Дигитална трансформација захтјева специфичне вјештине, али је веома важно постојање услова који омогућавају употребу нових метода и начина рјешавања проблема, како би грађани добили веће бенефите. 

То је саопштено на панел сесији „Јачање и одржавање лидерских и дигиталних вјештина (у Влади)“, у оквиру четвртог Дигиталног самита Западног Балкана који је почео данас у Подгорици. 

Министарка јавне управе, дигиталног друштва и медија, Тамара Срзентић, истакла је да грађани Црне Горе заслужују Владу која испуњава њихове потребе у свакодневном животу.

„Људи у Црној Гори желе брзу дигиталну трансформацију. Желимо да идемо у правом смјеру и за то су нам потребне снажне основе. Поред Дигиталне стратегије морамо се посветити изградњи капацитета у Влади и обезбиједити обуку државним службеницима/цама“, казала је Срзентић.

Истакла је да дигитална трансформација тражи специфичне вјештине, али оно што је важније је да тражи услове који омогућавају иновацију и моделе који омогућавају употребу нових метода и начина рјешавања проблема, како би грађани добили веће бенефите.

„Тако да то захтјева мултидисциплинарни приступ тима који сарађује и који користи културу експериментисања. Ниједан процес није завршен. Ми увијек треба да добијем повратну информацију од крајњих корисника, а онда да побољшамо системе на основу тога. Идеја је да, након Самита, наш тим направи ретроспективу, шта смо научили, шта желимо да промијенимо. Тако да је потребно модерно лидерство, гдје су лидери ту да пруже обуку члановима тима“, казала је Сезентић.

Министарка трговине, туризма и телекомуникација Србије, Татјана Матић, истакла је да је дигитализација један од приоритета тога министарства и Влада Србије има за циљ да широкопојасну инфраструктуру развије као основу за развој модерног друштва и коришћење дигиталних услуга.

“Радимо даље на развоју широкопојасне мреже како бисмо превазишли дигитални јаз између урбаних и руралних подручја у Србији и да омогућимо приступ интернету свим домаћинствима у Србији до 2025. године. Бежична локална мрежа је инсталирана у преко 800 школа широм Србије, а циљ је покрити све школе. Данас је широкопојасној мрежи могуће приступити из преко 1.600 школа широм Србије и у времену пред нама биће доступна већем броју институција. На овај начин, преко 60 одсто ученика у Србији већ има приступ интернету у безбједном окружењу, и то је случај и са студентима у академском окружењу”, рекла је Матић.

Србија је прва у региону, како је казала, усвојила Стратегију за развој дигиталних вјештина за период од 2022. до 2024. 

Национална координаторка Националне платформе за дигитално учење Министарства просвјете и науке у Сјеверној Македонији, Александра Рузин, рекла је да је јасна кључна улога коју образовни системи могу имати у дигиталној трансформацији економија.

“Веома дуго постоји перцепција ограниченог потенцијала у употреби дигиталних технологија у образовању и ово се нагло промијенило са пандемијом коронавируса, јер је образовни процес било могуће наставити само уз употребу дигиталних технологија. Употреба дигиталне инфраструктуре сама по себи не гарантује да ће се у школама на педагошки исправан начин та средства користити”, рекла је Рузин.

Појаснила је да нова технологија не ствара образовање, већ су наставници ти који треба да буду квалификовани да користе ту технологију, као алатку за преношење знања и компетенција. 

“Дигитална компетенција је један од кључних фактора да би се систем образовања ускладио са потребама 21. вијека. Потребно је осигурати да се дигиталне вјештине професора надограђују како би ухватили корак са прогресом који је евидентан у области ИТ технологија”, рекла је Рузин.

Генерална директорица одјељења за развојне програме и сарадњу у кабинету премијера Албаније, Florenca Haxhi, подсјетила је да је цовид криза довела до промјена начина на који људи раде, живе и редефинисала навике, индустрије и довела је, како је додала, до неких иновативних бизнис модела.

“Пост цовид реалност захтјева нови начин размишљања и на нивоу Владе на основу отворене размјене знања и информација за увођење иновативних политика и мјера, како би све више укључили различите актере, као што су приватни сектор, академска заједница. Морамо наћи начин како да их више укључимо у наш свакодневни рад, како бисмо припремали боље политике, јер се политике креирају ради њих. Тако да, морамо блиско сарађивати и пронаћи тај механизам”, рекла је Haxhi.

Регионална директорица за Европу и централну Азију, UN Women, Alia El-Yassir, истакла је да технологија отвара нове могућности у свијету, али је реалност таква да је доста жена, на глобалном и регионалном нивоу, искључено из свега тога.

“Видимо недостатак улагања у омогућавање да жене имају приступ технологији. Послови будућности ће бити покренути иновацијама и технологијама, али како жене могу бити конкурентне, ако уопште не могу ни да приступе интернету? Треба нам родно одговорно образовање које ће омогућити свима једнак приступ дигиталним технологијама. Људи морају бити на првом мјесту и морају се узети у обзир конкретне потребе различитих група и све њихове различитости и осигурати да пређемо са ријечи на дјела”, казала је El-Yassir.