Од балканске транзиције до ЕУ интеграција

Пожељан модел политичке културе на Балкану био би онај према којем земља која брже напредује према ЕУ — бива подршка и показује отвореност и солидарност према онима који су нешто спорији на том путу“, рекао је др Срђан Павићевић.

Приликом сусрета потпредсједника Владе за рад, образовање, здравство и социјалу др Срђана Павићевића, са амбасадором Сјеверне Македоније, господином Зећиром Рамчиловићем (који у Црној Гори борави од фебруара ове године), констатовано је да однос двије земље карактеришу вишедеценијско пријатељство, повјерење и заједничка искуства на плану транзиције. Амбасадор је честитао др Павићевићу на новој позицији и истакао да су сектори којима координира његов кабинет од суштинског значаја за напредак и квалитет живота једне земље.

Оно што нас истовремено и зближава и удаљава јесте, како каже др Павићевић, 

склоност оба народа да производе више историје него што могу апсорбовати.

Упркос томе што нас, гледано из културолошког аспекта, много тога чини блиским сапутницима у постјугословенској транзицији, постоје и неке препреке које нам у знатној мјери ограничавају напредак у сарадњи. То је, на првом мјесту, саобраћајна инфраструктура.

„Отварање авионске линије Подгорица—Скопље не само да би олакшало нашу комуникацију, него би значајно унаприједило привредну сарадњу, сарадњу у области туризма и размјене на тржишту рада. Уз препреку ове врсте, радна снага из Црне Горе и Сјеверне Македоније бира друге регионалне и европске дестинације“, констатовао је амбасадор Рамчиловић. Такође је истакао и примјер изузетне културне сарадње између Црногорског симфонијског оркестра и Македонске филхармоније.

Др Павићевић сматра да би пожељан модел политичке културе на Балкану био онај према којем земља која брже напредује према ЕУ — бива подршка и показује отвореност и солидарност према онима који су нешто спорији на том путу.

Оба саговорника су сагласна да има много недовољно искоришћених и још неоткривених простора за сарадњу — од трговинске размјене, преко образовања кадра на угледној Полицијској академији у Скопљу, до рјешавања заједничких изазова на плану реформе образовног система, здравства и социјалне политике.

Заједнички изазови, било да су дио балканске историје која нам чешће отежава него отвара путеве регионалне и глобалне сарадње, било да су одраз ургентне потребе за реформом и осавремењавањем образовних система, реалан су повод и прилика за удруживање снага и заједнички наступ у региону и према европским партнерима.

У срдачном и отвореном разговору констатовано је да треба радити на проширивању и интензивирању сарадње која може донијети добробит и подстаћи веће развојне помаке у обје земље.