Основно опредјељење Владе Црне Горе је паметан, одржив и инклузиван приступ, а да би се то могло реализовати у пракси неопходна је дигитална трансформација која је један од главних задатака ове Владе, саопшто је премијер Здравко Кривокапић. 

Он је на отварању Састанка на високом нивоу у оквиру трећег дана Дигиталног самита економија Западног Балкана, који се одржава у Подгорици, казао да технологије олакшавају живот, чине га квалитетнијим са могућношћу брже комуникације.

Технологија је присутна, али не треба да будемо робови технологије. Она треба да служи човјеку, а не човјек технологији. На четвром Дигиталном самиту обрађене су четири круцијалне теме, које обухватају све што је карактеристика данашњег тренутка, а прво су дигиталне вјештине и компетенције. Управо је ту веза коју пресликавамо кроз област која треба да буде највише заступљена у нашем образовању. Друга важна тема је дигитална економија. Када то примијенимо у свакодневном животу имаћемо оно што је најважније, а то је да наш одговор на сва дешавања буде такав да избјегнемо губљење времена, казао је Кривокапић.

Веома значајна димензија је, како је рекао, повезивање и комуникација.

“Ту сви заједно можемо да добијемо. Посљедња област је, можда, најспецифичнија, јер се у њој дешавају и највећи проблеми, а то је безбједност и то безбједност која је дигиталног карактера и представља изазов за све нас”, рекао је Кривокапић.

Указао је да је пандемија коронавируса наметнула једну добру ствар, а то је да буде што више дигиталног и да пређемо на начин размишљања који је дигиталан.

“Ово је вријеме у коме побјеђује знање, а знање без дигиталне трансформације данас је као некад у Средњем вијеку, када је неко имао знање, али није знао да пише. То је порука о којој треба сви да размислимо и да заједничким напорима учинимо регион дигиталним и боље повезаним”, порука је Кривокапића.

Генерална секретарка Савјета за регионалну сарадњу (RCC), Мајлинда Брегу, сматра да се мора узети у обзир дигитална стварност свих грађана региона. 

“Имамо више од 10 милиона активних корисника Facebooka у земљама Западног Балкана и недавни пад система је показао не само колико зависимо и ослањамо се на дигиталне технологиије и друштвене мреже, него и ширу слику какав утицај дигиталних технологија може бити”, рекла је Брегу.

Дигиталне технологије, како је објаснила, утичу на маркетиншке кампање, доминирајуће вијести, политике, образовање, трансформишу медицину.

“Дигитална трансформација користи наше личне податке у добре или лоше сврхе, мијења послове, инспирише запослене, али и све нас излаже ризику сајбер напада”, казала је Брегу. 

Истакла је да је циљ да се смање трошкови роминга са земљама Европске уније, а до 2027. биће смањени за 90 одсто за тренутно најскупље мобилне мреже земаља Западног Балкана.

Припремање региона за технологију 5G, широкопојасну мрежу за 95 одсто домаћинстава за период у наредне три године је наш циљ. Свакодневно се суочавамо са питањем да ли је регионална сарадња довољна како би се наше економије и животи промијенили набоље? Знате договор на ово питање, али то не може бити успјешна прича без процеса европеизације наших земаља, рекла је Брегу. 

Европски комесар за проширење Оливер Вархељи, казао је да је потребно наставити радити на смањењу трошкова роминга између земаља Европске уније и Западног Балкана, а како би се то остварило изграђена је мапа пута, чији је циљ смањење тарифа, побољшање пословног окружења за оператере и отварање бројних могућности за економски развој региона кроз реформе.

Позивам све телеком оператере да се придруже процесу и да брзо примијене ову мапу пута. То је могућност да будемо сви на добитку, како компаније тако и појединци у цијелом региону. Имамо оквир који је потребан за пружање подршке дигиталној трансформацији земаља Западног Балкана, економски инвестициони план истиче наше заједничке приоритете и пружа значајну финансијску подршку. Догитална инфраструктура је једна од његових кључних компоненти, казао је Вархељи.

За креирање тржишта која добро функционише нису, како је рекао, довољне само инвестиције већ је потребно реформисати и регулаторно окружење.

Директорица здравственог Система за земље у Свјетској здравственој организацији, Natasha Azzopardi Muscat, казала је да су економије које су најбоље одговориле на пандемију управо оне које имају историју стратешких инвестирања у интегрисане системе здравства, који су праћени зрелим, дигиталним екосистемима.

Приступ квалитетним подацима у реалном времену био је кључан за успјех у развоју благовременог и одговарајућег одговора на пандемију и да се оснажи становништво да боље управља својим здрављем. Али овај приступ и даље није близак бројним европским земљама. Доста података које имамо у нашим здравственим системима у великом дијелу региона и даље се заснива на папиру. Зато се мора повећати фокус на дигитализацију, рекла је Muscat.

Панедмија коронавируса научила нас је, како је казала, бројним лекцијама, а најважнија је да је кординисана акција једини ефикасан приступ како би се адресирали здравствени изазови.

“Технологије у области здравства су неопходне за бољу сигурност у тој област и економски просперитет. Дигитална трансформација нам омогућава бољу повезаност са здравством, социјалном заштитом и сектором образовања”, рекла је Muscat. 

Дигитални самит Западног Балкана 2021. одржава се као дио Берлинског процеса и као иницијатива Регионалног савјета за сарадњу, а важност самита је потврђена и кроз нови четворогодишњи акциони план 2021-2024, за заједничко регионално тржиште (Common Regional Market – CRM).

Домаћин и организатор овогодишњег издања је Министарство јавне управе дигиталног друштва и медија испред Владе Црне Горе, док је генерални спонзор компанија М:ТЕЛ.