Запослени што више да раде на проактивнијем објављивању информација
„Дубоко увјерење Владе и ресора на чијем сам челу је да право на слободан приступ информацијама представља основно право сваког грађанина да од јавне управе захтијева информације од јавног значаја. Ово представља основ демократије, јер ако желите да неко учествује у доношењу одлука морате му омогућити и да располаже информацијама“ – казала је министарка јавне управе, Сузана Прибиловић, на отварању конференције „У сусрет измјенама и допунама Закона о слободном приступу информацијама - изазови и добра пракса" коју је Министарство јавне управе, у сарадњи са Управом за кадрове, организовало данас у Подгорици.
Она је казала да осим што је право на приступ информацијама темељно људско право и средство за коришћење других људских права, оно треба да служи грађанима, институцијама, цивилном сектору и да дјелује као превентивни алат за борбу против корупције, те да тако треба да схватимо заједнички задатак који је пред нама.
„Вјерујем да наши грађани заслужују бољи квалитет услуга, имају право да питају и да траже информације од институција и да буду повратно информисани. На тај начин се остварује основна контролна функција рада јавне управе, али и неопходна интеракција између грађана и администрације. У том ланцу комуникације и интеракције, слободан приступ не треба да буде институт злоупотребе, већ алат који ћемо сви користити на примјерен и одговоран начин“ – казала је Прибиловић.
Истовремено, запослени у јавној управи, без обзира на сложеност и обим њихов послова, треба да раде што више на проактивнијем објављивању информација, како би грађани лакше и брже долазили до информација, а са друге стране смањивали бирократске процедуре. У том правцу, портал који је успоставило Министарство јавне управе www.дата.гов.ме треба да буде користан алат како јавној управи, тако и грађанима и привреди“, саопштила је Прибиловић. Она је казала да је Министарство јавне управе отворено да у наредном периоду настави са дебатом и дође до рјешења која ће унаприједити постојећа законска рјешења, али и допринијети да јавна управа буде, онако како је и дефинисано Стратегијом реформе јавне управе 2016-2020. отворена, ефикасна и транспарентна.
Експерткиња Делегација ЕУ у Црној Гори, Анамарија Муса, казала је да постојеће законско рјешење има пуно предности, али и недостатака, те изразила увјерење да ће радна група доћи до рјешења која су усклађена са најбољим међународним и европским праксама. Она је оцијенила да земље региона Хрватска, Србија, Словенија, Албанија имају законска рјешења која су у овој области оцијењена међу најбољима у свијету. Муса је истакла да закон мора да буде прецизан и јасан, те да буде орјентир како самим органима како да ријеше сваку могућу дилему и да обезбиједи у пракси ефикасно осваривање уставног права грађана. Она је представила неке од њених препорука из своје анализе које су усмјерене на унапређење постојећег законског рјешења.
Дејан Миленковић, експерт СИГМА-е у Црној Гори је представио анализу постојећег закона у области слободног приступа информација, са освртом на тест штете, проактивност објављивања информацијама, те дао конкретне препоруке у дијелу повећања броја докумената који ће бити проактивно објављени, појачаног инспекцијског надзора, коришћења отворених података.
У оквиру конференције ,,У сусрет измјенама и допунама Закона о слободном приступу информацијама – изазови и добра пракса'' одржан је панел под називом ,,Слободан приступ информацијама – садашњост и будућност''. На панелу су учествовали: Бранка Лакочевић, предсједница Управног суда Црне Горе, Данијела Недељковић-Вукчевић, генерална директорица Директората за државну управу у Министарству јавне управе, Биљана Божич, шефица Одсјека за приступ информацијама у Агенцији за заштиту личних података и слободан приступ информацијама, Стево Мук, предсједник управног одбора НВО Института Алтернатива, Веселин Радуловић, адвокат НВО МАНС и члан Радне групе и Мила Радуловић, генерална секретарка Друштва професионалних новинара Црне Горе. Током панела дата је анализа актуелног стања из угла говорника као учесника овог процеса, те дате препоруке за унапређење постојећег законског оквира. На панелу је указано на важост проактивног објаваљивања, те разговарано о унапређењу постојећих законских рјешења у контексту бржег остваривања права грађана на слободан приступ информацијама, али и разматрано питање увођења института злоупотребе.
Она је казала да осим што је право на приступ информацијама темељно људско право и средство за коришћење других људских права, оно треба да служи грађанима, институцијама, цивилном сектору и да дјелује као превентивни алат за борбу против корупције, те да тако треба да схватимо заједнички задатак који је пред нама.
„Вјерујем да наши грађани заслужују бољи квалитет услуга, имају право да питају и да траже информације од институција и да буду повратно информисани. На тај начин се остварује основна контролна функција рада јавне управе, али и неопходна интеракција између грађана и администрације. У том ланцу комуникације и интеракције, слободан приступ не треба да буде институт злоупотребе, већ алат који ћемо сви користити на примјерен и одговоран начин“ – казала је Прибиловић.
Истовремено, запослени у јавној управи, без обзира на сложеност и обим њихов послова, треба да раде што више на проактивнијем објављивању информација, како би грађани лакше и брже долазили до информација, а са друге стране смањивали бирократске процедуре. У том правцу, портал који је успоставило Министарство јавне управе www.дата.гов.ме треба да буде користан алат како јавној управи, тако и грађанима и привреди“, саопштила је Прибиловић. Она је казала да је Министарство јавне управе отворено да у наредном периоду настави са дебатом и дође до рјешења која ће унаприједити постојећа законска рјешења, али и допринијети да јавна управа буде, онако како је и дефинисано Стратегијом реформе јавне управе 2016-2020. отворена, ефикасна и транспарентна.
Експерткиња Делегација ЕУ у Црној Гори, Анамарија Муса, казала је да постојеће законско рјешење има пуно предности, али и недостатака, те изразила увјерење да ће радна група доћи до рјешења која су усклађена са најбољим међународним и европским праксама. Она је оцијенила да земље региона Хрватска, Србија, Словенија, Албанија имају законска рјешења која су у овој области оцијењена међу најбољима у свијету. Муса је истакла да закон мора да буде прецизан и јасан, те да буде орјентир како самим органима како да ријеше сваку могућу дилему и да обезбиједи у пракси ефикасно осваривање уставног права грађана. Она је представила неке од њених препорука из своје анализе које су усмјерене на унапређење постојећег законског рјешења.
Дејан Миленковић, експерт СИГМА-е у Црној Гори је представио анализу постојећег закона у области слободног приступа информација, са освртом на тест штете, проактивност објављивања информацијама, те дао конкретне препоруке у дијелу повећања броја докумената који ће бити проактивно објављени, појачаног инспекцијског надзора, коришћења отворених података.
У оквиру конференције ,,У сусрет измјенама и допунама Закона о слободном приступу информацијама – изазови и добра пракса'' одржан је панел под називом ,,Слободан приступ информацијама – садашњост и будућност''. На панелу су учествовали: Бранка Лакочевић, предсједница Управног суда Црне Горе, Данијела Недељковић-Вукчевић, генерална директорица Директората за државну управу у Министарству јавне управе, Биљана Божич, шефица Одсјека за приступ информацијама у Агенцији за заштиту личних података и слободан приступ информацијама, Стево Мук, предсједник управног одбора НВО Института Алтернатива, Веселин Радуловић, адвокат НВО МАНС и члан Радне групе и Мила Радуловић, генерална секретарка Друштва професионалних новинара Црне Горе. Током панела дата је анализа актуелног стања из угла говорника као учесника овог процеса, те дате препоруке за унапређење постојећег законског оквира. На панелу је указано на важост проактивног објаваљивања, те разговарано о унапређењу постојећих законских рјешења у контексту бржег остваривања права грађана на слободан приступ информацијама, али и разматрано питање увођења института злоупотребе.
Циљ конференције је стварање квалитетног законског оквира у области слободног приступа информацијама и рјешавање изазова у примјени Закона о слободном приступу информацијама, што ће допринијети ефикаснијем остваривању права на слободан приступ информацијама.