Пред Црном Гором је и достизање препорука Свјетске здравствене организације (СЗО) да четири одсто укупног броја становништва буду добровољни даваоци, јер се тај проценат сматра довољним за обезбјеђивање стабилнилних резерви крви.
Пола вијека након што су у свијету забиљежена прве успјешне трансфузије крви, основана је и прва трансфузиолошка станица у Црној Гори, на Цетињу.
Из године у годину број давалаца расте, мијења се и структура давалаца – па половину давалаца данас чине они који крв дају ненамјенски.
У Заводу за трансфузију теже да добровољно давалаштво буде 100 одсто ненамјенско.
Пред Црном Гором је и достизање препорука Свјетске здравствене организације (СЗО) да четири одсто укупног броја становништва буду добровољни даваоци, јер се тај проценат сматра довољним за обезбјеђивање стабилнилних резерви крви.
Стефан Јелушић из Подгорице први пут је крв дао намјенски.
Тада, како је рекао, није имао представу о томе шта је давање крви и због чега треба да неко да крв.
Стефан Јелушић је први пут крв дао за члана породице, сада је ненамјенски давалац фото: Ђорђе Цмиљанић
“Свим особама углавном прво буде намјенски, за некога, мени је било за једног члана породице. Након тога сам почео да добровољно дајем, јер сам видио да је то једна добра ствар, која мене лично испуњава, чини ми неко задовољство, осјећам се врло пријатно након тога, као да сам постигао нешто и драго ми је кад сам још чуо након тога да спасавам чак три живота једном донацијом, то је било баш охрабрујуће”, прича он.
Стефан је прије неколико година формирао и Фејсбук групу Добровољни даваоци крви, чији је циљ да пружи информације о акцијама добровољног давања крви на територији Црне Горе и да укаже на потребу добровољног давалаштва.
Историја трансфузије у свијету и Црној Гори
Прве успјешне хумане трансфузије везују се за откриће крвних група почетком двадесетог вијека (1900-1902), подсјећају из Завода за трансфузију крви.
“Ово откиће Лајндштајнера (Ландстеинер) и сарадника је заслужило Нобелову награду. Крвне групе су насљедне биолошке карактеристике, непромјенљиве током живота код здравих људи. Осим компатибилности крвних група за успјешну трансфузију је било кључно увођење антикоагуланаса (супстанци против згрушавања крви), као и адекватних конзерванаса за дуже чување крви”, појашњава др Ангелина Цвијовић Ранитовић, специјалиста трансфузијске медицине у Заводу.
Вријеме ратова почетком 20. вијека, како је додала, било је стимуланс за преиспитивање значаја трансфузије крви у третману рањеника. Године 1918. у америчкој војној болници организована је прва банка складиштене крви.
“Двадесети вијек је вијек наглог развоја трансфузиолошке науке и праксе са развојем серологије, генетике, имунологије, хемостазе и низа технолошких достигнућа. Почеци трансфузиолошке службе у Црној Гори биљеже се након Другог свјетског рата и радом храбрих ентузијаста и љекара који препознају значај трансфузиолошлке дјелатности, 1947. године на Цетињу оснива се прва трансфузиошка станица, а онда се 1953. године премјешта у Општу болницу Титоград и наставља свој развој мијењајући организацију до 2002. године када прераста у Центар за трансфузију крви Клиничког центра Црне Горе, једине здравствене установе терцијерног нивоа у држави”, каже Цвијовић Ранитовић.
Данашњи Завод за трансфузију крви основан је 14. децембра 2011. Та јавна установа обједињује трансфузиолошку дјелатност на територији Црне Горе, а њен рад као самосталне установе, у систему здравства Црне Горе, успостављен је првог јула 2012, након обезбјеђивања финансијских средстава за њено функционисање, подсјећа Цвијовић Ранитовић.
Добровољни даваоци крви у Црној Гори имају и свој дан, који се обиљежава 11. маја.
Према Закону о здравственом осигурању, добровољни даваоци који су крв донирали више од десет пута, ослобођени су плаћања партиципације у здравственим установама примарног, секундарног и терцијарног сектора.
Улога ЕУ
Један од захтјева процеса приступања Европској унији у области јавног здравља и заштите потрошача (поглавље 28) је да организација и рад трансфузиолошке службе буду у потпуности усклађени са директивама и стандардима ЕУ.
У том смислу, Завод је од 2012. до 2014. реализовао пројекат ЕУ ИПА (Инструмент за претприступну подршку) 2010 “Трансфузија крви у Црној Гори”. Тим пројектом, како појашњава Цвијовић Ранитовић, поред осталог, обезбијеђен је нови простор – зграда у Подгорици у којој се данас налази Завод за трансфузију. Тај објекат отворен је у септембру 2015.
Поред тога, према ријечима Цвијовић-Ранитовић, кроз пројекат је обезбијеђена нова опрема, успостављен и информациони систем, као и развој и примјена система квалитета уз успостављање интерних и екстерних контола, подизање нивоа давалаштва крви и измјена структуре давалаца, обука особља, усклађивање законских прописа са законодавством ЕУ, имплементација смјерница добре произвођачке праксе (Гоод Працтице Гуиделинес, ГПГ) и још много тога у дневном раду.
Цвијовић Ранитовић казала је да је ЕУ пројекат оцијенила као “један од изузетно успјешно реализованих ЕУ ИПА пројеката”. Вриједност пројекта је око 4.841.101 еура, од чега је ЕУ учествовала са 1.800.000 еура.
Изградњом нове зграде Завода, како је саопштено у вријеме отварања, Црна Гора је обезбиједила адекватан простор, а ЕУ лабораторијски намјештај и савремену опрему. Едукација медицинског особља који је укључен у процес обезбјеђења, припреме и примјене сигурне крви, спроведена је у сарадњи са СЗО.
Да буде више жена
У току протекле године, на територији Црне Горе прикупљено је 16.709 јединица крви. Из Завода за трансфузију казали су да је за исти период пацијентима укључено 28.256 компоненти крви.
“Из једне јединице крви стандардизованим процесима издвајања, тестирања добијамо и до четири крвне компоненте, које у потпуности одговарају прописаним стандардима квалитета”, појашњава Цвијовић Ранитовић.
У прошлој години, удио жена међу даваоцима био је око 10 одсто. Из Завода кажу да је циљ да тај проценат буде већи.
“Удио жена међу даваоцима крви у прошлој години је био око 10 одсто, а циљ нам је да регрутујемо већи проценат жена које дарују крв. Највећи удио давалаца крви, око 75 одсто, јесте старосне доби од 25 до 50 година”, каже Цвијовић Ранитовић.
Из Завода за трансфузију додају и да је број давалаца крви у порасту из године у годину, да се мијења и структура у корист добровољних ненамјенских давалаца крви, да је удио ненамјенских давалаца до прије 10 година износио 20 одсто, а да данас он износи 50 одсто.
“Наш крајњи циљ је 100 одсто добровољно ненамјенско давалаштво крви. У 2020. години остварен је ниво добровољног давалаштва од 2,7 одсто. Стремимо препорукама СЗО од четири одсто, јер се тај проценат становништва који добровољно даје крв сматра довољним за обезбјеђивање стабилнилних резерви крви”, каже Ангелина Цвијовић Ранитовић.
Ко може да дâ крв
Основни услов да би неко могао да дâ крв је да је особа доброг општег здравственог стања и да испуњава неке основне критеријуме.
Давалац може да буде особа која има између 18 и 65 година, да има више од 50 килограма), у вријеме давања да тјелесна температура даваоца не прелази 37 степени Целзијуса.
У тренутку давања крви, и ниво крвног притиска мора да буде између 100/60 ммХг до 160/100, а пулс 50 до 100 откуцаја за минут.
Прије давања крви, потенцијални давалац приступа регистрацији, када попуњава трансфузиолошки упитник, након тога се упућује на лабораторијски и љекарски преглед.
Љекар потом, према установљеним критеријумима, одлучује да ли је особа подобна за давање крви или се сврстава у групу привремено или трајно одбијених давалаца.
Мушкарци крв могу даривати до четири пута годишње, са размаком међу даривањем од три мјесеца, а жене до три пута годишње, са размаком даривања крви до четири мјесеца.
Добровољни давалац крви Стефан Јелушић каже да он крв даје на пола године, да је до сада достигао 16 донација.
“Неки циљ ми је засада до 50 давања крви, али видјећемо како све то буде ишло, јер некад не можете дати крв због неких здравствених разлога или сте путовали негдје…”, каже он.
Давање крви у вријеме епидемије коронавируса
Из Завода за трансфузију крви казали су да је у вријеме епидемије коронавируса, која је у Црној Гори на снази од марта 2020, број давалаца крви смањен за око 2.500.
“Упркос томе, Завод је успијевао да успјешно збрињава пацијенте крвним компонентама, с обзиром на то да су планирани програми елективних интервенција били смањени, превасходно у Клиничком центру Црне Горе”, казала је Цвијовић Ранитовић.
Епидемија коронавируса дијелом је ограничила несметан долазак давалаца крви. Из Завода кажу да та ограничења превазилазе заказивањем донација, уз поштовање прописаних мјера за превенцију инфекције.
Додатно, уз редовни, потенцијални даваоци попуњавају допунски ковид-19 упитник, са циљаним питањима о изложености или могућем ризику од ковид-19 инфекције.
“Врши се мјерење тјелесне температуре, а тек након тога се приступа уобичајеној процедури приликом даривања крви. Ако је давалац већ прележао ковид-19, крв може да да након 14 дана од изљечења – уколико се радило о блажој клиничкој форми болести. Тај период може бити и дужи уколико су посљедице по здравље потенцијалног даваоца крви присутне, након тежих облика овог системског обољења”, каже Цвијовић Ранитовић.
Потенцијални даваоци крв могу да дају и након вакцинације против коронавируса, а када то могу да учине зависи од врсте примијењене вакцине.
“У зависности од врсте примијењене вакцине, успјешно вакцинисаних, потенцијаних давалаца крви, период одлагања даривања крви се протеже до неколико недјеља, укључујући и период након ревакцинације. Та околност свакако утиче на већи број одбијених давалаца крви и на смањење резерви крви у периоду у којем се планира масовнија имунизација старосних група становништва подобног за даривање крви”, појашњава Цвијовић Ранитовић.
У Заводу се надају да ће, упркос пандемији, све већи број грађана спознати важност хуманог, одговорног геста даривања крви.
“И помоћи нам да заједно помогнемо свим пацијентима којима је трансфузија крвним компонентама дио лијечења”, поручују из Завода за трансфузију.
Инсталирај апликацију “Даруј крв”
“Даруј крв” је мобилна апликација Завода за трансфузију, која омогућава једноставно заказивање, управљање и праћење донација, као и увид у личну историју и залихе крви. Регистровани корисници добијају и обавјештења у случају хитне ситуације и потребе за одређеном крвном групом.
Апликација је доступна за андорид и иОС уређаје и бесплатна је за коришћење.
ИЗВОР: Портал Вијести