40. сједница Владе Црне Горе - 23.09.2021. године

Влада Црне Горе је на 40. сједници одржаној 23. септембра 2021. године, којом је предсједавао премијер проф. др Здравко Кривокапић, утврдила Приједлог закона о коришћењу физичке инфраструктуре за постављање електронских комуникационих мрежа великих брзина. У дискусији је истакнуто да ће нови Закон омогућити смањење трошкова, олакшавање и подстицање изградње електронских комуникационих мрежа великих брзина за потенцијалне инвеститоре, како би се убрзало достизање циљева дефинисаних националном Стратегијом развоја информационог друштва и Дигиталном агендом за Европу. Усвајањем овог Закона уклониће се постојеће препреке у постављању мрежа великих брзина на цијелој територији Црне Горе, поготово високи трошкови грађевинских радова на постављању мрежа, који ће се битно смањити примјеном адекватних прописа изградње интегрисане инфраструктуре. Кооринираним приступом ће се омогућити истовремена градња и постављање инфраструктуре за вишеструку намјену, што посебно укључује електронске комуникационе мреже нове генерације.

Утврђен је и Предлог закона о измјенама и допунама Закона о националном бренду. Суштина измјена је у поједностављењу процедура за стицање права коришћења визуелног идентитета националног бренда у циљу подстицања његове употребе, како би се допринијело већој препознатљивости државе и њених потенцијала и вриједности на иностраном тржишту. Такође, измијењена је и процедура дефинисања визуелног идентитета националног бренда.

Влада је донијела Одлуку о измјени Одлуке о броју студената за упис у прву годину основних студија Универзитета Црне Горе за студијску 2021/2022. годину који се финансирају из Буџета Црне Горе, којом се одобрава упис осам студената на академски студијски програм Конзервација и рестаурација Факултета ликовних умјетности.

Донијета је Одлука о образовању Савјета за праћење израде Просторног плана Црне Горе. Савјет, на чијем челу ће бити предсједник Владе, фомира се у циљу праћење тока и динамике израде Просторног плана Црне Горе, предлагања мјера ради његове ефикасније и садржајније израде, те праћења имплемантације секторских политика Владе у Плану. У дискусији је оцијењено да динамични развој изискује и промптни одговор у циљу сихронизације политике развоја и просторног планирања, што представља основни разлог за формирање Савјета.

Влада је донијела Одлуку о доношењу Просторно-урбанистичког плана општине Гусиње. План представља основ за утврђивање политике развоја, уређења и коришћења простора и дефинисање стратегија, планова и програма развоја општине, укључујући и политике за њихову реализацију. Планска основа базирана је на принципима одрживог развоја, савременим начелима и стандардима организације и коришћења простора, као и интегралном посматрању и планирању развоја, заштите животне средине, заштите природне и културно-историјске баштине и изградње у простору.

Донијета је Одлука о изради Детаљног просторног плана за простор концесионог подручја за експлоатацију минералних сировина – Брсково. Главна сврха израде планског документа је да се обезбиједи јасна визија за будући развој овог простора. Након санирања површинског копа Брсково и јаловишта рудника, евентуална даља експлоатација металичних сировина (олово, цинк) биће могућа само на основу планског коришћења резерви, у складу са захтјевима заштите животне средине, а на основу детаљне истражне и друге одговарајуће документације. Планирање и реализација тог пројекта, како је наглашено у расправи, представља велики захват у простору, са значајним утицајима како на промјену природних карактеристика, тако и на живот и развој у подручју. У циљу сагледавања укупне проблематике утицаја изградње рудника, неопходно је извршити и одговарајуће анализе кроз које ће се дати одговори за рјешавање проблематике из области заштите животне средине, екологије, социологије, економије и просторног развоја подручја обухваћеног планираном изградњом. У том контексту, Влада је донијела и Одлуку о одређивању руководиоца израде ДУП-а Брсково и висини накнаде за руководиоца и стручни тим за израду ДУП-а.

Влада је донијела Одлуку о образовању Комисије за праћење спровођења и извјештавање о Програму развоја информационо-комуникационих технологија правосуђа 2021–2023. година и реализацију Акционог плана за његово спровођење. Правосудни информациони системи, као јединствени систем судова, државних тужилаштава, Управе за извршење кривичних санкција и Министарства правде, људских и мањинских права, треба да свакој од институција у оквиру система правосуђа обезбиједи електронски приступ подацима и аутоматизацију процеса, и то искључиво у оним сегментима дефинисаним законски утврђеним правима, и у складу са надлежностима и обавезама. Успостављање пуне интероперабилности између институција и увођење електронских сервиса у функционисање правосуђа ће убрзати службену комуникацију између правосудних институција, као и службену комуникацију истих према корисницима њихових услуга, повећаће ефикасност рјешавања предмета, те произвести финансијске уштеде правосудним институцијама и корисницима њихових услуга.

Влада је донијела Стратегију о миграцијама и реинтеграцији повратника у Црној Гори, за период 2021–2025. године с Акционим планом за имплементацију Стратегије о миграцијама и реинтеграцији повратника у Црној Гори, за период 2021–2025. године, за 2021. и 2022. годину. Стратегија се односи на мјешовите миграције, односно кретања људи који путују заједно, углавном на нерегуларан начин. Та кретања обухватају лица која траже међународну заштиту, избјеглице, апатриде, жртве трафикинга, дјецу без пратње или дјецу одвојену од родитеља/старатеља, као и мигранте у нерегуларним ситуацијама или повратнике по реадмисији. У складу са препорукама УН-а, Савјета Европе и надлежних органа ЕУ, Стратегија користи темим „нерегуларне миграције“ умјесто „незаконите миграције“, како би се избјегле негативне конотације, као и дехуманизација и криминализација тих лица. Стратегије је базирана на принципу да се заштита посебних група у контексту мјешовитих кретања не може спроводити изоловано од ширих трендова, политика и пракси које обликују глобалну мобилност. С тим у вези, Стратегија, поред осталог, тежи да осигура да политика управљања миграцијама, пракса и дискусије узимају у обзир међународне обавезе Црне Горе у заштити лица која траже међународну заштиту, избјеглица и апатрида, као и да препозна успостављени правни оквир за њихову заштиту.

Донијете су Смјернице за јачање етике и интегритета високих функционера извршне власти.  Циљ овог документа је да пружи подршку високим функционерима извршне власти у поштовању стандарда интегритета и јачање повјерења јавности у обављање њихових дужности, афирмација и унапређење достојанства и угледа ради остваривања заједничког добра и јавног интереса, као и јачање повјерења грађана у рад државних органа. Смјернице се односе на предсједника, потпредсједника и чланове Владе, државне секретаре у министарствима, савјетнике предсједника и потпредсједника Владе, старјешине органа управе, као и лица којима је престала наведена функција двије године по престанку функције.

Влада је донијела Програм за иновације 2021 – 2024. година. 

Донијет је и Програм подстицајних мјера у области руралног туризма за 2021/2022. годину. Програмом се дефинишу мјере, корисници, услови, износи критеријуми и поступак за додјелу средстава. За његову реализацију опредијељено је укупно 100.000 еура у оквиру три мјере: организовање етно-сајмова, развој иновативних туристичких производа и унапређење квалитета услуга и понуде у руралном туризму.

Влада је усвојила Извјештај о имплементацији Програма економских реформи за Црну Гору за период 2021-2023. година (за првих шест мјесеци 2021.године).

Усвојена је Информација о активностима на припреми Програма за унапређење Европске омладинске картице у Црној Гори за период 2022–2024. године. У циљу побољшања положаја и стварања бољих услова за младе ,препозната је потреба даљег развоја Европске омладинске картице у Црној Гори. Овај документ предвиђа интензивирање сарадње у пољу омладинске политике, а који се односе на: обезбјеђивање додатних попуста за младе у Црној Гори, већи степен информисаност младих, већу мобилност младих на нивоу Црне Горе и Европе, могућност за стицање додатних знања и вјештина у оквиру неформалног образовања, умрежавање младих са бизнис сектором и универзитетима и друго.

Влада је усвојила III Извјештај о спровођењу Конвенције о елиминацији свих облика дискриминације жена (CEDAW).

Донијет је План давања концесија за коришћење вода за изградњу хидроелектрана у Црној Гори за 2021. годину, којим је предвиђена додјела само једне концесије за изградњу мХЕ валоризацијом водног потенцијала из акумулације „Отиловићи“, у Пљевљима, уз постојећу брану, која би подразумјевала користишћење вишка воде која отиче из акумулације. Осим овог пројекта, Влада за 2021. годину не предвиђа додјелу концесија за потребе градње других мХЕ, у складу са опредјелјенјем да не треба подстицати изградњу нових мХЕ. Искључиви разлози којима се Влада руководила приликом доношења одлуке да се започну активности на додјели планиране концесије заснивају се на чињеници да ова мХЕ не нарушава нити угрожава како животну средину, тако ни локално становништво, будући да ће искористити водни потенцијал, као и велики дио постојећег система бране и других пратећих објеката, акумулације „Отиловићи“. Концесија ће бити директно додијељена ЕПЦГ, у складу са одредбом Закона о концесијама којом је прописано да није неопходно спроводити поступак јавног надметања у случају реализације концесије од стране привредног  друштва у коме држава има већинско власништво.

Влада је усвојила Информација о реализацији тендера по основу Јавног огласа за надметање у отвореном поступку за реализацију пројекта жичаре Котор-Ловћен. Тим поводом, задужена је Тендерска комисија да до краја октобра оконча преговоре са концесионаром и да извијести Владу о исходу преговора.

Поред осталог, Влада је усвојила Информацију о ситуацији у Авганистану и активностима у циљу разматрања пријема избјеглица. Имајући у виду да је Црна Гора посвећена активном учешћу у глобалним одговорима на хуманитарном плану, потврђујући да је кредибилан и поуздан партнер међународној заједници, Влада је одлучила да формира Међуресорску радну групу ради разматрања могућности за одговор на актуелну хуманитарну кризу и евентуалних капацитета за пријем ограниченог броја избјеглица, сходно пракси осталих чланица НАТО које су биле ангажоване у Авганистану.