Ауторско и сродна права

АУТОРСКО И СРОДНА ПРАВА

Законом о ауторском и сродним правима („Службени лист ЦГ“, бр. 37/11, 53/16, 145/21, 48/24 и 84/24) утврђује се право аутора књижевних, научних и умјетничких дјела (ауторско право), права интерпретатора, произвођача фонограма, филмских продуцената, радиодифузних организација, и издавача (сродна права), посебна (суи генерис) права произвођача база података, ауторско уговорно право, колективно остваривање ауторског и сродних права и посебних права прозвођача база података и заштита ауторског и сродних права.

Ауторско дјело је индивидуална духовна творевина из области књижевности, науке и умјетности, која је изражена на одређени начин.

Ауторским дјелима сматрају се нарочито:

- говорна дјела (предавања, говори, бесједе и сл.),
- писана дјела (романи, поезија, чланци, приручници, студије, монографије, рачунарски програми и сл.),
- музичка дјела, са ријечима или без ријечи,
- драмска, драмско-музичка, кореографска, луткарска и пантомимска дјела,
- фотографска дјела и дјела створена у процесу сличном фотографији
- аудиовизуелна дјела,
- дјела ликовне умјетности (цртежи, графике, слике, скулптуре и сл.),
- дјела архитектуре (скице, планови, изграђени објекти са подручја архитектуре, урбанистичког планирања и пејзажне архитектуре и сл.),
- дјела примијењене умјетности и индустријског дизајна,
- картографска дјела (туристичке карте, ауто карте, топографске карте, тематске карте и сл.),
- презентације научне, наставне или техничке природе (технички цртежи, планови, стандарди, експертска вјештачења, тродимензионалне презентације и сл.).

Ауторско правна заштита не обухвата:

- идеје, принципе и открића,
- службене текстове и преводе из области законодавства, управе и правосуђа,
- изразе традиционалне културе (фолклорна дјела),
- дневне вијести или друге податке, који имају карактер обичних медијских информација.

Аутор је физичко лице које је створило ауторско дјело.

Ако је ауторско дјело створено заједничким стваралачким радом два или више лица и чини недјељиву цјелину, аутори тог дјела се називају коаутори.

Аутор стиче ауторска права тренутком настанка дјела.

Ауторско право обухвата:

- морална права којима се штите духовне и личне везе аутора са дјелом (право прве објаве, право ауторства, право на поштовање дјела и право покајања)
- имовинска права којима се штите економски интереси аутора (аутор има искључиво право да дозволи или забрани: право умножавања, право дистрибуирања, право давања у закуп, право давања на послугу, право јавног извођења, право јавног саопштавања са фонограма или видеограма, право јавног приказивања, право емитовања, право реемитовања, право кабловске ретрансмисије, право јавног саопштавања дјела које се емитује, право на друго јавно саопштавање, право стављања дјела на располагање јавности, право на прераду дјела и право аудиовизуелне адаптације)
- друга права аутора (право на приступ дјелу, право слијеђења и право на накнаду)

У сродна права спадају права оних лица која у обављању својих дјелатности користе туђа ауторска дјела. Ова лица улажу техничка и новчана средства, као и своје таленте како би изразили на одређен начин и представили ауторска дјела. Врсте сродних права су:

- права интерпретатора,
- права произвођача фонограма,
- права филмских продуцената,
- права радио дифузних организација и
- права издавача.

СЛОБОДНО КОРИШЋЕЊЕ

Без стицања одговарајућег ауторског имовинског права и без плаћања накнаде, дозвољено је за потребе лица са инвалидитетом користити ауторско дјело:

1. за прилагођавање ако дјело није доступно у траженом облику;
2. ако се коришћење директно односи на инвалидитет тих лица;
3. ако је коришћење ограничено на обим потребан за одређени инвалидитет;
4. ако се обавља без непосредне или посредне имовинске користи.

Без стицања одговарајућег имовинског права и без плаћања накнаде, дозвољено је:

1. кориснику или лицу које дјелује у његово име да изради примјерак у приступачном формату ауторског дјела или предмета сродног права којем корисник има законити приступ, у сврху искључивог коришћења од стране корисника, и
2. овлашћеном лицу да изради примјерак у приступачном формату ауторског дјела или предмета сродног права којем овлашћено лице има законити приступ и да примјерак у приступачном формату дистрибуира, саопшти јавности, стави на располагање или да на послугу кориснику или другом овлашћеном лицу на непрофитној основи, ради искључивог коришћења од стране корисника.

 Овлашћено лице је Јавна установа Библиотека за слијепе Црне Горе, Јавна установа Национална библиотека Црне Горе "Дурђе Црнојевић", организације лица са инвалидитетом и невладине организације које корисницима на непрофитној основи пружају услуге образовања, оспособљавања, прилагођеног читања или приступа информацијама, као један од примарних циљева и активности због којих су основане, а које су као такве утврђене статутом тих организација, и које су уписане у регистар овлашћених лица.

Ради уписа у регистар овлашћених лица, установе и организације подносе захтјев Министарству економског развоја уз који се подноси статут установе или организације и Законом прописана правила. 

ОСТВАРИВАЊЕ ПРАВА

Аутор и носилац сродних права могу остваривати своја права индивидуално или колективно.

Индивидуално остваривање права врши се лично или преко заступника.

Колективно остваривање права врши се преко организација за колективно остваривање права. Дјелатност колективног остваривања ауторског и сродних права може да се обавља само на основу дозволе Министарства економског развоја.

У Црној Гори три организације имају дозволу за обављање дјелатности колективног остваривања права, и то:

- Организација за заштиту права аутора музике Црне Горе - ПАМ ЦГ ПАМ ЦГ – Права аутора музике Црне Горе
- Организација за заштиту права филмских продуцената у Црној Гори - А-ПРАВА Монтенегро - Организација за заштиту права филмских продуцената у Црној Гори
- Невладино удружење “Интерпретатори Црне Горе“ - ИНЦГ - Интерпретатори Црне Горе

ЕВИДЕНЦИЈА ПРЕДМЕТА ЗАШТИТЕ

Ради обезбјеђења доказа носиоци ауторског и сродног права могу да депонују копије својих предмета заштите код Министарства економског развоја.

Министарство економског развоја је дужно да води евиденцију о депонованим копијама по врстама ауторских дјела и предметима сродних права.

Депоновање није обавезно и не утиче на почетак трајања ауторског права, јер аутор стиче ауторска права тренутком настанка дјела.

Правилником о депоновању и евиденцији ауторских дјела и предмета сродних права ("Службени лист ЦГ", број 30/12) ближе се уређују услови које треба да испуњавају копије ауторских дјела и предмета сродних права (предмети заштите) које се депонују код Министарства економског развоја и садржај евиденције депонованих предмета заштите.

Захтјев се подноси на обрасцима и то:

- Образац А за предмете ауторских права,
- Образац С за предмете сродних права.

Обрасци се подносе у два примјерка непосредно у писарници Дирекције за интелектуалну својину (Булевар Светог Петра Цетињског број 147, Подгорица) или путем поште.

Уз захтјев се прилаже:

- копија или друга форма предмета заштите са потписом носиоца права,
- пуномоћје, ако се захтјев подноси преко пуномоћника,
- пуномоћје колективног заступника интерпретатора који колективно учествују у интерпретацији (чланови оркестра, хора, плесачког ансамбла, позоришне групе и др.),
- доказ о уплати административне таксе.

Административна такса за депоновање дјела је 25,00€. Рачун за уплату административних такси је: 832-3161910-97.