Реаговање Министарства европских послова: Црна Гора активна у привлачењу средстава WБИФа, циљ је припрема дугорочног инвестиционог плана

Када је у питању саопштење Европске комисије које се односи на недавно одобрени пакет инвестиционих пројеката за развој инфраструктуре, а ради објективног информисања јавности, Министарство европских послова овим путем указује на сљедеће чињенице:

Прије свега потребно је направити дистинкцију између Инвестиционог оквира за Западни Балкан (Wестерн Балканс Инвестмент Фрамеwорк – WБИФ), и недавно представљеног Плана раста који је представила предсједница ЕК, а за који Црна Гора припрема прилог који ћемо доставити у року.

Када је ријеч о учешћу Црне Горе у Инвестиционом оквиру за Западни Балкан (Wестерн Балканс Инвестмент Фрамеwорк – WБИФ), као главном инструменту којим ЕУ подржава развој инфраструктуре у региону, Црна Гора биљежи значајне резултате.

Подсјећамо да је у децембру прошле године, за три нова инфраструктурна пројекта, Црној Гори одобрено додатних 40 милиона еура. Такође, на недавно одржаном састанку Оперативног одбора овог инструмента у Ослу, додијељено нам је додатних 5,4 милиона еура за припрему инфраструктурних пројеката у оквиру 29. позива за достављање пројеката Западонбалканског инвестицијског оквира (ЗИО).

Такође, подсјећамо на сљедеће чињенице:

- Иако се у предметном саопштењу Европске комисије овај инструмент помиње у контексту Економског и инвестиционог плана за Западни Балкан, Црна Гора учествује у спровођењу овог инструмента од 2009, када је успостављен. Иако је током прве половине свог функционисања функционисао искључиво као платформа за финансирање припреме инфраструктурних пројеката, од 2015. године, када је у оквиру Берлинског процеса ЕУ одобрила и финансирање радова, односно спровођења инфраструктрних пројеката, служи и као платформа за комбиновање грантова ЕУ са кредитима партнерских међународних финансијских институција, све у циљу финансирања пријеко потребних инфраструктурних пројеката у региону Западног Балкана;

- Током укупног учешћа Црне Горе у овом инструменту, до сада је Црној Гори одобрено 52 пројеката за финансирање припреме пројектне документације укупне вриједности 77 милиона еура, као и 8 пројеката који су кроз одобравање више грант апликација за суфинансирање инвестиција у инфраструктуру укупне вриједности 164.65 милиона еура. Ово чини биланс од 60 пројеката укупне вриједности 241,65 милиона еура који су се у Црној Гори спроводили или се тренутно спроводе уз подршку из овог инструмента;

- Сама логика функционисања овог инструмента се базира на редовним позивима за достављање пројеката, а оцјену пројеката врши Европска комисија, у сарадњи са партнерским међународним финансијским институцијама. Позиви се објављују два пута годишње, одвојено за припрему пројектне документације и за финансирање инвестиционих грантова, а успјешност држава по питању броја позитивно оцијењених пројеката варира од позива до позива, у зависности од доступних средстава ЕУ И укупног поретка спремности пројеката за спровођење у тренутку оцјене за конкретни позив;

- Када је у питању припрема пројектних предлога у Црној Гори, писање и припрема предлога је у надлежности ресорних министарстава задужених за област на коју се инфраструктурни пројекат односи, док је Министарство европских послова задужено искључиво за координацију, односно подношење припремљених пројеката које доставе ресорна министарства и комуникацију са надлежним службама Европске комисије. Сви припремљени пројекти се, након одобрења од стране Владе, достављају Европској комисији посредством националног ИПА координатора;

- Пратећи ову процедуру и правила 29. позива за припрему пројектне документације и 8. позива за суфинансирање инвестиција у инфраструктуру који су расписани у децембру 2022. године, Министарство капиталних инвестиција, Министарство просвјете,Министарство правде и Министарство екологије, просторног планирања у урбанизма припремили су укупно 12 предлога прпојеката, који су достављени Европској комисији на оцјењивање, након разматрања и сагласности добијене од стране Владе. Ријеч је о сљедећим пројектима:

1. Унапређење инфраструктуре у установама предшколског образовања у Црној Гори;

2. Изградња далековода Вирпазар – Улцињ од 110 кВ;

3. Израда студије изводљивости и студије заштите животне средине за 400 кВ интерконекцију Брезна–Црквичко Поље–Сарајево 20 (до границе са Босном и Херцеговином) са изградњом нове 400/220 кВ подстанице Црквичко Поље и конекције са хидроелектраном Пива;

4. Припрема главног пројекта, студије заштите животне средине и остале тендерске документације за рехабилитацији тунела Созина на жељезничком коридору Р2, дионица Бар-Врбница;

5. Припрема главног пројекта, студије заштите животне средине и остале тендерске документације за жељезнички коридор Р2 Црна Гора- Албанија, за дионицу од Подгорице до границе са Албанијом;

6. Предшколска инфраструктура у Црној Гори 2 - Унапређење енергетске ефикасности у објектима вртића у Бару и Улцињу;

7. Унапређење система водоснабдјевања на Цетињу;

8. Обезбјеђивање енергетске ефикасности и дигиталне инфраструктуре у систему за извршење кривичних санкција;

9. Изградња далековода 110 КВ Вилуси-Херцег Нови са проширењем трафостанице Херцег Нови и реконструкцијом трафостанице Вилуси;

10. Изградња трафостанице Брезна од 400/110 кВ са увођењем далековода Ластва-Пљевља од 400 кВ;

11. Имплементација ЦЕДИС паметне дигитализације;

12. Источно-медитерански коридор: Црна Гора–Србија Р4 жељезничка повезаност, дионица Бар – Врбница.

- Када је у питању пакет пројеката који је недавно одобрен за Западни Балкан, као што је наглашено и у објави Европске комисије, ради се само о једном у низу усвојених пакета који прати редовне позиве у оквиру овог инструмента, чији општи циљ јесте управо постепено унапређење зрелости пројеката, како би били спремни за финаснирање кроз неки од позива у наредном периоду. Стога перцепција Европске комисије о недовољној спремности предлога пројеката за финансирање у оквиру овог позива не значи и пропуштену једнократну шансу за њихово финансирање, већ додатни период у оквиру којег ће се радити на припреми пројектне документације и осталих предуслова за почетак спровођења пројеката, како би они били спремни за финансирање;

- Томе говори у прилог и чињеница да је у Црној Гори тренутно у току спровођење 20 пројеката Инвестиционог оквира за Западни Балкан којима се припрема пројектна документација за 13 инфраструктурних пројеката, како би се унаприједила њихова спремност за финансирање. Укупна вриједност средстава које ЕУ улаже у овај процес је око 101 милион еура.

- Такође, појашњења ради, иако се пројекти који су предмет подршке овог инструмента фиансирају и спроводе уз подршку ЕУ, не ради се о пројектима који се у цјелости фианансирају бесповратним средствима, већ је држава корисница дужна да кофинансира значајан дио пројекта кредитима међународних финансијских институција (од 30 – 70% у зависности од области), што је посебан изазов за све државе кориснице у погледу могућности за задуживање и стабилност јавних финансија;

- У коначном, припрема нових пројеката који би задовољили потребе Црне Горе у области инфрастуктуре је изузетно сложен процес, који захтијева године улагања у припрему пројектне документације, уз постепено јачање јавних финансија које би могле да прате увећање кредитног задужења у случају коришћења инструмената које дијелом финансира ЕУ. Стога резултате појединих позива не треба посматрати изоловано, већ пратећи смисао дугорочног инвестиционог циклуса који би задовољио инфраструктурне потребе развоја црногорске економије, на чему надлежне институције посвећено раде.

- ЕУ је потврдила спремност да настави с финансијском подршком инфраструктурним пројектима у Црној Гори у циљу повећања износа инвестиција у инфраструктуру и побољшања повезаности региона у складу с циљевима Економског и инвестиционог плана за Западни Балкан.

- Средства су одобрена за припрему главног пројекта , студије заштите животне средине и остале тендерске документације за жељезнички коридор Р2 Црна Гора – Албанија, за дионицу од Подгорице до граница са Албанијом, у износу од 2,6 милиона ЕУР.

- Такође, средства су одобрена и за припрему главног пројекта студије заштите животне средине и остале тендерске документације за рехабилитацију тунела Созина на жељезничком коридору Р2, дионица Бар-Врбица у износу од 900 хиљада ЕУР , као и за израду студије изводљивости и студије заштите животне средине за 400 кВ интерконекцију Брезна-Црквичко Поље-Сарајево 20, до границе са Босном и Херцеговином, са изградњом нове 400/220 кВ подстанице Црквичко Поље и конекције са хидроелектраном Пива, у износу од 1,9 милиона ЕУР.