Интервју министарке Тамаре Срзентић дневним новинама "Дан”

Вербално и физичко насиље, мизогинија и сексистички напади или било који напад на новинара и новинарку морају бити санкционисани, поручује у разговору за "Дан" министарка јавне управе, дигиталног друштва и медија, Тамара Срзентић.

Министарка јавне управе, дигиталног друштва и медија Тамара Срзентић казала је у разговору за "Дан" да налази о слободи медија у Црној Гори нијесу задовољавајући и вјерује да је томе умногоме допринијела све интензивнија поларизација друштва. Упозорила је да су све учесталији напади на новинаре и нерјешавање старих случајева напада, поред осталог, кључни разлог због тога што су релевантни међународни извјештаји препознали угроженост слободе медија у Црној Гори.

– Вербално и физичко насиље, мизогинија и сексистички напади или било који напад на новинара и новинарку морају бити санкционисани. Веома је важно да као друштво препознамо колико је важна улога медија, новинарки и новинара и да док год им не будемо обезбиједили пуну слободу медија и критичко сагледавање стварности у било ком сегменту друштва, нећемо бити слободно, нити ослобођено друштво окошталих и конзеравтивних навика. Важан корак у том правцу је покретање Континуираног дијалога са медијима како бисмо боље разумјели њихове потребе. Важно је да смо у Влади свјесни ових изазова, као и наше одговорности да дјелујемо, па смо већ препознали неопходност измјене Кривичног законика како би се напади на новинаре значајно строже санкционисали, а таква норма обесхрабрила неке будуће и потенцијалне нападаче. Има доста простора у унапређењу и санкционе политике. Министар Сергеј Секуловић је са својим тимом снажно опредијељен да се супротстави овим појавама, те да се починоци приведу правди. Из угла министарства кључно је и доношење медијске стратегије која ће адресирати неке од ових изазова, али исто тако битно је истаћи да је ова година посвећена и реформи медијског законодавства, чиме ће се остварити значајан друштвени капитал, како за слободу и плурализам медија, тако и за функционисање медија да коначно реформе буду на једном мјесту – истакла је Срзентић, одговарајући на питање о угрожености слободе медија у Црној Гори и релевантним извјештајима који на то указују.

Говорећи о приоритетима ресора који води, Срзентић каже да су претходних мјесеци започели бројне активности, те да су кренули са промјеном културе и начина размишљања у креирању услуга.

– Радимо на укидању непотребне бирокатије и почели смо са све већим коришћењем концепта дизајнирања политика и дигиталних услуга тако што смо укључили грађане од почетка процеса креирања јавних политика. И тај рад донио је пуно нових и иновативних рјешења и алата, као што су ковидодговор.ме, финализован сајт Владе који је започет у претходној години, пројекат подршке процесу електронске фискализације "еФактура", као и друге платформе и сервисе на којима радимо. Крајњи циљ је да све што радимо треба да допринесе бољем креирању и праћењу јавних политика, иновативнијим и модернијим сервисима и услугама, али и ефикаснијем и сврсисходнијем праћењу задовољства грађана. У реформи јавне управе, умјесто доношења нових прописа, наш фокус је на активирању и имплементацији постојећих механизама праћења рада, одговорности и законитости рада јавне управе, посебно кроз јачање управног и инспекцијског надзора, а све у циљу обезбјеђења финансијске одрживости јавне администрације. Стратешки приоритет нашег министарства је да стварамо добру јавну управу у служби свих грађанки и грађана – поручује Срзентић.

Додаје да уводе нове стандарде управљања квалитетом, како би се кроз интерне процесе рада ефикасније одговорило на захтјеве корисника.

– Оно ка чему стремимо је унапређење размјене података по службеној дужности, како бисмо створили услове да корисници само једном иду до институције како би остварили своје право или услугу пред органима јавне администрације. Унапређењем функционалности, финансијске независности општина, као и међуопштинске сарадње радимо на обезбјеђивању равномјерног развоја свих дјелова државе, уз подједнако снажан утицај препорука око и у вези политика запошљавања, односно неоходности оптимизације. Ефикасан рад јединица локалне самоуправе, који је у функцији потреба грађана, унаприједиће се и у области просторног планирања, комуналних дјелатности и животне средине – оцјењује министарка Срзентић.

Наглашава да је оснаживање јавних службеника у њиховом каријерном развоју још један од циљева јавне управе, због чега су покренули неколико програма са циљем да омогући додатну едукацију, како би запослени напредовали у дигиталној ери.

– Поносна сам што смо започели рад на покретању Дигиталне лидерске академије за јавне службенике, менторски програм за службенике, а посебно сам срећна што ће нам на академији помагати бројни стручњаци и лидери из земље и региона – истакла је Срзентић.

Поручује да је стварање инклузивне, једнаке, приступачне и управе свих грађана један од кључних циљева министарства.

Говорећи о евентуалним вишковима у јавној управи, Срзентић каже да је њихов циљ у погледу оптимизације броја запослених у јавној управе да прави људи буду на правом мјесту.

– Наиме, из научених лекција из претходног периода које нијесу дале очекиване резултате, овом питању ће се приступити на другачији системски начин који обезбјеђује дигитализацију процеса и процедура, квалитетно кадровско планирање и јачање шеме награђивања и професионалног развоја јавних службеника и намјештеника. Подаци показују да је током 2020. године, посматрано кроз нето ефекат (повећања по свим основама и смањења по свим основама), дошло до повећања броја запослених на централном нивоу за 1.179 лица, а на локалном за 319 лица.

Оптимизација јавне управе биће у фокусу даљих реформских активности, а полазну основу за будуће правце дјеловања даће Извјештај о спровођењу Плана оптимизације јавне управе за 2020. годину који ће садржати анализу ефеката Плана за читав период спровођења (2018-2020) са препорукама. У току је израда Стратегије реформе јавне управе и у консултацијама са свим актерима овог процеса размотрићемо будуће правце дјеловања, који ће за циљ имати проналажење начина да се кроз имплементацију постојећих законских рјешења, бољи надзор, ефикаснији процес рада, обуку запослених утиче на ефикасност у раду јавне администрације – истакла је Срзентић.

Срзентић појашњава да води велики ресор и тешко је одвојити приоритете, јер су све области дјеловања од изузетног значаја.

– Процес реформе јавне управе је неодвојив од дигитализације, а медијска реформа је веома важна за наш демократски развој. Додатно, неизмјерно важне су нам све активности које спроводимо и на којима планирамо да радимо у цивилном сектору, у сарадњи са бројним невладиним организацијама. Сви ови процеси се одвијају паралелно, уз подршку коју нам пружају Европска комисија, међународни партнери, домаћи експерти и цивилни сектор. Али, битно је да схватимо да то нијесу процеси гдје се промјене дешавају током ноћи. Важно што смо препознали да је неопходна промјена пословне културе у креирању јавних политика и поимању одговорности која нам је повјерена– сматра она.

Каже да реформу јавне управе, неизоставно прати и дигитална трансформација.

М.М.КРГОВИЋ