Пажња: Садржај ове странице је дио архивског садржаја и односи се на претходне сазиве Владе Црне Горе. Могуће је да су информације застарјеле или нерелевантне.
Архива

Извјештај о консултацијама с НВО о Нацрту секторске анализе

Објављено: 03.08.2020. 19:56 Аутор: Министарство културе
Министартво културе, у складу са чланом 12 Уредбе о избору представника невладиних организација у радна тијела органа државне управе и спровођењу јавне расправе у припреми закона и стратегија („Службени лист Црне Горе“, број 41/18), а у вези са чланом 32а став 2 Закона о невладиним организацијама ("Службени лист Црне Горе", бр. 39/11 и 37/17), дана 12. јуна 2020. године, објавило је Јавни позив заинтересованим невладиним организацијама за консултације у циљу сачињавања Секторске анализе за утврђивање приједлога приоритетних области од јавног интереса и потребних средстава за финансирање пројеката и програма невладиних организација у областима културе и умјетности, у 2021. години. Уз Јавни позив достављен је Нацрт секторске анализе за утврђивање предлога приоритетних области од јавног интереса и потребних средстава за финансирање пројеката и програма невладиних организација из Буџета Црне Горе у 2021. години (у даљем тексту: Нацрт).

У складу с јавним позивом, консултације с невладиним организацијама трајале су 15 дана, закључно са 27.јуном 2020, а обављене су достављањем коментара и сугестија на Нацрт електронским путем.

У наведеном периоду достављени су коментари четири невладине организације: Удружење младих са хендикепом Црне Горе, Удружење ликовних умјетника Црне Горе, Нит и Центар за изучавање и ревитализацију традиционалних игара и пјесама (ЦИРТИП).

НВО Удружење младих са хендикепом Црне Горе

1) Удружење је навело да је израђена квалитетна секторска анализа, те као позитиван аспект истакло препознавање особа с инвалидитетом као циљне групе, наводећи да је то први пут откако се Секторске анализе раде и након што су из УМХЦГ „у претходним годинама више пута поновили ову сугестију“. Министарство културе, међутим,истиче да је лица с инвалидитетом издвојило као циљну групу, не само у овогодишњој секторској анализи, него и у нацртима секторских анализа и прошле и претпрошле године, као и у сва три јавна конкурса за НВО која је ово министарство до сада реализовало (2018, 2019. и 2020. године). (Нацрти СА су доступни на сајту Министарства, у рубрици Сарадња с НВО сектором)

2) Удружење је мишљења да одређени елементи Нацрта секторске анализе „нијесу засновани на Закону, већ се покушавају увести као пракса појединачним актима и одлукама ресора, мимо законских одредби“.

С тим у вези, Министарстви истиче да у примјени Закона о невладиним организацијама, односно спровођењу јавних конкурса за финансирање пројеката НВО, управо су министарства надлежна да прописују услове потребне за аплицирање. Наиме, Закон о невладиним организацијама поставља основ, али се њиме не дефинишу ни општи ни специфични услови за конкурисање. Секторском анализом врши се пресјек стања у предметној области, идентификују приоритетни проблеми и, у вези с тим, утврђују жељени циљеви, а јавним конкурсом постављају се критеријуми и услови које НВО и пројекти НВО треба да испуњавају како би допринијели остваривању жељеног циља.

С обзиром на то да је овогодишњом секторском анализом као приоритетан проблем препознат неравномјеран развој независне културне сцене на цијелој територији Црне Горе, неоходно је да се у рјешавању наведеног проблема, као кључни критеријум третира управо „територијална припадност“, односно сједиште НВО и мјесто реализације пројекта. Назначени проблем у директној је вези са законом прописаним јавним интересом у култури (члан 5, став 1, тачка 1 Закона о култури), као и са стратешким циљем дефинисаним Програмом развоја културе 2016–2020, а то је: равномјеран развој културе на цијелој територији Црне Горе. 

Дакле, ниједна законска одредба се не крши, већ напротив, дјелује се у правцу постизања онога што је законом дефинисано као јавни интерес у култури и што је секторском анализом препознато као жељени циљ, у супротном не би било могуће постићи децетрализацију и равномјерну заступљеност пројеката на читавој територији државе.

Осим тога, НВО које имају сједиште у Подгорици, ни у ком случају нијесу дискриминисане тиме што се од њих тражи да имају партнера приликом конкурисања. Такав услов је прилично лак за испунити, партнер не може представљати баласт, тим прије што, према систему оцјењивања утврђеним Уредбом, партнерство доноси могућност за добијање до 5 бодова, који се у супротном не могу добити. Разлог за такав услов сматрамо оправданим, никако дискриминаторним, јер се њиме може постићи двоструки ефекат – већа децентрализација и могућност јачања капацитета партнерских НВО из мање развијених региона.

Такође, Министарство не „ограничава могућност апликације за средства“ организацијама које су пар година уназад већ добиле средства, него им даје могућност да конкуришу као партнери на пројекту.

3) Што се тиче предлога Удружења да се планира већи износ средстава како би се подржао већи број квалитетних пројеката – управо је то кроз Нацрт секторске анализе и учињено, јер се за наредну годину планира финансирање до 40 пројеката, а претходне године планирано је 30, док је и укупна сума која ће бити тражена повећана на 370.000 €.

Удружење ликовних умјетника Црне Горе

Удружење сматра да треба допунити одредбу да на конкурсу у 2021, организација може учествовати као партнерска НВО - уколико је НВО добитник средстава на конкурсима Министарства културе у 2018, 2019. и 2020. години – све три године или било које двије од три, на начин што би се допунила одредбом: „осим ако су у питању пројекти који својим садржајем и континуитетом представљају један од неоспорних сегмената културне политике, а његови носиоци посједују препознатљив јавни имиџ који се веже за имплементацију пројекта.“

Овако дефинисан услов би било веома тешко примијенити, јер би Министарству, односно Комисији припала неадекватна улога да процјењује који пројекти представљају „неспорни сегмент културне политике“ и који носиоци посједују „препознатљив јавни имиџ“, а за то не постоје јасни критеријуми, док би многе НВО сматрале да су управо њихови пројекти такви, и да су управо они као НВО такви да треба да буду третирани као изузетак, ако ни због чега другог, због тога што је Министарство већ двије године финансирало њихов пројекат.

Такође, Министарство не ограничава могућност аплицирања за средства организацијама које су пар година уназад добијала средства, него им даје могућност и подстиче их да конкуришу као партнери на пројекту.

НВО НИТ

1) Организација НИТ сматра да је потребно оформити посебан грант за подршку нематеријалној култрној баштини и тиме дати већу могућност да се пројекти из ове области изборе за суфинансирање.

У овогодишњој секторској анализи, односно јавном конкурсу који ће бити објављен идуће године, није могуће „оформити посебан грант за подршку нематеријалној културној баштини“. За то би било неопходно да постоји спроведено истраживање с конкретним показатељима, статистичким подацима, чињеницама које указују на то да је приоритетан проблем у култури управо наведена област. Министарство културе је у прошлогодишњем и овогодишњем конкурсу предвидјело истраживачке пројекте, који се, између осталог односе на нематеријалну културну баштину.

2) Организација сматра да уконкурсним условима при аплицирању за пројекте постоји отежавајући услов: да НВО има реализован пројекат из предметне области у предходној години, те да би такав услов требало брисати.
Ово питање није предмет секторске анализе, али ће бити предмет разматрања у припреми текста конкурса, заједно са представником НВО сектора у комисији за припрему конкурса и расподјелу средстава. 

Центар за изучавање и ревитализацију традиционалних игара и пјесама (ЦИРТИП)

ЦИРТИП је доставило више детаљних коментара и сугестије.Ипак, већина не третира конкретне одредбе из Нацрта секторске анализе, а поједини су ван ингеренција Министарства културе. Наиме, питања у вези с невладиним сектором у надлежности су Министарства јавне управе, а модел финансирања пројеката невладиних организација успостављен је Законом о невладиним организацијама („Службени лист ЦГ“, бр. 39/11 и 37/17) и подзаконским актима, такође у надлежности Министарства јавне управе и Министарства финансија.

Организација је предложила сљедеће:

- „да се једном НВУ дозволи финансирање два пројекта...“ – Предлог се не може прихватити из разлога што је Законом о невладиним организацијама у члану 32ж, став 3 прописано да се невладиној организацији која је на јавни конкурс пријавила више пројеката, односно програма, могу додијелити средства за финансирање само једног пројекта, односно програма.“ 
- „да најнижа вриједност финансијске подршке буде 6.000 €“ – Предлог се дјелимично прихвата, те се првобитно предложени најнижи износ од 3.000 € повећава се на 4.000 €. 
- „да НВУ која први пут добијају средства не буду третирана као друштва са ограниченим капацитетима“ – Мјерила и начин бодовања пројеката прописани су Уредбом о финансирању пројеката и програма невладиних организација у областима од јавног интереса („Сл. лист ЦГ“, број 13/18), којом је дефининсано да се квалитет пројекта бодује с максимум 30 бодова, исто као и капацитет НВО да реализује пројекат.

Остале сугестије не односе се директно на секторску анализу.

- „да се покуша са радионицама о писању пројеката за сјеверну регију“ – Организовање радионица за НВО о писању пројеката није у надлежности Министарства културе, а што се тиче те врсте пројеката Министарство омогућава њихово пријављивање на јавне конкурсе. Наиме, у сва три досадашња јавна конкурса за НВО Министарства културе, као прихватљиве пројектне активности, наводе се: „Организација експертских тренинга, обука, тематских форума, семинара, конференција, радионица, округлих столова и сл.“
- „да се прецизира да ли је могуће наплаћивати улазнице за манифестације које су подржане на конкурсима“ – До сада није била уочена потреба да се тако нешто прецизира кроз текст јавног конкурса.
- „да се посебно размотре манифестације које имају научно-истраживачки карактер“ и „да се ревидириају манифестације које немају задовољавајућ број публике...“ – Министарство културе је у јавним конкурсима објављеним 2019. и 2020. године тражило пријављивање истраживачких пројеката, који се, између осталог, односе на Анализу стања, потреба и услова за развој манифестација и фестивалау Црној Гори, али такав предлог пројекта, нажалост, није поднијет. Без претходно спроведене анализе, није могуће предузимати кораке у наведеном контексту.
- „да се оформи конкурс за нематеријално културно насљеђе“ – Нематеријална културна баштина је већ била заступљена у досадашњим конкурсима, а биће и један од предмета наредног. У јавном конкурсу од 2019. Министарство је тражило пријављивање истраживачких пројеката, којим би се, између осталог, извршиле Анализа стања, потреба и услова за развој аматерског културно-умјетничког стваралаштва, као и анализа у области културне баштине. За прву анализу је предложен и одабран за финансирање пројекат УФАЦГ, а за другу није било пријављених пројеката, па је овогодишњим конкурсом поновљен позив. Налази истраживања могу бити основ за неку од будућих секторских анализа.
- „да носиоци културних добара имају нека гарантована средства за одржавање добра“ – Средства за трансфер невладиним оранизацијама опредјелјују се министарствима Законом о Буџету, а на основу Одлуке о утврђивању приоритетних области од јавног интереса и висине средстава за финансирање пројеката и програма невладиних организација, коју на годишњем нивоу доноси Влада на предлог Министарства јавне управе, након обједињених предлога свих министарстава која доставе предлоге. Расподјела тих средстава врши се путем јавног конкурса за невладине организације. У том смислу, не могу се унапријед гарантовати средства било коме и не могу се расподијелити осим путем јавног конкурса.
- „да се омогући равноправан третман извођачких вјештина у културним индустријама“ – Нематеријална културна баштина је већ била заступљена у досадашњим конкурсима, а биће и један од предмета наредног. 
- „да се више пажње посвети пројектима који за циљ имају критичку мисао према сценском извођењу... (анализе програма, анкета са установама...)“ – Пројекти који подразумијевју анкете, анализе, истраживања, су већ предмет конкурса.
- „да се као ,струковна удружењаʻ не третирају НВУ без стручних капацитета... попут УФАЦГ“ 
- „да Министарство предложи начин обнове ношњи у КУД-овима, сходно висини прихода друштва... те да се осмисли фонд и да КУД-ови конкуришу за средства из тог посебног фонда за обнову костима“. - У току је реализација пројекта Анализа стања, потреба и услова за развој аматерског културно-умјетничког стваралаштва (фолклорни ансамбли, културно-умјетничка друштва, позоришта, музичке клапе итд.), који је Министарство културе финансирало на прошлогодишњем конкурсу за НВО. 


Извјештај ће бити достављен учесницима консултација и објављен на сајту Министарства културе и порталу е-управе.


Цетиње, јул 2020. године

Радни тим за припрему 
секторске анализе Министарства културе
Да ли вам је садржај ове странице био од користи?