Пажња: Садржај ове странице је дио архивског садржаја и односи се на претходне сазиве Владе Црне Горе. Могуће је да су информације застарјеле или нерелевантне.
Архива

Заштита конкуренције и контрола државне помоћи кључне на путу према ЕУ

Објављено: 30.10.2020. 17:46 Аутор: КЕИ
Политика конкуренције заузима једно од најзначајнијих мјеста у процесу приступања ЕУ, јер њено ефикасно спровођење доприноси унапређењу економије, развоју и расту броја привредних друштава, унапређењу улагања у истраживање и развој нових производа, привлачењу нових инвестиција и повећању производње и извоза.

То је један од кључних закључака учесника на међународној конференцији “Преговори у области политике конкуренције и државне помоћи: научене лекције и будући изазови”, коју је организовала Црногорска паневропска унија (ЦПЕУ), уз подршку Балканског фонда за демократију, Њемачког Маршаловог Фонда САД-а и Амбасаде Краљевине Норвешке.

На конференцији је закључено и да је ефикасна заштита конкуренције једно од кључних мјерила напретка у економским реформама - одредница квалитета укупног економског амбијента који је успостављен у земљи, који укључује и квалитет спроведених регулаторних реформи - по коме се цијени да ли један савремени економски систем, тј. држава кандидат за чланство у ЕУ - представља функционалну тржишну привреду.

Министарка економије Драгица Секулић подсјетила је да је 30. јуна ове године отворено Поглавље 8, те да је ријеч о најкомплекснијем поглављу у процесу приступања ЕУ.

“Прилагођавање нашег законодавства и наших институција у области конкуренције значи да морамо заборавити на интервенционизам, морамо заборавити на све оно што се сматра повлашћеним привредним друштвима у једном систему ма какво било њихово власништво,“ казала је Секулић.

Она је додала да закони и прописи који проистичу из Поглавља 8 дају јасне инструкције о томе како се понашати једнако према свим предузећима како бисмо заштитили конкуренцију и како бисмо дозвољену државну помоћ спроводили на начин који је прихватљив.

“Јако је важно да сва предузећа имају једнаке полазне основе, да не постоје повлашћени и да сва предузећа било приватна било државна имају једанак правила игре. Само на тај начин могуће стварање здравог инвестиционионог оквира и здраве привреде,” поручила је Секулић.

KEI

Предсједница Црногорске паневропске уније проф. др Гордана Ђуровић оцијенила је да је преговарачко Поглавље 8. - политика конкуренције препознато као врло осјетљиво и једно од најважнијих "економских" поглавља у преговорима о приступању Унији.

„Осјетљивост политике конкуренције произилази и из сукоба два основна концепта - концепта очувања компанија од националног значаја, посебно у условима кризе која има одлике “више силе”, попут оне 2009. и ове 2020. године, те губљења одреднице “национално”, када је ријеч о тржишту од 450 милиона становника, гдје је неопходно подстицати механизме тржишта и фер конкуренције,“ казала је Ђуровић.

Она је појаснила да није могуће очекивати да земља у потпуности преузима и спроводи сву правну тековину у овој области на самом почетку преговарачког процеса, али је истакла и да то истовремено не значи да је спровођење политике конкуренције и државне помоћи могуће одлагати, па чак и послије остваривања пуноправног чланства.

„Ако је то некада и било могуће - да су се неке обавезе реструктурирања индустрија у заостајању, са великим технолошким вишковима у секторима бродоградње или металопрераде – могле одлагати до статуса земље приступнице, то више није могуће. Ове се политике морају у потпуности преузимати прије финиша преговора,“ казала је Ђуровић.

Ђуровић је нагласила да је економска криза изазвана пандемијом ЦОВИД-19 натјерала и европске земље да привремено ставе ван снаге правила државне помоћи за компаније од националног интереса, гдје је основни разлог дубина кризе и феномен закључавања економија свијета, посебно сектора туризма и путовања.

„Неопходно је пратити ЕУ политику и поступање у овој области, како би смо и ми у регији могли помоћи своје компаније, док трају ови отежани услови обављања економске дјелатности и потреба очувања основних функција и радних мјеста,“ казала је Ђуровић.

Главни преговарач и шеф канцеларије за европске интеграције Александар Дрљевић нагласио је да је Црна Гора 2013. добила пет почетних мјерила у оквиру овог поглавља, док је за сва остала поглавља добила укупно 17 почетних мјерила, што како каже јасно говори о обиму захтјева које је Црна Гора морала да испуни.

„Желим да укажем на значај спровођења политике у областима које обухвата ово поглавље, посебно за унапређење економије, развој и раст броја привредних друштава, унапређење улагања у истраживање и развој нових производа, привлачењу нових инвестиција, повећање производње и извоза, због чега се и сматра једним од најзахтјевнијих преговарачких поглавља које се увијек отвара и затвара међу посљедњима,“ истакао је Дрљевић.

Он је подсјетио да Црној Гори предстоји захтјеван период интензивирања динамике цјелокупног преговарачког процеса, нарочито у области владавине права, те да само проактивним међуинституционалним приступом можемо допринијети реализацији заједничког циља.

„Перспектива чланства остаје главни покретач реформи на Западном Балкану, а Црна Гора, као кредибилан партнер ЕУ на Балкану, остаје посвећена процесу европске интеграције. Трајна опредијељеност је у претходном периоду потврђена отварањем свих преговарачких поглавља и прихватањем Нове методологије приступних преговора, с увјерењем да ће она послужити као квалитетна платформа за убрзање реформи кроз интензивнији политички дијалог с државама чланицама ЕУ,“ поручио је Дрљевић.

Декан Економског факултета Универзитета Црне Горе проф. др Никола Миловић казао је да је политика конкуренције, у односу на оно што је Црне Гора стварала када је започела процес самог придруживања, морала да прође кроз одређене фазе.

„Те фазе су итекако видљиве, и у тим фазама се види изузетан напредак који је направљен у тој области. Није случајно да је ЕУ на крају отворила и Поглавље које се тиче политике конкуренције и није случајно да је Поглавље 8 толико битно за саму ЕУ“, сматра Миловић.

Он је истакао да око политике конкуренције нема преговора, наводећи да постоје јасно зацртана правила која морају да се поштују.

„То морате да имплементирате. Начин на који ћете да имплементирате и брзина којом ћете то да урадите, директно је везана са нивоом достигнутог економског развоја“, рекао је Миловић.

Размјењући мишљења и искуства панелисти су се сагласили да ће у наредном периоду највећа пажња бити посвећена јачању административних капацитета надлежних институција за политику конкуренције и контролу државне помоћи, како би се обезбиједио одговарајући биланс остварених резултата и у потпуности омогућили једнаки и фер услови свим учесницима на националним тржиштима.

Током дискусије указано је и на неопходност јачања капацитета и ресорних министарстава, надлежних судова и државних тужилаштава. Посебно је потребно континуирано и доследно јачати стручне капацитете судова у области картела, концентрација, злоупотребе доминантног положаја, и државне помоћи.

Конференцији су присуствовали представници институција и експерти из области конкуренције из земаља региона - Црне Горе, Србије и Сјеверне Македоније.

ЦРНОГОРСКА ПАНЕВРОПСКА УНИЈА
Да ли вам је садржај ове странице био од користи?