Добро се спремити за ЕУ тржиште рада

Оно што искуства других држава кажу, појашњава Симовић, јесте да око један одсто радне снаге напусти државу у тренутку приступања ЕУ.

“Искуства говоре да је током ранијих учлањена у ЕУ дошло до миграције један одсто становништва. Пољску, која има 38 милиона становника, након учлањења напустило је два милиона радника. Пољска је била принуђена да због тога склопи уговор са Украјином о увозу радне снаге”, каже Симовић.

Она наводи и да је у овом тренутку тешко процијенити шта ће се дешавати са Црном Гором.

"Тешко је процјенити да ли ће по уласку у ЕУ Црну Гору напустити један одсто становништва. Оно што са сигурношћу можемо рећи јесте да ће бити промјена на тржишту рада, али те промјене не морају нужно да значе да ће бити одлива. То зависи од економског амбијена, од услова рада, зависи од тога како ви искреирате живот у Црној Гори и начин на који задржавате радну снагу”, истиче Симовић.

У ЕУ 47 дефицитарних занимања

Оно што знамо, како појашњава, јесте која занимања фале на ЕУ тржишту рада.

“То су љекари, стоматолози, инжењери, архитекте и то су дефицитарна занимања увијек. Увијек треба имати у виду да земље које траже та занимања, траже и познавање језика. Ми на списку имамо 47 дефицитарних занимања. Нису то само високообразовани, ту имате и доста заната који мањкају у ЕУ, гдје су услови бољи и гдје су они плаћенији”, наводи Симовић.

Управо информацијама о слободним радним мјестима у ЕУ, моћи ћемо да приступимо преко портала ЕУРЕС (Европска мрежа завода за запошљавање) и то оног дана када постанемо чланица. Тај портал годишње огласи више од два милиона слободних радних мјеста.

За приступ ЕУРЕС-у око три милиона еура

Да све то није једноставно, појашњава и Симовић, додаје да ће само припреме Завода за запошљавање за приступ ЕУРЕС-у коштати око три милиона еура.

Потребно је обучити кадар и информатички оспособити ЗЗЗЦГ. “У овом тренутку не можемо знати да ли је то довољно новца”, казала је Симовић.

Приступ ЕУРЕС-у и израда портала ће омогућити грађанима увид у слободна радна мјеста у државама чланицама ЕУ, Норвешкој, Исланду, Швајцарској и Лихтенштајну.

Симовић каже да за приступ ЕУРЕС-у морамо бити спремни онога тренутка када постанемо чланица.

“Хрвати када су ушли у ЕУ нијесу били спремни да користе ЕУРЕС портал. ЕК им је казала, имали сте предприступни период. Овдје говоримо о томе да је потребно и људе едуковати за коришћење ЕУРЕС-а”, казала је Симовић.

Око милион еура за увођење европске здравствене картице

Поред тог трошка, у Поглављу 2, коштаће нас и увођење европске здравствене картице.

“Када говоримо о европској здравственој картици у Хрватској је то био трошак од 0,5 одсто од укупних издвајања за здравствену заштиту, Црна Гора издваја 200 милиона еура за здравстверну заштиту”, појашњава Симовић.

Поглавље 2 - Слобода кретања радника, поред ЕУРЕС-а, и европске здравствене картице, обухвата и шеме социјалане сигурности.

Пројекат ЕК од 400.000 еура резултирао је, како каже Симовић прелиминарним анализама које су показале колико ће сва прилагођавања коштати Црну Гору.

Министарство рада је у марту усвојило акциони план, који важи до 2022. и предвиђа јачање админстративних и институционалних капацитет, што је препорука из Извјештаја ЕК.

Предвиђено је усвајање више закона као што су Закон о странцима, Закон о раду…

“Имамо ограничен напредак у овом Поглављу 2 и препоруке се односе на успостављање административних капацитета”, каже Симовић.

Да ли ће Црна Гора имати “прелазно доба” у овом поглављу, још увијек се не зна.

“Не мислим да можемо угрозити тржиште рада ЕУ, али још увијек не знамо да ли ће бити прелазног доба”, поручила је Симовић и додала да би у 2022. години могли испунити све услове за затварање Поглавља 2.

Извор: Портал РТЦГ