Министарство јавне управе, дигиталног друштва и медија посвећено је ефикаснијем унапређењу програма дигиталне трансформације, као и пружању боље комуникације, прекограничне сарадње и размјене података са регионом, Европском унијом, предузећима, цивилним сектором у циљу задовољавања потреба грађана.

То је, на отварању IV Дигиталног самита економија Западног Балкана, саопштила министарка јавне управе, дигиталног друштва и медија, Тамара Срзентић.

Она је казала да су у том ресору на чијем је челу предвидјели амбициозну мапу пута која има за циљ да побољша начине интеракције људи са владом и обезбједи бољи приступ услугама, а истовремено изгради дигитално оснажене таленте и радну снагу и подстиче дигиталну економију. 

„Наш тим чврсто вјерује у ослобађање моћи државних података и технологије за подстицање иновација у нашој земљи и региону и побољшање квалитета услуга људима којима служимо“, истакла је Срзентић. 

Казала је да се Дигитални самит одржава у вријеме глобално изазовне ситуације, истичући да је посебно важно да се на Западном Балкану удруже снаге, повежу тачке, размијене искуства и научене лекције о имплементацији раније одобрених споразума и обавеза, као и као нове перспективе и подручја за сарадњу – „све у корист и квалитет живота наших грађана“.

Говорећи о дугорочном економском опоравку, Срзентић је казала да грађани Црне Горе теже подршци и повезивању, а да притом њихови подаци буду сигурни, заштићени и доступни. 

„Прва црногорска Стратегија дигиталне трансформације и Стратегија сајбер безбједности, која је у потпуности усклађена са циљевима европске дигиталне деценије, једна су од главних прекретница у томе како ћемо то остварити“, рекла је Срзентић. 

Најавила је да ће Министарство покренути „Montenegro Digital“, мали стартуп унутар владе који ће окупити неке од најсјајнијих дигиталних талената са врхунским државним службеницима у настојању да изграде погодније, поузданије и приступачније државне услуге, штедећи становницима Црне Горе и вријеме и новац.

„Ове јесени покрећемо Дигиталну академију и успостављамо стандардни наставни план и програм отвореног кода који одражава основне вјештине, компетенције и способности потребне за омогућавање истински дигиталног јавног сервиса 21. вијека, академске заједнице и цивилног сектора опремљеног за суочавање са новим изазовима“, рекла је Срзентић.

Генерална секретарка, Савјет за регионалну сарадњу (RCC) Мајлинда Брегу, казала је да ћемо ову годину памтити као годину транформације на Западном Балкану, наводећи да је успјешно реализован бесплатан роминг за државе тог подручја.

Сматра да су напори на развоју инфраструктуре кључни. 

„Све земље Западног Балкана напредују, али још увијек заостајемо за оним што наше колеге су остварили у ЕУ. Што се тиче дигиталних вјештина, двије трећине особа немају довољно вјештина да користе дигитални свијет. Једна петина користи интернет да би се повезала“, навела је Брегу. 

Оцијенила је да је Дигитална трансформација процес који захтјева инвестирање у људе, технологију, системе и процесе како би побољшали начин на који људи имају интеракцију са дигиталним системом. 

„То је процес који захтјева да размишљамо ван оквира, како бисмо искористили све бенефите технолошких промјена“, рекла је Брегу. 

Генерални директор, DG CONNECT, Европска комисија Роберто Виола, указао је на значај дигиталних вјештина, наводећи да ће за десет година бити неопходне за посао.

„Биће потребно да свако влада вјештинама које се тиче дигиталног пословања. То је важно укључити у образовне планове и наставни систем како бисмо се суочили са изазовима будућности на успјешан начин“, рекао је Виола. 

Оцијенио је да без одговарајуће инфраструктуре и повезаности нема дигиталног друштва, наводећи да је то показала пандемија коронавируса. 

„Због тога је важно да као Европа постигнемо циљеве до 2030. године - да сви грађани имају приступ интернету по повољних тарифама, да имају високу брзину и да она буде лако доступна на сваком мјесту“, рекао је Виола. 

Државна секретарка, Федерални  министарство за економска питања и енергетику, СР Њемачка Claudia Dörr-Voss, рекла је да је Дигитални самит подстакао дијалог стејкхолдера и прекинуо наплату роминга што је побољшало квалитет живота грађана у региону.

„За владе Западног Балкана биће важно каналисати претприступну помоћ и одрживе пројекте. Како се буду одвијали процеси дигитализације, морамо осигурати да све групе друштва имају прилику да буду дио овог процеса. Ово захтјева промјене у јавној управи“, рекла је Dörr-Voss. 

Регионални директор Свјетске здравствене организације  за Европу Ханс Хенри П. Клуге, истакао је да су приступи базирани на истраживању података кључни за будућу спремност за пандемију, адекватне реакције и ефиксну примарну здравствену заштиту. 

„То је од суштинске важности како би се здравство трансформирсало од реактивног система који гаси пожаре, какав је сада случај, у систем који антиципира потенцијалне тачке да може доћи до пожара и спрјечава га“, рекао је Клуге. 

Указао је да сам приступ подацима није довољан, и да је податке потребно надомјестити новом културом у здравственом систему која прихвата науку засновану на подацима и аналитици.

„Дигитална трансформација у здравственом систему је један од кључних елемената за убрзан процес европских интеграција. Сада је прави тренутак и морамо имати међусекторску и прекограничну сарадњу како бисмо осигурали да дигитална трансформација испуни обећање за безбједне, ефикасне и правичне здравствене услуге за живот након COVID-19“, рекао је Клуге. 

Замјеник генералног секретара за дигитални развој, Министарство за економска питања и комуникације, Естонија Siim Sikkut, казао је да трансформација подразумијева да се промијени начин на који радимо, навидечи да је то суштина. 

„Ако желимо да имамо добре јавне услуге, морамо имати оне које најбоље функционишу за кориснике. То је констатан рад. Ако желимо да имао добре политике, морамо да имамо добре податке. То значи добар квалитет података. Сви ти процеси морају да се успоставе, зато су нам потребне и регулативе“, навео је Sikkut. 

Оцијенио је да је важно прво успоставити основ како би били спремни за новије ствари и амбициозније пројекте. 

„Порука дигиталне Естоније је да иако немамо све ресурсе, савршен план, само почните. Чак и мале ствари у правом смјеру направиће велики утицај“, истакао је Sikkut. 

Дигитални самит Западног Балкана 2021. одржава се као дио Берлинског процеса и као иницијатива Регионалног савјета за сарадњу, а важност самита је потврђена и кроз нови четворогодишњи акциони план 2021-2024, за заједничко регионално тржиште (Common Regional Market – CRM).

Домаћин и организатор овогодишњег издања је Министарство јавне управе дигиталног друштва и медија испред Владе Црне Горе, док је генерални спонзор компанија М:ТЕЛ.