Црна Гора на добром путу

Црна Гора је на добром путу у процесу усклађивања с европском правном тековином и нема ниједног разлога да се он не заврши како је планирано, саопштила је бивши хрватски преговарач са ЕУ за сектор пољопривреде, Ружица Гело.

„Мој утисак је да су приоритети који су утврђени у Црној Гори на трагу онога што смо ми поставили у Хрватској. Можда се нешто више направило у сегменту безбједности хране, што је препоручљиво, јер се постизањем стандарда у подручју ветеринарства и заштите биља стварају услови да се, и прије приступања ЕУ, ти производи могу извозити на тржишта земаља чланица“, рекла је Гело у интервјуу агенцији Мина-бусинесс.

Она сматра да је велики напредак направљен добијањем акредитације за ИПАРД агенцију, што је у техничком смислу најважнији захтјев, јер је припрема потпуно функционалне агенције за плаћање најважнија за коришћење постприступних фондова.

„Дакле, без успостављања функционалне агенције за плаћање, нема средстава чак и када држава постане чланица. Усклађивање у другим сегментима пољопривредне политике услиједиће чак и када поглавље буде привремено затворено, када још имају двије године да се неке ствари додатно ускладе“, казала је Гело.

Она је додала да се црногорски процес приступања ЕУ обавља на идентичан начин као што је то био случај и у Хрватској, што подразумијева да се након испуњавања мјерила и отварања поглавља везаних за пољопривреду, акценат ставља на испуњавање мјерила за њихово привремено и потпуно затварање.

„Да би се тај процес завршио, Црна Гора наставља с транспозицијом правне тековине, а посебан акценат ставља на имплементацију прописа“, саопштила је Гело.

Она је подсјетила да је у случају Хрватске преговарачки процес први пут промијењен, утврђен је сет мјерила за отварање и затварање одређених поглавља и уведена нова технологија преговарачког процеса.

„За нас је то било велико оптерећење иницијално, јер смо то видјели као додатне захтјеве који се постављају пред Хрватску. Међутим, из данашње перспективе видимо да су у техничким поглављима та мјерила била врло корисна, јер су нам помогла да се фокусирамо на приоритете који су најважнији у усклађивању са правном тековином ЕУ“, навела је Гело.

Она сматра да земље које имају структурне проблеме пољопривредног сектора, као што је случај са Црном Гором, рјешење треба да траже у производњама које су радно, капитално интензивне, те интензивне у знању.

„То практично значи усмјеравање на производе веће додатне вриједности и виших степена прераде, с ознакама географског поријекла или органском пољопривредом. У сваком случају то морају бити производи који ће омогућити произвођачу да подигне цијену и вриједност производа“, рекла је Гело.

Она је додала да сваки произвођач мора да има своју калкулацију и, у зависности од тога што му је на располагању, пронађе најбоље рјешење.

„Други дио рјешења проблема је у удруживању произвођача формирањем произвођачких организација, за шта постоје значајна средства у ЕУ“, поручила је Гело.

Она је саопштила да црногорска пољопривреда дијели проблеме које имају и чланице ЕУ, који се, прије свега, односе на структурне проблеме и малу просјечну величину фарме, какве у просјеку имају и европске државе. Те фарме су, како је навела, осјетно веће него у Црној Гори, али чланице ЕУ заостају за конкурентима на свјетском тржишту.

„Просјечна величина фарме у ЕУ износи око 16 хектара, што је неупоредиво мање у односу на пространства којима располажу пољопривредници у Аргентини, Новом Зеланду или Сједињеним Америчким Државама (САД), а са којима се пољопривредници из ЕУ такмиче“, објаснила је Гело.

Црногорску пољопривреду карактеришу и недовољно удружени пољопривредни произвођачи који имају потешкоће у пласману производа, па се налазе у отежаној позицији приликом набавке пољопривредних инпута.

„Тај се проблем може ријешити удруживањем, усмјеравањем на производе веће додатне вриједности и директном продајом тамо гдје се може остварити већи ниво цијена“, рекла је Гело и додала да је за удруживање потребна добра воља и спремност произвођача на сарадњу.

Она сматра да су то главне смјернице према којим Црна Гора треба да усмјери пољопривреду независно од уласка у ЕУ. Након тога, како је навела, постоји низ корака које администрација и пољопривредници треба да примјене како би се имплементирали захтјеви за повлачењем средстава и достигли одређени стандарди.

Гело је саопштила да државе кандидати подстичу пољопривредни сектор у складу са буџетским могућностима, али и да су већа издвајања добродошла.

„Пољопривредни произвођачи држава кандидата функционишу у окружењу чланица ЕУ које имају далеко веће буџетске могућности. Међутим, ниједна држава кандидат није у претприступном периоду достигла ЕУ ниво подршке“, казала је Гело.

Она је додала да је из перспективе пољопривредног сектора то пожељно, али је објективно тешко оствариво.

„Важно је да држава кандидат подстиче пољопривредни сектор и повећава пољопривредни буџет у складу са реалним могућностима“, поручила је Гело.

Она сматра да су припреме за транспозицију и имплементацију европских прописа, али и кориштење постприступних фондова ЕУ, изузетно захтјевне, због чега је то велики изазов за пољопривредну администрацију.

„С друге стране, процес је изузетно захтјеван и за пољопривредне произвођаче и прерађивачки сектор који се захтјевима мора прилагодити, припремити за кориштење ЕУ фондова, али и за конкурентски притисак који је на европском тржишту хране изузетно јак“, казала је Гело.

Она је подсјетила да се, када је ријеч о поглављима која се односе на сектор хране, мора узети у обзир чињеница да се на њега односи највећи дио прописа обухваћених правном тековином ЕУ.

„То подручје чини нешто мање од 50 одсто прописа ЕУ. С друге стане, највећи дио буџета ЕУ издвајају се поглавља 22 и 11, која се односе на регионалну политику и пољопривреду и рурални развој. За та два поглавља издваја се скоро 80 одсто укупног буџета ЕУ“, рекла је Гело.

Она сматра да је питање трговинског дефицита у спољнотрговинској размјени у сектору пољопривреде посљедица низа структурних проблема, али да у његовом сагледавању треба у обзир узети и такозвани „тихи извоз“ кроз сектор туризма.

„Када би се ти подаци узели у обзир, слика би изгледала значајно другачије“, казала је Гело.

Она је саопштила да су по питању спољнотрговинске размјене у сектору пољопривреде многи изненеђени примјером Грчке, која је изразито пољопривредна земља, а биљежи дефицит од скоро милијарду ЕУР годишње.

„Хрватска, која је знатно мања од Грчке, остварује трговински дефицит пољопривредног сектора нешто мањи од дефицита Грчке и он се у правилу креће између 850 милиона и 950 милиона ЕУР. Занимљив је и примјер Холандије која је велики увозник примарних производа које сама не производи, уграђује у њих додатну вриједност и на крају остварује суфицит пољопривредне размјене“, саопштила је Гело.