Финансирање тероризма и фазе финансирања тероризма

Финансирање тероризма

Финансирање тероризма је прикупљање и дистрибуција средстава са намјером да се искористе за вршење терористичких аката, као и за финансирање активности терористичких организација или индивидуалних терориста.

Финансирањем тероризма у смислу Закона о СПНФТ, сматра се нарочито:

            1) обезбјеђивање, стављање на располагање или прикупљање новчаних средстава или имовине, на било који начин, посредно или непосредно, са намјером да се употријебе или ако се зна да ће се у цјелости или дјелимично употријебити за извршење терористичког акта, односно покушај њиховог обезбјеђивања, стављања на располагање или прикупљања на било који начин, посредно или непосредно, са намјером да се употријебе или уз сазнање да могу бити употријебљени у цјелости или дјелимично:

            - за припремање или извршење терористичког акта у смислу овог закона,

            - за финансирање организација које за циљ имају вршење дјела из алинеје 1 ове тачке или припадника тих организација или појединца који за циљ има вршење тих дјела, или

            - од стране терориста или терористичких организација у било коју сврху;

            2) подстрекавање или помагање у обезбјеђивању или прикупљању новчаних средстава или имовине из тачке 1 овог члана.

Фазе финансирања тероризма

Финансирање тероризма се састоји од неколико фаза које карактеришу различити учесници и различити механизми, а сваки од њих може бити рањив на различите инструменте откривања и спречавања.

Почетна фаза је фаза прикупљања или акумулације средстава из више различитих извора и на више различитих начина. Средства могу потицати из законитог пословања компанија које су повезане, па чак и вођене од стране терористичких организација или појединаца. С друге стране, средства могу потицати од кривичних дјела као што су трговина дрогом, отмице, изнуде, преваре итд. Донације од стране појединаца који подржавају циљеве терористичких организација, као и добротворни фондови који намјерно или ненамјерно прикупљају средства и каналишу их према терористичким организацијама такође представљају значајан извор ових средстава. Посебан облик финансијске подршке терористичким организацијама, који експерти често стављају на прво мјесто по важности јесте подршка од стране држава и организација са довољно развијеном инфраструктуром да прикупе средства и ставе их на располагање терористичким организацијама.

Једном прикупљена, ова средства се смијештају и чувају опет на велики број различитих начина, укључујући рачуне код банака отвореним од стране тзв. «изолатора» или посредника, појединаца или компанија (страw мен, миддле мен, фронт цомпаниес).

Следећа фаза финансирања тероризма је пренос ових средстава ћелијама терористичких организација или појединцима ради њиховог оперативног коришћења. Обавјештајни рад је показао да су међународни електронски трансфери између банака или ремитената новца, као што су Wестерн унион, често коришћени механизми за пренос ових средстава. Коришћење добротворних организација је погодно терористичким групама које оперишу у ратним зонама и државама захваћеним побунама и безакоњем,не само за пренос новца, оружја, залиха, већ и људи. Алтернативни системи или мреже за пренос новца као што су индијска «хавала», пакистански «хунди» или кинески «чит» или «чоп», који функционишу у оквиру строго дефинисаних расних, племенских или националних група су, такође јако често коришћени начин трансфера ових средстава. Ефикасност ових система који ријетко укључују физички пренос готовог новца и који не остављају никакав писани траг о извршеном преносу изузетно је примамљива терористичким организацијама. На крају, новац се често преноси до својих крајњих корисника и преко курира и кријумчарењем готовине преко државних граница. Након пријема ових средстава у ћелијама она се могу поново чувати или искористити за тренутну акцију.

Последња фаза, која је и коначни доказ криминалне природе ових средстава је њихова употреба. Употреба ових средстава може ићи од врло уског схватања употребе као простог чина куповине експлозива за појединачну самоубилачку акцију, па до употребе средстава за читав низ активности као што су: подршка редовним активностима ћелија (куповина хране или изнајмљивање возила и станова), набавка оружја и експлозива, обезбеђивање скровишта и медицинске његе, финансирање кампова за обуку, објављивање пропагандног материјала, куповина компјутера и телекомуникационе опреме или плаћање политичке подршке и уточишта у за то погодним државама.