Одлука Европског суда за људска права у Стразбуру у односу на Црну Гору

Дана 16.11.2023. године, Европски суд за људска права у Стразбуру (у даљем тексту: „Европски суд“) донио је ОДЛУКУ у предмету Бајчетић против Црне Горе (бр. представке 54009/21) и одлучио да представку избрише са листе предмета у складу са чланом 39 Конвенције (пријатељско поравнање), а након што се увјерио да је пријатељско поравнање засновано на поштовању људских права зајемчених Конвенцијом и Протоколима уз њу, те није нашао разлоге који би оправдали даље испитивања представке.

Предметна одлука донијета је по достављању декларација о пријатељском поравнању, које су потписале стране у поступку, на основу које се подносилац представке сагласио да се одриче било каквих даљих притужби против Црне Горе, у вези са чињеницама и жалбеним наводима које је навео у предметној представци, под условом да се Влада Црне Горе обавеже да ц́е му на име нематеријалне штете и трошкова и издатака исплатити износ од 4.500,00 € (четири хиљаде и пет стотина еура).

Влада Црне Горе је у обавези да исплати еx гратиа подносиоцу представке горе наведени износ у року од 3 (три) мјесеца од дана објаве предметне одлуке, а у случају да наведени износ не буде исплаћен у наведеном року, Влада Црне Горе је у обавези да исплати затезну камату која је заснована на најнижој каматној стопи Европске централне банке уз додатак од три процентна поена.

Исплата горе наведеног износа накнаде нематеријалне штете и трошкова и издатака, представљаће коначно разрјешење предметног случаја.

Полазећи од обавезе Високих страна уговорница да обезбиједе дјелотворну имплементацију Конвенције на националном нивоу, у смислу да су судови „чувари“ у националним системима и да треба да обезбиједе пуну, дјелотворну и директну примјену Конвенције у свијетлу богате судске праксе Европског суда, а уз поштовање принципа супсидијарности, Европски суд је дана 25.05.2023. године, дописом-писмом обавијестио Канцеларију заступника Црне Горе пред Европским судом за људска права (у даљем тексту: „Канцеларија заступника“) да је подносилац поднио појединачну представку у којој је изнио притужбе у вези наводне повреде материјалног и процесног аспекта члана 3 Конвенције (забрана мучења) због нечовјечног и понижавајућег поступања извршеног на његову штету, дана 17. октобра 2015. године, од стране припадника Посебне јединице полиције, као и недостатка дјелотворне истраге у том смислу.

Имајући у виду обавезну примјену одредаба Конвенције у унутрашњем националном правном систему и богату судску праксу Европског суда у вези са злостављањем стране полицијских службеника, стање у списима предмета, те правно питање о којем је Европски суд и раније одлучивао у предметима Сиништај и други против Црне Горе, Баранин и Вукчевић против Црне Горе, који предмети још увијек нијесу извршени и затворени пред Комитетом министара Савјета Европе, Канцеларији заступника је Европски суд уз појединачну представку комуницирао и приједлог декларације о пријатељском поравнању.

Могућност окончања поступка путем пријатељског поравнања у складу је са новом процедуром рада која је у примјени пред Европским судом, према којој је поступак подијељен у двије фазе: ванрасправну фазу („non-contentious phase“ – NCP) која омогућава странама у спору да размотре могућност закључења пријатељског поравнања и расправну фазу („contentious phase“), у којој стране у спору износе правну аргументацију о прихватљивости и основаности представке.

У приједлогу декларације о пријатељском поравнању, држави је предочено да исплати еx гратиа подносиоцу представке на име накнаде нематеријалне штете и трошкова и издатака износ од 4.500,00 € (четири хиљаде и пет стотина еура).

Након темељног и свеобухватног испитивања и анализирања достављене документације и утврђивања релевантних чињеница од значаја за предметни поступак, а у недостатку процесних основа за оспоравање представке по основу неприхватљивости, прихваћен је приједлог декларације о пријатељском поравнању, који је у складу са својом судском праксом држави Црној Гори понудио Европски суд.

Наведено пријатељско поравнање у предмету Бајчетић против Црне Горе (бр. 54009/21), закључено је након што је Влада Црне Горе претходно дала сагласност за закључење истог, а у циљу поштовања људских права установљених Конвенцијом и Протоколима уз њу, који обавезују државу Црну Гору.

Коначно, указујемо да се промптни одговор власти током истраге у поступцима тортуре и злостављања сматра кључним ради одржавања повјерења јавности у рад правосудних институција. Основна сврха истраге јесте обезбјеђивање дјелотворне примјене домаћих закона којима је забрањено мучење и нечовјечно или понижавајуће поступање или кажњавање у предметима који укључују полицијске службенике, те одговорности за злостављања до којих дође у оквиру њихове надлежности. Предузете радње у извиђају и у фази истраге морају бити у складу са европским и међународним стандардима који се захтијевају за адекватну, дјелотворну, темељну, независну и брзу истрагу.