једно дјело, како је до сада било прописано. Тринаестојулска награда ће се и даље додјељивати као годишња и награда за животно дјело, али су прецизније дефинисане различите области за које се може додијелити, да би се избјегла досадашња пракса по којој је и ова награда претворена у награду за културу и умјетност. Профил награда Мирослављевојеванђеље и Октоих остао је исти, с тим што се сада Мирослављево јевандјеље додјељује сваке треће године, што је примјереније обиму текуће црногорске издавачке продукције којој је и намијењена.”– истакао је министар Богдановић


Током дискусије о предлогу Закона о измјенама и допунама закона о културној баштини, министар Богдановић истакао је да ће текстизмјена и допуна Закона унаприједити нормативну основу за заштиту и очување културне баштине, и пружити основ за израду недостајућих стратегија у овој области. Поред тога, указано је и на важност ускладјивања са директивама Европске уније и другим системским законима у Црној Гори.



“Текст Закона је усаглашен са Директивом о услугама на унутрашњем тржишту, Директивом о повраћају културних предмета незаконито изнесених са државног подручја државе чланице, те Регулативом Савјета о извозу културних добара, као и Законом о планирању простора и изградњи објеката.”-казао је Министар Богдановић

Током скупштинске расправе закључено је да предложена законска рјешења предсатављају још једно корак у правцу унапређења политика у области културе.
Да ли вам је садржај ове странице био од користи?