- Влада Црне Горе
Министарство европских послова Црна Гора добро напредује у поглављу које се однос...
Пажња: Садржај ове странице је дио архивског садржаја и односи се на претходне сазиве Владе Црне Горе. Могуће је да су информације застарјеле или нерелевантне.
Архива
Црна Гора добро напредује у поглављу које се односи на пољопривреду
Објављено: 11.03.2019. • 14:36 Аутор: КЕИ
Црна Гора добро напредује у приступним преговорима у поглављу пољопривреде и руралног развоја, оцијенила је бивша преговарачица Хрватске у тој области, Ружица Гело. Она је истакла да је важно да пољопривредници што прије усвоје стандарде Европске уније, а то су безбједност и квалитет производа.
Уз то, сматра да је неопхопдно и удруживање произвођача, јер једино тако земље попут Црне Горе и Хрватске могу бити конкурентне на европском тржишту.
"Кроз ИПАРД пројекат смо узели 250 хиљада еура, од којих смо 105 хиљада добили као неповратна средства. Уложили смо их у прављење погона за нарезивање и паковање производа", објаснио је један је од корисника средстава фондова Европске уније, произвођач Борис Вујовић.
За модернизацију производње сада је кроз ИПАРД на располагању бесповратних 39 милиона еура и 12 милиона из националног буџета. Уласком у Европску унију та средства се увећавају. Примјер за то је Хрватска.
"Могу вам навести примјер да је наша алокација за ИПАРД ИИ износила 25 милиона еура, на годишњем нивоу, а уласком у ЕУ ми за директна плаћања имамо на располагању 373 милиона еура, а за рурални развој 333 милиона еура", казала је некадашња хрватска преговарачица за област пољопривреде, Ружица Гело.
Али, да би дошли до новца, црногорски пољопривредници током приступних преговора морају да се добро припреме, усвоје и примијене стандарде Европске уније, а то су безбједност и квалитет производа.
"Унапређење квалитета је процес коме треба да се посветимо више, јер имамо добре и специфичне производе. Такође, треба и да искористимо оне претпоставке које смо испунили, да их заштитимо кроз називе географским ознакама, ознакама поријекла, да их произведемо и означимо и ставимо на тржиште као органске производе", рекла је генерална директорка Директората за пољопривреду у Мнистарству пољопривреде и руралног развоја и преговарачица за поглавља 11 и 12, Радана Дамјановић.
Управо органска производња за земље попут Црне Горе може бити кључна за конкурентност на тржишту.
"На производњу џемова, на производњу ракије, на производњу вина, наравно да су то производи које носе већу додатну вриједност и већу зараду за самог произвођача, али то није одговор баш за свакога произвођача. У тренутку када се одлучи да ће ићи у заштиту производа или се усмјерити ка производу веће додатне вриједности, произвођач мора тачно знати коме ће тај производ продати, ко је његово циљано тржиште, какве му то додатне трошкове носи, али и какве додатне зараде", појаснила је Гело.
Црна Гора као и Хрватска има мање фарме и газдинства која тешко могу да се такмиче са великим произвођачима из Чешке или Велике Британије, али и за то, како је казала Гело, има рјешење.
"Имате примјер Аустрије која такође има врло мала просјечна газдинства, али која своје проблеме рјешавају кроз удруживање. И Хрватска и Црна Гора имају предност у односу на Аустрију, која има нешто мало бољу структуру, али не драматично, а то је да своје производе могу пласирати на свом властитом тржиште продаје, кроз туризам и то се може сматрати извозом", закључила је Гело.
Она је истакла да Црна Гора добро напредује у приступним преговорима о пољопривреди који су и најзахтевнији. Од отварања поглавља у децембру 2016. донијети су бројни прописи, законодавство се усклађује по плану, успостављена је агенција за плаћање и контролни систем.
Извор: РТЦГ
Везани чланци:
Да ли вам је садржај ове странице био од користи?