67. сједница Владе Црне Горе - 20.04.2022.

Влада Црне Горе је, на 67. сједници одржаној 20. априла 2022. године којом је предсједавао премијер проф. др Здравко Кривокапић, усвојила Информацију о рјешавању питања даљег статуса сопствених акција Електропривреде Црне Горе АД Никшић. У Информацији се наводи да је Електропривреда Црне Горе акционарско друштво у коме је Држава власник 88,65 одсто акцијског капитала, а од 26. 09. 2019. године по основу истог има цца 98 одсто управљачких и свих остлих акција које из тога произилазе. ЕПЦГ је а 26. 09. 2019. године стекла 11.813.238 сопствених акција које су вриједности 10 одсто основног капитала. Ове акције не дају право гласа, право на дивиденду и друга права и не рачунају се у кворум Скупштине па Држава као већински акционар по том основу de facto стиче увећано учешће у ЕПЦГ. Ове сопствене акције ЕПЦГ је стекла одлукама Скупштине акционара односно већинског власника – Државе и Одбора директора у поступку реализације одредби Уговора о извршењу пут опције закљученог између Државе и компаније А2А. ЕПЦГ је дужна, у складу са Законом о привредним друштвима, исте отуђити у року од три године (најкасније до 26. 09. 2022. године) или ће бити поништене уз адекватно смањење акцијског капитала. Тим поводом, задужена је Електропривреда да настави са поступком отуђења сопствених акција путем продаје стратешком партнеру, као познатом стицаоцу, како не би дошло до умањења капитала и губитка уложених новчаних средстава друштва. Рок за реализацију обавезе је 30. јун 2022. године. Компанија је задужена и да обезбиједи процијену инвестиционе, фер тржишне и тржишне вриједности сопствених акција, кроз Елаборат урађен од стране референтног овлашћеног обрађивача.  Министарство капиталних инвестиција је задужено да формира Преговарачки тим који ће заступати Електропривреду у поступку проналажења стратешког партнера са јасно дефинисаним критеријумима приликом избора.   

Влада се упознала са Информацијом о препорукама за побољшање учинка одбора директора кроз јасне критеријуме за чланство. У Информацији су истакнути кључни критеријуми за избор чланова одбора директора који се односе на минимум нивоа квалификација образовања, године радног искуства у дјелатности друштва или у другим дјелатностима, као и то да члан одбора директора у привредним друштвима у већинском власништву државе не може обављати функцију у политичкој партији. Тим поводом, Влада је усвојила закључак којим се задужује Министарство финансија и социјалног старања да интензивира активности и обави додатне консултације са министарствима економског развоја, капиталних инвестиција, те јавне управе, дигиталног друштва и медија у вези са предложеним критеријумима за избор квалификиваних чланова одбора директора у привредним друштвима у већинском власништву државе, након чега ће Влади бити достављен коначан предлог на усвајање. 

Утврђен је Предлог закона о потврђивању Сингапурског уговора о жиговном праву. Основна карактеристика Сингапурског уговора је поједностављивање и усклађивање административних поступака за подношење националних или међународних пријава за робу и услуге. За сваки од поступака Сингапурски уговор предвиђа листу формалних услова коју је уговорна страна односно орган надлежан за пријем пријаве дужан да испуни. Сингапурски уговор такође доводи до поједностављивања самог поступка па тако предвиђа прихватање пријава за више класа што даље значи да се једна пријава може односити на више роба или услуга, без обзира да ли оне припадају једној класи или се односе на више класа Ничанске класификације. Циљ доношења Закона је унапређење система подношења пријава за регистрацију жигова, као и побољшање правне сигурности за подносиоце пријава и носиоце жигова. Такође, потврђивање Сингапурског уговора о жиговном праву, један је од захтјева Европске уније у поступку придруживања Црне Горе. 

Влада је усвојила Информацију о активностима на реализацији приоритетних пројеката из области пољопривреде јул-децембар 2021. године. У документу је детаљно описано осам приоритетних пројеката из области пољопривреде, њихов тренутни статус реализације, планиране активности у 2022. години, као и обавезе државних органа по том основу. 

Усвојена је Информација о учешћу Црне Горе на Свјетској изложби Expo 2025 Осака. У Информацији се наводи да ће се наредна Свјетска изложба одржати у Осаки, Јапан, у периоду од 13. априла до 13. октобра 2025. године под кровном темом „Дизајнирање друштва будућности за наше животе“ која обухвата три подтеме: „Спашавање живота“, „Оснаживање живота“ и „Повезивање живота“. Expo 2025 Осака биће прилика да се сагледа досадашњи напредак у постизању УН циљева одрживог развоја и убрзају иницијативе које су усмјерене ка испуњењу наведених циљева и да се подржи стварање друштва заснованог на принципима одрживости, инклузивности и различитости. Тема Expo 2025 треба да донесе одговоре на изазове времена у којем живимо, а које карактеришу појаве нових друштвених изазова, укључујући продубљивање економског јаза и појачани сукоби, али и развијање научних технологија, укључујући вјештачку интелигенцију и биотехнологију које би требало да донесу позитивне промјене, попут продужења животног вијека. С тим у вези, Влада је задужила Министарство економског развоја да координира пројектне активности и да потврди учешће Црне Горе на Свјетској изложби Expo 2025 Осака. 

Влада је усвојила Информацију о статусу стратешких планова развоја у јединицама локалне самоуправе у Црној Гори. У дискусији је наглашено да је Министарство јавне управе, дигиталног друштва и медија вршило редовни управни надзор над примјеном Закона о локалној самоуправи у свим јединицама локалне самоуправе, у погледу примјене одредби члана којим је прописано да Скупштина општине доноси стратешки план развоја општине. Констатовано је да осам скупштина општина нијесу усвојиле стратешке планове развоја, и то скупштине општина Бијело Поље, Будва, Мојковац, Никшић, Плав, Шавник, Улцињ и Жабљак. Стратешко планирање на локалном ниову представља основни развојни механизам, захваљујући којем се стварају услови да општине сврсисходно и плански валоризују своје потенцијале. Посредством примјене механизма стратешког плана развоја конкретно и објективно се могу утврдити изазови са којима се сусријећу локалне управе, на основу чега се приступа њиховом рјешавању, а уједно може се пратити ефикасност и ефективност рада локалних управа. У циљу спречавања постојања негативних појава неизвршавања законских обавеза на локалном нивоу у дужем временском трајању, Влада је задужила Министарство јавне управе, дигиталног друштва и медија и Министарство економског развоја да предузму мјере управног надзора над примјеном прописа који утврђују обавезу доношења стратешког плана развоја и да до 31. децембра 2022. године о томе информишу Владу, као и да у складу са динамиком поступања општине у овом дијелу предузму даље законске мјере. 

Усвојена је Информација о предлогу активности које је неопходно предузети у органима државне управе у циљу подизања сајбер безбједности на већи ниво. У процесу дигитализације и виртуелизације посебна пажња мора се посветити заштити дигиталних сервиса преко којих се врши размјена осјетљивих података, обављају финансијске трансакције и слично. Имајући у виду да је евидентан повећани интензитет сајбер напада, Савјет за информациону безбједност дао је препоруке да се интензивира реализација активности из Акционог плана Стратегије сајбер безбједности 2022-2026, као и да се предузму одређени кораци како би сви актери били спремнији да одговоре на пријетње и изазове, а који, између осталог, подразумијевају: припремање материјала за обуке из области сајбер безбједности са пратећим упутствима, реализацију прве сајбер вјежбе, ажурирање листе локалних ЦИРТ тимова, као и формирање интересорног оперативног тима за подршку у рјешавању сајбер инцидената. 

Влада је усвојила Информацију о потреби потписивања Другог додатног протокола уз Конвенцију о рачунарском криминалу о унапријеђеној сарадњи и откривању елелкронских доказа и прихватила текст Протокола. Препознајући све већу употребу информационе и комуникационе технологије, укључујући интернет услуге, и растући рачунарски криминал који представља пријетњу демократији и владавини права и који многе државе сматрају и пријетњом по људска права, Протокол за циљ има да додатно унаприједи сарадњу у вези са рачунарским криминалом и способност органа кривичног правосуђа да прикупљају доказе у електронској форми за било које кривично дјело за потребе конкретних кривичних истрага или поступка путем додатних алата који се односе на ефикаснију узајамну помоћ и друге облике сарадње надлежних органа. Сврха овог Протокола је да допуни Конвенцију о рачунарском криминалу, као и Додатни протокол уз Конвенцију који се односи на кажњавање аката расизма и ксенофобије учињених путем рачунарских система, чиме се омогућава сарадња и у ванредним ситуацијама (тј. у ситуацијама када постоји значајан и непосредан ризик по живот или безбједност било ког физичког лица), као и директна сарадња између надлежних органа и пружалаца услуга и других субјеката. 

Усвојена је Информација о реализацији Уговора о концесији за изградњу мХЕ на дијелу водотока Скрбуша. У Информацији је наведено да је, у складу са ранијим закључцима Владе, концесионар „Hydro Logistics“ доо у писаној форми обавијештен о постојању разлога за раскид Уговора и да му је одређен примјерен рок од 90 дана за извршење уговорне обавезе завршетка радњи из II Фазе Плана реализације који истиче 18. 4. 2022. године. У међувремену, током трајања примјереног рока, Концесионар се обратио Министарству капиталних инвестииција захтјевом да се размотри могућност ревидовања претходно донијете одлуке, наводећи низ разлога за неизвршавање уговорне обавезе. Тим поводом је ресорно министарство задужено да упути налог за инспекцијску контролу надлежном органу, у циљу провјере испуњености обавезе концесионара „Hydro Logistics“ у погледу завршетка радњи из II Фазе Плана реализације, у складу са Уговором. 

Влада је усвојила Информацију о реализацији јавног огласа за достављање понуда за додјелу уговора о концесији за детаљна геолошка истраживања и експлоатацију неметаличне минералне сировине техничко-грађевинског камена лежишта „Платац", општина Котор. У Информацији се констатује да је у поступку јавног надметања достављена једна понуда, и то д.о.о. „Carinvest“ из Котора, која је након спроведеног вредновања по основу утврђених критеријума од стране Тендерске комисије добила статус прворангираног понуђача, са додијељених 100 бодова. С тим у вези, Влада је донијела Одлуку о додјели концесије друштву „Carinvest“, прихватила Уговор о концесији и овластила Министра капиталних инвестиција да, у име Владе, потпише Уговор. 

Усвојена је Информација о исплати средстава по основу члана 2 став 2 Споразума о раскиду Споразума о изградњи, функционисању и трансферу (BOT) пута Мељине – Петијевићи, број OV-II-8/2007 од 10.01.2007. године. У Информацији се подсјећа да је на иницијативу општине Херцег-Нови о укидању наплате путарине на дионици пута Мељине – Петијевићи, у складу са закључцима Владе, споразумно раскинут Споразум о изградњи, функционисању и трансферу (BOT) између Општине, компаније Universal Monte д. о. о. и Владе Црне Горе – Министарства финансија и социјалног старања. У том контексту, Влада је задужила Министарство финансија и социјалног старања да, по основу обавезе предвиђене Споразумом о раскиду, друштву Universal Monte исплати износ од четири милиона еура.

Влада је усвојила Извјештај о спровођењу Националне стратегије родне равноправности 2021-2025. са Акционим планом за 2021. годину који садржи детаљан преглед и статус реализације планираних активности. Будући да су Закон о Буџету и Национална стратегија, са Акционим планом 2021-2022 године донешени у трећем кварталу прошле године, реализација предвиђених мјера за 2021. годину није могла бити остварена планираном динамиком, па ће Министарство правде, људских и мањинских права са носиоцима мјера сагледати могућности да се поједине од преосталих мјера реализују у текућој години. Реализација активности из овог плана финансирана је углавном пројектним средствима дугогодишњих партнерских међународних организација (Мисија OEBS-а, Канцеларије UNDP), те донаторским средставима.

Усвојен је Извјештај о раду Дисциплинске комисије за 2021. годину. У дискусији је наглашено да је Дисциплинска комисија у извјештајном периоду имала укупно 215 предмета, од којих је у периоду од 1. јануара 2021. године до 31. децембра 2021. године примила нових 122 предмета и уз то поступала у извршењу пресуда Управног суда у поновном поступку у још 14 предмета. Из претходног периода пренијето је 79 предмета. У том периоду завршено је укупно 139 предмета, а остало је неријешено 76 од којих је у 31-ом (7 предмета је из 2021. године) донијето рјешење о прекиду дисциплинског поступка сходно Закона о управном поступку.