Држава константно ради на побољшању услова за студенте и висококвалификоване младе

Министарство просвјете је претходних година показало одговоран однос према студентској популацији и озбиљно радило на унапређењу свих нивоа образовања, с акцентом на област високог образовања, оцијенио је министар Дамир Шеховић. Најавио је да ће ове године 400.000 еура бити уложено у темељну реконструкцију Дома ученика у Бару. Министарка науке Сања Дамјановић поручила је да ресор на чијем је челу препознаје значај младих људи, посебно висококвалификованих.

Дамјановић и Шеховић учествовали су у форуму „Питај министра“, који се већ трећи пут организује у оквиру пројекта ЕУ4МЕ, који финансира Европска унија, а који је овог пута, услијед епидемијске ситуације, организован виртуелно. Заинтересовани су путем @ме4еу друштвених мрежа постављали питања министрима просвјете и науке, који су потом у видео форми договорили на питања. Сва питања и одговоре министра Шеховића можете прочитати овдје, док је документ са питањима за министарку Дамјановић и њеним одговорима доступан овдје.

Министра Шеховића су, између осталог, питали шта је урађено на јачању статуса студентске популације, о могућностима подршке за студенте докторских студија, као и да ли је планирано проширивање капацитета у студентским домовима и финансијска помоћ црногорским студентима у земљи и у иностранству због ситуације са корона вирусом, обзиром да већина мора измиривати фиксне трошкове.

Он је рекао да је Министарство просвјете претходних година озбиљно радило на унапређењу свих нивоа образовања, при чему су крупни кораци направљени у области високог образовања. Министар је, говорећи о Програму стручног оспособљавања свршених високошколаца, подсјетио да је половина њих по завршетку програма наставило свој радни ангажман код истог или другог послодавца. „Управо разумијевајући његову важност, у Министарству просвјете ћемо озбиљно радити на унапријеђењу постојећег програма“, додао је он.

Говорећи о ширењу смјештајних капацитета за студенте, подсјетио је на универзитетски комплекс у Беранама, у који је држава уложила око 3,5 милиона еура, а који служи за смјештај преко 200 студената.

„Важно је да нагласимо да је претходних година обухват у студентским домовима у Подгорици и Никшићу повећан за неких 700 мјеста, захваљујући пројектима који су реализовани по принципу приватно-јавног партнерства, док ће ове године читавих 400.000 еура бити уложено у темељну реконструкцију дома ученика у Бару. Међутим на овоме нећемо стати. Бићемо итекако посвећени даљем ширењу капацитета у студентским домовима, највјероватније по моделу приватно-јавног партнерства“, рекао је он.

Одговарајући на питање о помоћи студентима у вријеме епидемије, Шеховић је рекао да су око 5.000 студената који користе услугу смјештаја и исхране у студентким домовима у јунском испитном року ослободили те врсте трошка.

„Вјерујем да је добра потврда одговорног односа према студентима у овој специфичној ситуацији то што смо за све студенте који студирају у Србији организовали бесплатан превоз како би могли уредно да похађају и присуствују испитним роковима. Пратићемо даље развој епидемиолошке ситуације и у складу са тиме размишљати да ли има начина да још неким одлукама олакшамо функсионисање студентима у овим изазовним временима“, додао је министар.

Дамјановић је одговарала на питања о школаринама и докторским стипендијама, критеријумима за атрактивне стипендије, као и недостацима докторских студија на одређеним факултетима.

„Министарство науке препознаје значај младих људи, посебно висококвалификованих. На самом почетку овог мандата усвојили смо стратегију у којој први стуб истиче значај људских капацитета и истраживања. Кроз низ програма Министарства науке спроводимо велики број инструмената и у свим програмима је стављен фокус на младе људе и могу с поносом да кажем да смо у посљедње двије и по године успјели да запослимо чак 170 младих висококвалификованих људи од којих су око 40 докторанди“, рекла је она.

Дамјановић је казала да Министарство науке није одговорно нити има ингеренцију кад су у питању школарине, али да су, видјевши то као велику баријеру у нашем систему, покренули програм за атрактивне европске стипендије.

„Пошто се ради о ограниченим средствима и наши сви инструменти инсистирају на конкуренцији и изврсности, ми смо морали да уведемо одређене минималне критеријуме, а тај минимални критеријум је заиста минимални, просјек 8 на основним и специјалистичким студијама“, рекла је она.

Одговарајући на питања, казала је да тај критеријум не може бити нижи.

„Мислимо да је тај просјек ипак неки минимум. Међутим, наше Министарство им не затвара пут и тим другим људима који су заинтересовани да се баве истраживањем, јер ми имамо велики број инструмената подршке, као што су научно-истраживачки пројекти, иновативни грантови, центри изврсности и управо у свим овим пројектима су опредијељена додатна средства уколико тим тог пројекта запосли младе људе пројектно“, рекла је министарка Дамјановић.

Поводом недостатка докторских студија на одређеним факултетима, конкретно психологији, за коју се неко од студената интересовао, она је рекла да је одговор на ово питање боље потражити на факултетима и универзитетима.

„Претпостављам да се ради о томе да нијесу обезбијеђени сви услови за докторске студије. Међутим, жељела бих да укажем на нешто што Министарство науке стално пропагира, како би се и овај проблем превазишао, а то је могућност коришћења такозвалног дуалног ПхД-ја. И овдје је на факултетима, деканима факултета и на универзитетима да успоставе један такав програм, што значи да би у том сучају наши студенти, и студенти психологије у овом случају, могли истраживање да обављају у Црној Гори, а све оно што недостаје у Црној Гори могло би се надомјестити на овом другом факултету, универзитету са којим се уговара дуални ПхД“, појаснила је она.

СЕКТОР ЗА ИНФОРМИСАЊЕ ЈАВНОСТИ О ЕВРОПСКОЈ УНИЈИ И ПРОЦЕСУ ПРИСТУПАЊА ЕВРОПСКОЈ УНИЈИ
ГЕНЕРАЛНИ СЕКРЕТАРИЈАТ ВЛАДЕ ЦРНЕ ГОРЕ