Новаковић Ђуровић: Црна Гора унаприједила стање у области животне средине, саобраћаја, енергетике и регионалне политике

Црна Гора је наставила да унапређује стање у областима животне средине, климатских промјена, саобраћаја, енергетике и регионалне политике. Ипак, у наведеним областима предстоји још доста посла, што захтијева и додатно унапређење административних капацитета, како на националном тако и на локалном нивоу, оцијењено је на 16. састанку Пододбора за саобраћај, животну средину, климатске промјене, енергетику и регионалну политику између Црне Горе и Европске комисије.

На састанку је указано на значај области које су предмет овог Пододбора, имајући у виду, како значајан опсег обавеза у преговарачким поглављима које он обухвата, тако и њихов утицај на укупни развој црногорског друштва и унапређење квалитета живота свих грађана.

Отварајући састанак, министарка екологије, просторног планирања и урбанизма и координаторка радом Министарства европских послова, Ана Новаковић Ђуровић је захвалила ЕУ на подршци европској перспективи Црне Горе и темељним реформама на путу потпуног усклађивања са европским стандардима истакавши пуну посвец́еност Владе њиховој имплементацији и интензивирању.

Она је представила кључне резултате, с фокусом на најважнија законска и стратешка документа у областима која су предмет састанка. Поручила је да Црна Гора остаје посвец́ена овом приоритетном циљу и изразила чврсто увјерење да ц́емо, уз даљу подршку ЕУ, на сљедец́ем састанку Пододбора бити у позицији да извијестимо о још бољим резултатима.

Истакла је да је Црна Гора, у области саобраћаја, испунила све услове да 1. јула ове године постане пуноправна чланица Паришког меморандума о контроли државне луке. Тиме је, како је казала, испуњена једна од кључних препорука Европске комисије када је у питању област поморског саобраћаја.

У области енергетике 26. априла је званично покренуто тржиште дан - унапријед, чиме је трасиран пут ка даљем развоју црногорског тржишта електричне енергије и његовој интеграцији у тржиште Европске уније и омогућено да се електричном енергијом у Црној Гори тргује у складу са најбољим европским праксама, казала је Новаковић Ђуровић.

Она је казала да је, у области управљања отпадом, Влада припремила и доставила Европској комисији на мишљење Нацрт Закона о управљању отпадом, као и да су припремљени Државни план управљања отпадом и Стратешка процјена утицаја на животну средину за Државни план управљања отпадом 2023 – 2028. Посебно је указала на значај Пројекта „Управљање индустријским отпадом и чишц́ење“ који се реализује у сарадњи са Свјетском банком, у циљу санације еколошких црних тачака, и то: бившег бродоградилишта Бијела, одлагалишта пепела и шљаке Маљевац и флотационог јаловишта Градац, Пљевља и локација КАП-а у Подгорици (одлагалиште отпада и базен црвеног муља).

„Када је ријеч о заштити природе, Новаковић Ђуровић је истакла да је у припреми Нацрт закона о заштити природе, као и да је Црна Гора проширила своју територију под заштиц́еним подручјима, те да сада званично има три заштиц́ена морска подручја – Парк природе Платамуни, Парк природе Катич и Парк природе Стари Улцињ.

Тиме је завршен процес успостављања првих заштиц́ених подручја у мору, уз обезбјеђење услова за њихову адекватну заштиту. На тај начин је површина заштиц́ених подручја у Црној Гори повец́ана за скоро 5000 ha, поручила је Новаковић Ђуровић.

Министарка је казала да је Црна Гора наставила са прикупљањем података у циљу идентификације потенцијалних подручја Натура 2000 и да је предузет низ важних корака у правцу постизања ефикасне заштите Улцињске солане.

Шеф јединице Д2 за Црну Гору и Србију у Генералној дирекцији за сусједску политику и преговоре о проширењу, Мајкл Милер казао је да ЕУ жели да у овом периоду уложи све напоре како би помогла да Црна Гора оствари напредак у испуњавању завршних мјерила у преговарачким поглављима.

“Наша посвећеност и одлучност је јача него икад и желимо да радимо блиско са Црном Гором на њеном европском путу. Важно је да спроведемо кораке широм региона како би се елиминисала енергетска зависност од Русије и како би се убрзала енергетска транзиција спровођењем реформи у енергетском сектору”, казао је Милер.

Он је додао и да европски Зелени договор којим ће Европа постати први климатско неутрални континент, који подразумијева смањење емисије гасова који стварају ефекат стаклене баште, укључује и Западни Балкан, па су се лидери Западног Балкана на самиту у Софији обавезали да ће постићи климатску неутралност до 2050. године.

Он је подсјетио да се овај Пододбор дешава у новом политичком контексту непосредно након парламентарних и два мјесеца након предсједничких избора и додао да се нада да ће ускоро доћи до формирања нове стабилне већине у Парламенту која ће моћи убрзати процес приступања ЕУ.

“Напредак у области владавине права је тај који ће одређивати укупни темпо преговора. Апелујемо на нови сазив Скупштине и на нову Владу да се фокусира на испуњење привремених мјерила у области владавине права јер то може омогућити затварање већег броја поглавља у кратком року, то би дало прави подстрек процесу приступања и то би било нешто што је опипљиво и за ваше грађане”, поручио је Милер.

Он је подсјетио на нови план раста за Западни Балкан који је представила Предсједница Европске комисије, Урсула фон дер Лајен, који има четири стуба: приближавање Западног Балкана јединственом тржишту ЕУ, продубљивање регионалне економске интеграције, убрзање темељних реформи и повећање претприступних фондова.