ЕУ солидарност од преко 110 милиона и то није све

Европска унија је, од почетка пандемије, Црну Гору помогла са 113 милиона еура, али је и даље чврсто уз нашу земљу у борби против ковида-19, поручили су из Делегације ЕУ за Портал РТЦГ. Из Министарства здравља су нам саопштили како имају увјеравања да ће, и у наредном периоду, ЕУ подржати реализацију планираних активности и иновативних програма, које ће спроводити на свим нивоима здравствене заштите, како би се што ефикасније изборили са корона вирусом.

 

У протеклих годину могле су се чути оцјене да ЕУ, у доба пандемије, није показала довољан ниво солидарности са Западним Балканом.

Истраживања јавног мњења које је радила Агенција Де Фацто, у периоду 15. новембар – 11. децембар 2020. године, на узорку од 1006 испитаника показало је да половина грађана зна за помоћ ЕУ у доба пандемије Ковида 19. На питање шта мислите, која држава или заједница држава је највећи страни финансијски донатор у Црној Гори, 44,7 одсто грађана је одговорило да је то ЕУ. Сличну анкету спровели смо и на Порталу РТЦГ.

Шта кажу чињенице? Када се подаци обједине, долазимо до закључка да је поред финансијске помоћи од преко 110 милиона еура, Европа донирала и много више од тога.

Из Делегације ЕУ је Порталу РТЦГ саопштено да је Унија од почетка пандемије дјеловала брзо и одлучно, мобилишући врло значајан пакет бесповратне финансијске подршке вриједан 53 милиона еура и 60 милиона макрофинансијске помоћи Црној Гори.

“Донирали смо 100 болничких медицинских респиратора, 10 модерних дигиталних рендгенских уређаја и преко два милиона комада личне заштитне опреме. Поред тога, ЕУ и њене државе чланице донирале су стотине хиљада комада личне заштитне опреме кроз Механизам цивилне заштите”, наводе из Делегације.

Средства ЕУ ће се, како наводе, такође користити за изградњу два нова болничка крила у Подгорици и обнављање десетак лабораторија.

“Европска комисија је усвојила и пакет од 70 милиона еура у оквиру Инструмента претприступне подршке (ИПА ИИ), за помоћ у финансирању приступа западнобалканских партнера ковид-19 вакцинама које су набавиле државе чланице ЕУ. Пакет ће се исплаћивати у виду бесповратних средстава, која ће помоћи у покривању трошкова вакцина за приоритетне групе у региону и потребне опреме за вакцинацију”, поручују из Делегације ЕУ.

Поред тога, Европска унија је у партнерству са Свјетском здравственом организацијом (СЗО) покренула нови регионални пројекат, вриједан више од седам милиона еура, за подршку сигурној и ефикасној вакцинацији становништва широм Западног Балкана.

“Тај пројекат помоћи ће у припреми региона за ефикасан пријем и примјену ковид-19 вакцина, укључујући вакцине примљене кроз Ковакс и механизам ЕУ за дијељење вакцина с државама чланицама ЕУ”, наводе из Делегације за Портал РТЦГ.

Економски и инвестициони план од девет милијарди еура

Такође, Европска комисија је Црној Гори додијелила око 200 хиљада еура додатне подршке као допринос борби против Ковида-19. Донација је дио пакета предложеног од стране ЕК, вриједног готово 530 милиона еура, додатне подршке кроз Фонд солидарности ЕУ за заштиту јавног здравља у борби против коронавируса.

Уз средства за борбу против ковида и редовне претприступне фондове, успостављен је и Економски и инвестициони план, с подршком и гаранцијама у вриједности од девет милијарди еура, чији је циљ покретање инвестиција од 20 милијарди еура како би се подржао дугорочни опоравак цијелог Западног Балкана

Тим Европа, који окупља ЕУ и њене државе чланице, један је од главних донатора који Коваксу доприноси с више од 2,2 милијарде еура, укључујући 900 милиона еура које је недавно опредијелила Њемачка.

Прве вакцине из Ковакс система Црна Гора је добила 28. марта – 24.000 доза вакцине АстраЗенека.

Важно је навести и да је у години коронавируса подршка ЕУ у Црној Гори била никада већа у истраживањима јавног мњења.

Помоћ ЕУ и држава чланица стиже и даље.

У претходне двије седмице добили смо двије испоруке личне заштитне опреме из резерви инструмента ресцЕУ, у оквиру Механизма Европске уније (ЕУ) за цивилну заштиту.

Билчик: Власти ЦГ да на најбољи начин искористе помоћ ЕУ

И шеф Делегације Европског парламента (ЕП) за односе са Црном Гором Владимир Билчик, у изјави за Портал РТЦГ, подсјећа на помоћ ЕУ од 113 милиона еура.

Билчик каже да је ЕУ солидарност показала и кроз Ковакс систем, кроз који смо већ добили 24.000 вакцина АстраЗенека.

“Црна Гора ће добити укупно 248.800 доза вакцина путем Ковакса”, каже Билчик.

Истиче и да је ЕУ забринута за црногорску економију, али поручује и да се спремимо за будућу помоћ.

“Црна Гора је земља кандидат за ЕУ, па смо наравно забринути за утицај пандемије ЦОВИД-19 на црногорску економију. Ми у Европском парламенту охрабрујемо власти Црне Горе да на најбољи начин искористе помоћ ЕУ, како би ублажили утицај кризе и како би били спремни за даљу помоћ Црној Гори у мјесецима који долазе”, закључио је Билчик за Портал РТЦГ.

Министарство здравља захвално на великој подршци

Из ресора министарке здравља Јелене Боровинић Бојовић, Порталу РТЦГ, су саопштили да је Европска унија у вријеме пандемије пружила Црној Гори велику финансијску подршку, како би се ублажили економски и друштвени ефекти кризе изазване коронавирусом.

Министарка Боровинић Бојовић јавно је изразила велику захвалност Делегацији ЕУ на несебичној помоћи у борби против пандемије која је, како је казала, допринијела подизању квалитета пружања здравствене заштите инфицираним пацијентима у црногорским здравственим установама.

“Министарство здравља има увјерење да ће и у наредном периоду ЕУ пружити подршку на реализацији планираних активности и иновативних програма, који ће се спроводити на свим нивоима здравствене заштите, како би се што ефикасније изборили са корона вирусом”, саопштено нам је из тог ресора.

Како је раније саопштила шефица Делегације Европске уније у Црној Гори Оана Кристина Попа, ЕУ од избијања пандемије корона вируса до децембра прошле године обезбиједила је Црној Гори бесповратну финансијску помоћ вриједну 53 милиона еура, као и додатних 60 милиона еура изузетно повољних кредитних средстава.

“Министарство здравља има увјерење да ће и у наредном периоду ЕУ пружити подршку”

“Ова издашна финансијска помоћ ЕУ, појаснила је тада амбасадорка, била је намијењена, прије свега, за унапређење здравствених услуга, али и као помоћ секторима и појединцима који су највише погођени кризом. Дио бесповратне финансијске помоћи ЕУ биће усмјерен на изградњу двије нове клинике у оквиру Клиничког центра Црне Горе и то Клинике за инфективне болести и Клинике за дерматовенерологију”, поручују из ресора Јелене Боровинић Бојовић.

Портпаролка Европске комисије Ана Писонеро Хернандез подсјетила је раније да је ЕУ вец́ највец́и пружалац финансијске помоц́и Црној Гори, највец́и инвеститор и трговински партнер.

За инфективну болницу 8,5 милиона еура

ЕУ је раније донирала и 8,5 милиона еура за изградњу Клинике за инфективне болести.

Министарка здравља Јелена Боровинић Бојовић казала је да је тендерски досије за тај пројекат упућен Делегацији ЕУ на одобрење, а када буде прихваћен ићи ће се у расписивање тендера. Новац од ЕУ је добијен из ИПЕ 2018.

“Можемо рећи да је започео процес финалне реализације овог веома важног пројекта. У претходним мјесецима припремљен је тендерски досије за изградњу и надзор Клинике за инфективне болести од стране МЗ, који претходно није био завршен и достављен управи Јавних радова на даљу надлежност. Из Управе јавних радова неколико пута смо имали састанке како бисмо усагласили проблеме”, казала је Боровинић Бојовић раније у Скупштини.

Јаћимовић: ЕУ спријечила разорније економске ефекте

Професорица Економског факултета Данијела Јаћимовић каже, за Портал РТЦГ, да је пандемија коронавируса значајно погодила европску економију, али захваљујући изузетно снажном и вишеструком одговору економске политике на кризу, како наводи, спријечени су разорнији економски ефекти по ЕУ.

“Ипак остварен је значајан пад реалног БДП-а од 7% у 2020. години, што је његов највећи пад од Другог светског рата, према извјештају Међународног монетарног фонда Глобал Ецономиц Оутлоок. Исти извјештај предвиђа, да би 2021. могла бити година опоравка са растом од 4,7%”, каже Јаћимовић у изјави за Портал РТЦГ.

Како истиче, широм Европе владе су примијениле велике фискалне пакете за подршку домаћинствима и фирмама, који су сачували најмање 54 милиона радних мјеста.

“Ипак, снага опоравка пресудно ће зависити од тока пандемије, понашања људи и степена континуиране подршке економске политике”, поручује Јаћимовић.

Предсједница европске централне банке Кристин Лагард је недавно јасно истакла да је фискална политика и даље кључни иструмент у борби против економских посљедица пандемије, гдје амбициозни и координирани фискални стимуланси морају остати како би се подржала тражња, а тиме и подржао економски опоравак.

“Подршка се мора наставити и предузећима и домаћинстима. У том циљу Европска централна банка је увела нови флексибилни инструмент, хитни подстицајни пакет Ковид-19, прошле године, који укључује куповину државних и корпоративних обвезница дизајнираних за упумпавање новца у економије земаља чланица, одржавајући ниске каматне стопе и пружајући предузећима приступ јефтиним кредитима. Компаније су користиле ове зајмове за плаћање радника, током пандемије”, наводи Јаћимовић.

Европска централна банка је, како додаје, уз програм дугорочног европског буџета (НеwГенератионЕУ) у износу од  1,8 билиона еура, додала 607 милијарди долара, у децембру 2020, чиме је вриједност укупних средстава достигла 2,2 билиона долара.

“Флексибилност која долази из ЕЦБ се огледа у времену трајања овог инструмента, гдје је рок продужен до марта 2022. године, односно до престанка пандемије”, закључује Јаћимовић у анализи.

Маја ЛАЛИЋ БУРЗАНОВИЋ, Портал РТЦГ

Прича је награђена на конкурсу за најбољи новински чланак о процесу приступања Црне Горе ЕУ у оквиру пројекта ЕУ4МЕ, који финансира Европска унија