Најбољим одговорима на изазове до слободних медија и медијских закона који ће убрзати реформске процесе

Дјелујући истровремено на цијели пакет медијских закона осигураћемо њихову усклађеност, учинковитост и обезбиједити досљеднији развој законодавног оквира, како би у Црној Гори имали слободне медије и убрзали реформске процесе. 

То је саопштила министарка јавне управе, дигиталног друштва и медија, Тамара Срзентић, поводом почетка рада Радне групе за израду медијских закона. 

Казала је да је Влада пред собом поставила јако амбициозан циљ - да у потпуно инклузивном, конструктивном и уважавајућем процесу, слушајући струку, тежећи европским стандардима и препорукама партнера из Европске комисије и Савјета Европе, уреди медијску област кроз измјене и допуне Закона о медијима и националном јавном емитеру, кроз Нацрт закона о аудиовизуелним медијским услугама, и кровну медијску Стратегију.

“Имамо прилику да у истом тренутку дјелујемо на цијели пакет медијских закона, чиме можемо осигурати њихову усклађеност, олакшати учинковитост и обезбиједити досљеднији развој законодавног оквира. Разноликост састава ове радне групе, гарантује нам и разноликост перспектива у креирању најбољих одговора на старе и нове изазове који се преклапају, а који би требало да буду превазиђени како би у Црној Гори имали диверсификоване и слободне медије, и нормативни оквир који ће убрзати реформске процесе који су започети”, казала је Срзентић.

Рекла је да је пракса показала да актуелни Закон о медијима из 2020. године треба кориговати и ријешити одређена питања да би у потпуности био у складу са примјењивим међународним и регионалним стандардима. 

“Неке од најбитнијих области које ћемо кроз измјене закона пробати да унаприједимо су: унапређење регулисања заштите новинарских извора, финансирање саморегулације од стране државе, кроз Фонд за подстицање плурализма и разноврсности медија и сам Фонд, у смислу његове величине, приоритета, критеријума и начина дистрибуције средстава. То су питања гдје постоји простор за побољшање, мишљење је и већег дијела вас и експерата из међународне заједнице”, навела је Срзентић.

Према њеним ријечима, код Закона о националном јавном емитеру, посљедње новине и правила која уређују именовање и разрјешење чланова Савјета РТЦГ, донијела су највише сјенки на процес кроз који је требало да добијемо независтан и професионалан јавни сервис свих грађана.

“Очекујем да ћемо у овом дијелу понудити рјешења, која ће омогућити да се наставе започете реформе, које су послије дуго година и констатоване у посљедњем Извјештају о напретку Црне Горе Европској унији”, истакла је Срзентић.

Код Нацрта Закона о аудио визуелним услугама, отворен је, како је рекла, јос један круг консултација како би обезбиједили да тај закон одговори свим изазовима модерног дигиталног доба и пружи основ за правилан раст и развој медијске индустрије, али и да посвети дужну пажњу медијској писмености.

“Очекује нас рад и на кровном документу, медијској стратегији, алату који ће стратешки покрити све битне области које се тичу медијске заједнице: заштите новинара, говора мржње, медијске писмености, тржишта медија, рада медија, њихове одговорности. Знам да вас не треба посебно позивати да се активно укључите, али желим додатно нагласити да вам на овом важном задатку дајем пуну подршку, и да ћемо моје колеге и ја у наредном периоду, лобирати да осигурамо политичку вољу да се у Парламенту прихвате сви приједлози који ће довести до тога да се унаприједи стање медијске заједнице, створе безбједнији и бољи услови за рад новинара и медија у Црној Гори”, порука је Срзентић.

Чланови радне групе су и представници невладиног сектора, Медијског савјета за саморегулацију, представници емитера са националном покривеношћу и комерцијалних радио емитера, представници Агенције за електронске медије, Министарства просвјете, науке, културе и спорта, Министарства вањских послова, Министартсва правде, људских и мањинских права, ЕКИП-а.