Пажња: Садржај ове странице је дио архивског садржаја и односи се на претходне сазиве Владе Црне Горе. Могуће је да су информације застарјеле или нерелевантне.
Архива

Пресуда у односу на Црну Гору пред Европским судом за људска права

Објављено: 24.02.2022. • 18:53 Аутор: Заступник Црне Горе пред Европским судом за људска права, Валентина Павличић
Европски суд за људска права у Стразбуру („Европски суд“) донио је пресуду у предмету Мастиловић и други против Црне Горе (представка бр. 28754/10) у којој је утврдио повреду члана 6 (право на правично суђење) Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода („Конвенција“) због неизвршења правоснажних националних судских одлука донијетих у корист подносилаца представке.

Предметна представка поднијета је Европском суду од стране 25 држављана Босне и Херцеговине дана 10. маја 2010.године. Подносиоци представке су изнијели притужбе по основу члана 6 став 1 (неизвршење правоснажних судских одлука), члана 14 (забрана дискриминације) и члана 1 Протокола бр. 1 уз Конвенцију (заштита имовину). Европски суд је одлучио да испита представку искључиво у односу на аспекат члан 6 Конвенције - неизвршење правоснажних судских одлука донијетих у корист подносилаца представке. Стога, представка је Канцеларији заступника комуницирана као „WЕЦЛ“ („wелл-естаблисхед цасе-лаw“) предмет, у којима за чињенични и правни основ представке Европски суд има добро установљену судску праксу и мало је вјероватно да ће доћи до одступања од исте. Након подношења приговора од стране Заступнице по основу питања која се тичу неприхватљивости представке код појединих подносилаца представке и злоупотребе права на представку од стране њиховог пуномоћника, Европски суд је, због значаја предметног питања, предмет додијелио у рад Вијећу од 7 судија („Цхамбер“).

Наиме, подносиоци представке били су путници у аутобусу, који је био у власништву друштвеног предузећа „Тара“ и који је било учесник саобраћајне несреће која се догодила 11.09.1994.године. У наведеној саобраћајној несрећи подносиоци представке претрпјели су различите повреде. У периоду између 1996. и 2005. године, подносиоци представке водили су грађанске поступке пред националним судовима, захтијевајући исплате новчаних потраживања на име накнаде штете у односу на друштвено предузеће „Тара“ из Цетиња, а по основу претрпљених повреда. Наведени грађански поступци окончани су доношењем правоснажних и извршних пресуда, којима су дијелу подносилаца представке досуђени одређени новчани износи на име нематеријалне штете и трошкова поступка. Међутим, наведене пресуде на националном нивоу никада нијесу извршене, будући да је над друштвеним предузећем „Тара“ у међувремену отворен стечајни поступак.

Прије одлучивања о основаности представке, Европски суд се бавио прихватљивошћу исте. Најприје, Европски суд је примијетио да постоје одређене мањкавости и нејасноће у погледу личних података 6 подносилаца представке и указао да није могао самоиницијативно, са сигурношћу, да утврди идентитет истих. Стога, Европски суд је, уважавајући правне аргументе Заступнице, како у контексту идентитета подносилаца представке, тако и у контексту поступања првобитног пуномоћника пред Европским судом, утврдио да је представка у односу на 6 подносилаца неспојива ратионе персонае са одредбама Конвенције у оквиру значења члана 35 став 3 (а) и одлучио да исту одбаци као неприхватљиву већином гласова, док је у односу на првобитног пуномоћника, адвоката Б.С., раније донио одлуку да истог искључи из поступања у конкретном предмету и у свим предметима пред Европским судом.

У односу на преосталих 19 подносилаца представке, Европски суд је, позивајући се на релевантну судску праксу, једногласно утврдио да је дошло до повреде члана 6 став 1 Конвенције и наложио држави Црној Гори да наведеним подносиоцима представке, у року од три мјесеца од дана правоснажности предметне пресуде, исплати износе који су им досуђени на име накнаде штете и трошкова поступка у правоснажним и извршним пресудама донијетим на националном нивоу, умањене за било које износе који су можда већ били исплаћени по том основу. Истовремено, Европски суд је наложио држави Црној Гори да дијелу подносилаца представке, тачније њих 16, исплати износ од по 2.000,00 € (двије хиљаде еура) на име нематеријалне штете и трошкова и издатака. Европски суд је, већином гласова, одбио остатак захтјева подносилаца представке за правичним задовољењем.

Имајући у виду чињенице предмета, изјашњења страна и налазишта Европског суда у конкретном предмету, Европски суд је утврдио да није неопходно да испитује прихватљивост и основаност представке у односу на члан 1 Протокола бр. 1 уз Конвенцију.

Ова пресуда ће постати правоснажна у околностима утврђеним чланом 44 став 2 Конвенције и може бити предмет редакцијске измјене. Пресуда ће бити преведена и објављена по правоснажности исте.

Везани чланци:

Нова одлука Европског суда за људска права Славко Петровић против Црне Горе 15.11.2024.
Заступница одржала предавање приправницима у судовима и државном тужилаштву 08.11.2024.
Извршење пресуде Европског суда за људска права - допуњени Акциони план у предмету Биго 04.11.2024.
Нова одлука Европског суда за људска права Миротић против Црне Горе, по представци бивше 01.11.2024.
Да ли вам је садржај ове странице био од користи?